IAEA odobrila plan za puštanje vode iz Fukušime u okean

Izdvajamo

• Uz obližnje zemlje, zabrinutost je izrazila i nekolicina pacifičkih ostrvskih država na nedavnom regionalnom skupu gde je ocenjeno da je plan Japana još jedna "velika katastrofa nuklearne kontaminacije".

Povezani članci

• Uprkos pritisku EU: Iran ostaje vjeran diktatoru Asadu
• Na Sredozemlju španske vlasti prikupile 1.200 migranata
• Libanon dobio vladu nacionalnog jedinstva
• Erdogan uzvraća: Odluka EP ništa ne vrijedi
• Marihuana postala legalna u Urugvaju
• Čile: U neredima stradalo najmanje sedam ljudi

Foto: Kim Kyung-Hoon/Reuters

Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) odobrila je plan Japana da kontaminiranu vodu iz nuklearne elektrane Fukušima ispusti u Tihi okean, uprkos zabrinutostima i oštrim krikama iz obližnjih zemalja, kao i ekoloških organizacija, pišu svetski mediji.

‘Zanemarljiv’ uticaj

IAEA je posle dvogodišnjeg razmatranja predloga Japana da ispusti prečišćenu radioaktivnu vodu iz nuklearne elektrane u Tihi okean procenila da je plan u skladu s međunarodnim standardima, ukazuje Fajnenšl tajms (The Financial Times).

Iako su se planu oštro protivile Južna Koreja i Kina, IAEA je zaključila da će postepeno ispuštanje prečišćene vode, za šta se očekuje da će trajati decenijama, imati “zanemarljiv radiološki uticaj na ljude i životnu sredinu”.

“Uporedili smo s drugim opcijama i možemo da potvrdimo da ova ima dokazane rezultate”, rekao je šef IAEA Rafael Grosi (Grossi) na konferenciji za novinare u Tokiju u utorak, 4. jula.

Japanska vlada je nagovestila da će tokom leta početi da ispušta više od milion tona prečišćene vode, mada nije odredila tačan datum. Tokio tvrdi da mu ponestaje prostora za skladištenje te vode.

Reaktori u elektrani Fukušima Daiči su se istopili u martu 2011. pošto je razorni cunami onesposobio sisteme za hlađenje. Voda koja se kasnije koristila za hlađenje reaktora, zajedno s podzemnom vodom na toj lokaciji, kontaminirana je radioaktivnim česticama.

Kontaminirana voda je tretirana ALPS metodom kroz sistem filtracije koji je uklonio većinu radioaktivnog materijala. Međutim, ne postoji praktičan način da se ukloni tricijum, radioaktivni izotop vodonika.

Radijacija tricijuma, koji ima vreme poluraspada od 12,3 godine, može biti opasna po zdravlje, ali Japan tvrdi da će u ispuštenoj vodi iz Fukušime radioaktivne doze biti manje od četrdesetog dela bezbednosnih standarda ili jedna sedmina količine koju je Svetska zdravstvena organizacija postavila kao standard za vodu za piće.

I drugi to rade

Operater nuklearne elektrane Fukušima, kompanija Tepko, namerava prvo da smanji koncentraciju skoro svih radioaktivnih supstanci u otpadnoj vodi da budu u skladu s bezbednosnim standardima, s izuzetkom tricijuma.

Da bi se koncentracija tricijuma smanjila na bezbedan nivo, kontaminirana voda će se razblažiti morskom vodom, a krajnji cilj je da se u Tihi okean tokom tri decenije ispusti više od 1,3 miliona tona kontaminirane vode.

Japanska vlada i Tepko kažu da će koncentracija tricijuma u ispuštenoj vodi biti smanjena na 1.500 bekerela po litru, što je mera jonizujućeg zračenja iz radioaktivnog elementa. Zvaničnici kažu da će na godišnjem nivou limit biti 22 biliona bekerela.

To je, kako piše Volstrit džurnal (The Wall Street Journal), manje od onoga što mnoga druga nuklearna postrojenja širom sveta rutinski ispuštaju u vodu ili vazduh.

Grosi iz IAEA je ukazao da, između ostalih, Kina, Južna Koreja, SAD i Francuska pribegavaju postupku puštanja radioaktivne vode u more.

Na primer, postrojenje za reciklažu nuklearnog goriva na severozapadu Francuske 2021. ispustilo je 10.000 biliona bekerela tricijuma u Lamanš. Portparol kompanije Orano koja to radi, rekao je da ispuštanje tricijuma iz njenog objekta “nema nikakav uticaj na zdravlje”, jer je posledično zračenje mali deo prirodne radioaktivnosti u Francuskoj.

