Indonežanski plan za mir u Ukrajini istakao globalne podele stavova o ratu

Izdvajamo

• Plan, koji je donekle sličan predlogu koji je iznela Kina, ističe duboke globalne podele, ali i ambivalentnost zemalja van Zapada u pogledu najvećeg oružanog sukoba u Evropi od Drugog svetskog rata, pišu svetski mediji.

Povezani članci

• Istraživanje: Skoro polovica Amerikanaca tvrdi da kapitalizam nije dobar sistem
• Posthumno odlikovanje za ubijenog francuskog nastavnika
• Antisemiti koji vole Izrael
• Masovne grobnice u Libiji i strahote rata kojem se ne nazire kraj
• Assad: Saveznici ključni za spašavanje Bliskog istoka
• UN: Neuhranjeno 11 miliona Sjevernokorejaca

Ukrajinski ministar odbrane Oleksii Reznikov – Foto: AFp/Andre Pain/Arhiva

Indonežanski mirovni plan za Ukrajinu naišao je oštro odbacivanja sa Zapada i iz Ukrajine koja je ocenila da je reč o “čudnom” predlogu koji kao da je došao iz Rusije.

Plan, koji je donekle sličan predlogu koji je iznela Kina, ističe duboke globalne podele, ali i ambivalentnost zemalja van Zapada u pogledu najvećeg oružanog sukoba u Evropi od Drugog svetskog rata, pišu svetski mediji.

Demilitarizovana zona i referendum

Indonežanski ministar odbrane Prabovo Subianto predložio je u subotu, 3. juna, mirovni plan za okončanje rata u Ukrajini, koji predviđa demilitarizovanu zonu i referendum pod nadzorom Ujedinjenih nacija (UN) na, kako je rekao, spornoj teritoriji, ukazuje Rojters (Reuters).

Na Šangri-La bezbednosnom dijalogu u Singapuru kojem su prisustvovali odbrambeni i vojni zvaničnici iz celog sveta, Prabovo je pozvao da se usvoji deklaracija s pozivom na prekid neprijateljstava u Ukrajini.

On je predložio plan u više tačaka koji uključuje prekid vatre i uspostavljanje demilitarizovane zone kojom bi obe strane povukle svoje snage s isturenih pozicija.

Demilitarizovanu zonu treba da nadgledaju mirovne snage koje bi rasporedile UN, rekao je on, dodajući da bi referendum pod nadzorom UN trebalo da bude održan da bi se “objektivno utvrdile želje većine stanovnika različitih spornih oblasti”.

Indonežanski predsednik Džoko Vidodo prošle godine je posetio Moskvu i Kijev, gde je ponudio da bude posrednik između lidera dve zemlje i da ponovo pokrene mirovne pregovore. U to vreme je predsedavao Grupom 20 (G20) velikih ekonomija sveta.

Ukrajina odbacuje ‘čudan’ predlog

Ukrajinski ministar odbrane Aleksij Reznikov na skupu u Singapuru odbacio je plan indonežanskog kolege za okončanje rata, rekavši da je to “čudan” predlog, ističe Agencija Frans pres (Agence France-Presse).

“Pokušaću da budem ljubazan”, rekao je ukrajinski ministar odbrane, dodajući da predlog “zvuči kao ruski, a ne indonežanski plan”. “Ne treba nam ovakav posrednik koji dolazi s ovim čudnim planom.”

On je rekao da nema nikakvih spornih teritorija na kojima bi se održao referendum.

“Na okupiranim teritorijama ruska vojska čini ratne zločine, zločine protiv čovečnosti i genocid. Rusija sada na sve moguće načine pokušava da poremeti ukrajinsku kontraofanzivu”, rekao je Reznikov.

Rusija odbacuje optužbe Ukrajine za ratne zločine i genocid.

Globalne podele

Indonežanski mirovni plan za Ukrajinu izazvao je žestoke kritike zapadnih bezbednosnih zvaničnika, ali je dobio pohvale Kine, ističući duboke globalne podele zbog ruske invazije na susednu zemlju, piše Fajnenšl tajms (The Financial Times).

