Glavna urednica u Saudijskoj Arabiji: “Žene uvijek moraju pitati za dozvolu”

Povezani članci

• Harmonija između balkanskih država i Deklaracija o miru i prestanku rata
• Danska uvela granične kontrole prema Njemačkoj
• Slučaj Frljić: Atmosfera lomače
• Brisel kritikuje Erdogana
• Pokolj u Japanu: 19 mrtvih i 25 ranjenih u napadu na kliniku
• Nigerija – pobjeda vlasti

“Saudi Gazette”  – glavna urednica Somayya Jabarti: “Doživljavam sve kao nametanje”

Somayya Jabarti je prva glavna urednica jednih dnevnih novina u Saudijskoj Arabiji. Ljudi na Zapadu jedva sebi mogu predstaviti kako su za nju neke stvari komplikovane: napustiti zemlju, putovati. Ona kaže da svaki dan vri od bijesa.

Intervju vodio:  Raniah Salloum
Preveo i uredio: Ešref Zaimbegović

Novinarka Somayya Jabarti, 44, od februara vodi kao glavna urednica saudijskoarapske novine na engleskom jeziku “Saudi Gazette”. Njeno imenovanje je nešto posebno za Saudijsku Arabiju jer tamo žene nemaju ni približno ista prava kao muškarci.

SPIEGEL ONLINE: Kakvi su problemi kada Vi, jedna žena, želite službeno putovati u inostranstvo?

Jabarti: Žene  moraju imati dozvolu za putovanje – ili jednu stalnu koja važi pet godina, kao i njen pasoš ili moraju svaki puta kad hoće putovati tražiti dozvolu. Sistem je u međuvremenu elektroniziran. Dozvola se izdaje preko jedne web stranice i pojavi se direktno na ekranu kad žena na aerodrumu prolazi pasošku kontrolu.

SPIEGEL ONLINE: Pismenu dozvolu nemate?

Jabarti: Nemam, dozvola je sada samo elektronska. Prije sam imala papir koji je bio priljepljen na pasoš. To mi je osobno bilo draže. Komad papira imate u rukama. Tehnika ponekad nije pouzdana. Ja sam uvijek napregnuta dok ne prođem pasošku kontrolu. Onda odahnem.

SPIEGEL ONLINE: Je li već bilo slučajeva da se dogodi greška?

Jabarti: Više puta. Nedavno sam čitala o jednoj poslovnoj ženi koja je propustila svoj let. Njen staratelj, njen otac, jedan stariji gospodin, zaboravio je da nešto uradi i onda ona nije prošla pasošku kontrolu. Ima situacija kada staratelj upotrebljava dozvolu za putovanje kao sredstvo pritiska. Dogodilo se da je jedna 50-godišnjakinja morala moliti svoga sina za dozvolu  a on je za to tražio novac. To je ponižavajuće.

SPIEGEL ONLINE: Momenat, vlastiti sin kao staratelj?

Jabarti: Da, muški staratelj može biti svako ko stoji u takvom rodbinskom odnosu sa ženom da se ona za njega ne može udati – dakle otac, brat, sin, stric ili muž sa kojim je već vjenčana.

SPIEGEL ONLINE: Vaš staratelj je…?

Jabarti: …moj suprug.

SPIEGEL ONLINE: On vam je dao dozvolu na pet godina?

Jabarti: Da, ja spadam u srećnike. Kad ja njemu kažem kako me taj odnos frustrira on kaže: Što se žališ kad te ja ipak puštam da putuješ. Ja mu odgovoram: Da, ali upravo sa tim ja imam problem, sa tim: ja te puštam. Taj stav je ponižavajući.

SPIEGEL ONLINE: Kako je na to reagovao Vaš suprug?

Jabarti: On kaže: ”Ali takvi su zakoni.” U međuvremenu on me razumije sve bolje. Ja sam mu rekla: Postavi se u moju poziciju. Ti ne možeš putovati bez moje dozvole. Ne možeš otvoriti bankovni konto za svoje dijete. Ne možeš produžiti pasoš a kad ga ja za tebe produžim ne možeš ga sam preuzeti. Stanje da nema pravne egzistencije za ženu bez jednog muškarca danas jednostavno nije izvodljivo.

SPIEGEL ONLINE: Osjećate li se kao građanin druge klase?

Jabarti: Kada bi se sama tako osjećala to bi značilo: sve što se oko mene događa je normalno. Ali ja se osjećam kao čovjek sa punim pravima. A to znači da sve doživljavam kao nametanje. A u meni sve kipi.

SPIEGEL ONLINE: Šta za Vaš posao znači to da ste žena?

Jabarti: U privatnom sektoru u međuvremenu ima sve više žena na rukovodnim pozicijama. Tamo se razmišlja pragmatično: Ko odgovara za ovaj posao? Ne pita se: Kojeg spola je ova osoba? Ja do sada nikada nisam imala problem da partner u intervjuu neće sa mnom da razgovara jer sam žena. Najveći problem je transport. Morate imati vozača ili uzeti taksi. Dobro je da sve češće muškarci i žene zajedno rade. To je poučno za obje strane. I potrebno je da to postane normalnost.

SPIEGEL ONLINE: Šta vam daje snagu?

Jabarti: Mislim da je to što me pokreće briga za moju porodicu. Imam jednu kćerku. Uvijek si crtam najgori scenario. Šta će se desiti ako moj muž umre? Moj otac bi bio tada moj staratelj a mojoj kćerki njen stric. Svaki puta kada bismo htjele zajedno putovati morale bismo obje tražiti dozvolu. Ja kao roditelj ne bi imala nikakvo pravo odlučivanja o životu moje kćereke – iako je ja izdržavam.

spiegel.de