Portparol vodećeg operatera nuklearnih elektrana u Južnoj Koreji rekao je da je ta kompanija prošle godine u vodu ispustila oko 214 biliona bekerela tricijuma, dodajući da je taj nivo bezbedan za javnost.

Pojedini kritičari tog plana kažu da bi kontaminiranu vodu trebalo držati u rezervoarima dok se radioaktivni materijal ne raspadne ili da se voda pohrani pod zemljom u betonu.

Stručnjak za radioaktivno zagađenje na Univerzitetu Portsmut u Velikoj Britaniji Džim Smit (Jim Smith), ukazao je međutim da skladištenje u rezervoarima uvek nosi rizik od curenja, posebno u slučaju tajfuna ili zemljotresa. Smit je rekao da je ispuštanje vode iz Fukušime “samo psihički gore”, a ne i naučno.

Kritika zbog transparentnosti

Iako su IAEA i naučnici zaključili da plan japanske vlade ispunjava bezbednosne standarde, kritičari kažu da u toj proceni nema dovoljno transparentnosti u pogledu procesa tretiranja kontaminirane vode ili njenog planiranog ispuštanja u okean, piše Njujork tajms (The New York Times).

“Toliko dobrih naučnika smatra da su do sada predstavljeni podaci nepotpuni”, rekao je Azbi Braun (Azby Brown) iz organizacije Sejfkast (Safecast), koja prati zračenja.

On je rekao da će zdravstveni rizik ispuštene voda biti veoma nizak i hiljadama puta manji od svakodnevnog izlaganja radijaciji, ali je istakao da “ceo proces nije bio dovoljno transparentan”, da IAEA nije bila dovoljno inkluzivna i temeljna.

Pored protivljenja u drugim zemljama, odobreni plan je kontroverzan i u samom Japanu. U anketi koju je tokom vikenda objavila japanska televizija JNN, 45 odsto ispitanika podržalo je plan, dok je 40 odsto reklo da je protiv.

Šef IAEA rekao je da će ta agencija Ujedinjenih nacija otvoriti stanicu u Fukušimi kako bi “u narednim decenijama” ispitivala bezbednost vode.

Kina najglasniji protivnik

Pored anksioznosti i gneva i u Japanu i drugim zemljama, plan vlade u Tokiju je naišao i na kritike ekoloških organizacija, kao i organizacija povezanih s ribarenjem, ukazuje BBC.

Eksperti za ljudska prava koje su imenovali UN usprotivili su se planu, dok je Grinpis (Greenpeace) u svom izveštaju naveo da se u procesu prečišćavanja ne ide dovoljno daleko u uklanjanju radioaktivnih supstanci.

Ipak, u protivljenju je najglasnija Kina, koja je optužila Japan da okean tretira kao svoju “privatnu kanalizaciju”, kritikujući i IAEA uz ocenu da su zaključci agencije UN “jednostrani”.

Kina je tražila da Japan postigne sporazum sa zemljama u regionu i međunarodnim institucijama pre nego što krene da pušta vodu. Peking je takođe optužio Tokio za kršenje “međunarodnih moralnih i pravnih obaveza” i upozorio da, ako nastavi sa planom, “mora da snosi sve posledice”.

Japan i Kina imaju zategnute odnose koje su nedavno pogoršani jačanjem vojske Japana i provokativnim potezima Kine oko Tajvana.

Za razliku od Kine, Seul – koji želi bolje odnose s Japanom – ublažio je svoje zabrinutosti i u utorak saopštio da “poštuje” nalaze IAEA. To je, međutim, razgnevilo južnokorejsku javnost, u kojoj je, prema nedavnoj anketi, 80 odsto zabrinuto zbog plana za ispuštanje vode u okean.

Hiljade ljudi protestovalo je u Seulu pozivajući vladu da nešto uradi po pitanju japanskog plana. Južnokorejski parlament je prošle nedelje usvojio rezoluciju koja se protivi planu puštanja vode, mada je nejasno kakav to uticaj ima na Tokio.

Zvaničnici u Južnoj Koreji su takođe najavili “intenzivne inspekcije” morskih plodova i zadržavanje postojeće zabrane uvoza morskih plodova iz regiona oko Fukušime.

Uz obližnje zemlje, zabrinutost je izrazila i nekolicina pacifičkih ostrvskih država na nedavnom regionalnom skupu gde je ocenjeno da je plan Japana još jedna “velika katastrofa nuklearne kontaminacije”.

RSE