Predlog Prabova, bivšeg komandanta specijalnih snaga koji je vodeći kandidat za predsedničke izbore u Indoneziji sledeće godine, iznet je u trenutku dok se, kako navodi britanski list, SAD i Evropa muče da ubede mnoge zemlje u razvoju da kritikuju napad Rusije na Ukrajinu.

Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku Žozep Borelj (Josep Borrell), govoreći direktno posle indonežanskog ministra, rekao je da je potrebno dovesti mir u Ukrajinu, ali da to mora da bude “prosto mir, ne mir predajom”.

Holandska ministarka odbrane Kajsa Olongren (Ollongren) insistirala je da u sukobu u Ukrajini “neutralnost nije opcija”.

“Sve zemlje očekuju da se poštuje njihov suverenitet”, rekla je ona na konferenciji. “Ali, suverenitet Ukrajine se ne poštuje.”

Iako je Indonezija, koja ima najveću privredu u jugoistočnoj Aziji, zvanično osudila rusku invaziju na Ukrajinu, Prabovove izjave su, ističe Fajnenšl tajms, podvukle sve veću ambivalentnost zemalja van Zapada prema ratu u Ukrajini.

Afričke i latinoameričke zemlje se sve više protive tome da se sukob predstavi kao globalni, a ne evropski rat, navodi list i ukazuje da je nekoliko zemalja jugoistočne Azije bilo uzdržano ili je čak glasalo protiv nacrta rezolucija koje podržavaju Kijev u UN. Druge zemlje u razvoju takođe oklevaju da uvedu sankcije Rusiji.

Reakcija Kine

Delegati iz Kine, čiji su posrednički napori za mir u Ukrajini na Zapadu dočekani s dubokim sumnjama, pohvalili su Prabov plan i ukorili Evropu zbog njenih kritika, navodi Fajnenšl tajms.

“Veoma cenim napore naših prijatelja u regionu, poput Indonezije i Južne Afrike”, rekao je Cui Tiankai, bivši kineski ambasador u SAD.

“Uz svo dužno poštovanje prema našim evroatlantskim prijateljima: ne mislim da efikasno upravljate svojom bezbednosnom situacijom. Možda je bolje reći da loše upravljate”, rekao je on.

Blumberg (Bloomberg) ukazuje da se čini da Prabovov predlog ima mnogo sličnosti s kineskim mirovnim planom koji je uglavnom odbijen u Evropi, delimično zato što bi ruske snage zadržale kontrolu nad ukrajinskom teritorijom osvojenom ubrzo posle početka invazije u februaru 2022.

‘Čemu služe Ujedinjene nacije?’

Prabovo je u odbrani novog mirovnog predloga za Ukrajinu rekao da azijski narodi znaju cenu rata isto ili bolje od svojih evropskih kolega, ukazuje Blumberg.

Indonežanski ministar odbrane je rekao da ne “izjednačava napadača i napadnutog”, ali i kazao da su neke reakcije na rat “previše emotivne”.

On je rekao da Indonezija ne pokušava da zauzme stranu po pitanju ko je u pravu a ko nije povodom rata u Ukrajini i ponovio da je njegova zemlja na glasanju u UN usprotivila ruskoj invaziji.

Ali je rekao da je od ključnog značaja da se obustave neprijateljstva, navodeći listu zemalja koje su trpele posledice rata proteklih decenija.

“Mi u Aziji, imali smo svoje sukobe i ratove, možda još pogubnije, još krvavije od onoga što se dešava u Ukrajini “, rekao je Prabovo.

“Pitajte naše vijetnamske prijatelje, pitajte našu vijetnamsku braću, pitajte našu kambodžansku braću, pitajte ih koliko puta su napadnati. Pitajte Indonežane koliko puta smo napadnuti. Poznajemo rat. Želimo rešenje, želimo da pomognemo, ali je to opet na dvema stranama. Čemu služe Ujedinjene nacije ako ne za rešavanje sukoba.”

RSE