Iza pada bugarske vlade stoji ruski energetski monopol?
Povezani članci
-
Brige oko konjukture
Ekscesi birača ugrožavaju blagostanje - U Tursku stiglo prvo pojačanje Kurdima u Kobaneu
- Nastavljaju se sukobi u Libiji, srušen vojni avion
- Prava žena izbačena iz plana politike razvoja Irana
- Zaharova: Rusija zadržava pravo na kontramere
- Prekinute veze dvije Koreje i poznata taktika Pjongjanga
„Visoke cene struje, koje su razgnevile milione Bugara, posledica su energetskog sistema koji je pod potpunom kontrolom oligarha iz Moskve i Sofije“, piše Ognjan Minčev, saradnik nemačkog Maršalovog fonda u “Real Clear World”, a prenosi Radio Slobodna Evropa. Bugarska, naime, kako tvrdi Minčev, ima „specijalnu poziciju u energetskoj strategiji Rusije“.
U tekstu se navodi da je „najkontroverzniji projekat Moskve u Bugarskoj nuklearna elektrana Belene, koja bi trebalo da bude prvo nuklearno postrojenje sa ruskom tehnologijom na teritoriji EU. Kada je bugarska vlada otkazala ovaj projekat početkom 2012., proruski energetski lobiji započeli su bučnu kampanju, koja je dovela do nacionalnog referenduma o nuklearnoj energiji, ali bez jasnog rezultata. Veoma je rasprostranjeno mišljenje da su udvostručeni pa i utrostručeni računi za struju u januaru ove godine, bili deo orkestrirane manipulacije u cilju izazivanja nezadovoljstva naroda i njegovog izlaska na ulice“.
Autor ističe da model postkomunističke tranzicije u mnogim zemljama kao što je Bugarska, koji kombinuje demokratski politički sistem po ugledu na Zapad sa ruskim tipom oligarhijske ekonomije, predstavlja recept za korumpirane javne institucije.
„Sukob između ruskog oligarhijskog modela ekonomije i političke kontrole sa demokratskim sistemom po uzoru na Zapad stvara strukturalnu nestabilnost u istočnom delu Evrope, što bi se moglo pokazati kao strateški izazov za EU i transatlantski bezbednosni sistem“, upozorava analitičar Maršalovog fonda. Njegov utisak je da Brisel i Vašington ne pridaju previše pažnje i nesmotreni su prema posledicama ovakve ruske strategije, te da im je važnije poboljšanje odnosa sa Rusijom po svaku cenu, nego garantovanje bezbednosti i stabilnosti na evropskoj periferiji na Istoku.