Francuska zbog nuklearne energije koči sporazum EU o obnovljivoj energiji

Izdvajamo

• Dugogodišnje podele oko nuklearne energije među članicama EU produbile su se ove godine pošto su se zemlje sukobile oko toga da li nuklearna energija, koja ima niske emisije ugljenika, treba da se računa u ispunjavanju ciljeva obnovljive energije, ukazuje Rojters (Reuters).

Povezani članci

• Studija: EU i nejednakost
• Laboratorija za migracije
• Eksplozije potresle miting u Ankari
• Danska: Povratnici sa ratišta prijetnja nacionalnoj bezbjednosti
• Najmanje dvoje poginulih u oružanom napadu na restoran u Gothenburgu
• Četiri mjeseca nakon oslobađanja od IDIL-a: U Ramadiju pronađene tri masovne grobnice

Foto: Sebastien Salom-Gomis/AFP via Getty Images

Francuska je zaustavila usvajanje sporazuma na nivou Evropske unije (EU) o obnovljivoj energiji tražeći da struja dobijena iz nuklearnih elektrana ima veći udeo u ispunjavanju ciljeva klimatske politike.

Eskalacija sporenja oko nuklearne energije s produbljivanjem podela među članicama predstavlja još jedan udarac Zelenom dogovoru EU, pišu svetski mediji.

Na čelu nuklearne koalicije

Pariz je povukao podršku zakonu na nivou EU o obnovljivoj energiji u nastojanju da obezbedi bolji položaj za svoju nuklearnu energiju, piše Fajnenšl tajms (The Financial Times), ističući da je Francuska na čelu koalicije država u EU koje koče sporazum o ciljevima za obnovljivu energiju.

Ovaj potez Francuske je usledio dok se u EU polako javlja šira negativna reakcija na klimatske planove, pošto, kako navodi britanski list, postaje sve očiglednija realnost zahteva zelene tranzicije.

Članice EU trebalo je u sredu (17. maj) da se dogovore o cilju da do 2030. godine u energetskom miksu Unije obnovljiva energija čini 42,5 odsto.

Francuska, koja se oslanja na nuklearnu energiju za proizvodnju većine struje u zemlji, naznačila je da neće podržati tekst, navodeći zabrinutost da vodonik s niskim sadržajem ugljenika koji se proizvodi strujom iz atomskih elektrana neće biti uračunat u te ciljeve.

Sporazum, koji je na sastanku ambasadora članica EU povučen s glasanja u utorak, 15. maja, kasno uveče, omogućio bi da dogovoreni ciljevi postanu zakon EU posle odobrenja u Evropskom parlamentu.

Šest zemalja koje se zalažu za korišćenje nuklearne energije, uključujući Češku, Bugarsku i Mađarsku, sledile su primer Pariza i uskratile podršku sporazumu u sredu. S druge strane, vlade iz antinuklearnog bloka, uključujući Nemačku i Austriju, oštro su se protivile priznavanju nuklearne energije kao čistog goriva.

Produbljivanje podela

Dugogodišnje podele oko nuklearne energije među članicama EU produbile su se ove godine pošto su se zemlje sukobile oko toga da li nuklearna energija, koja ima niske emisije ugljenika, treba da se računa u ispunjavanju ciljeva obnovljive energije, ukazuje Rojters (Reuters).

Takođe su se rasplamsale tenzije između Francuske, Španije i Nemačke – najvećeg evropskog potrošača energije, koja je prošlog meseca zatvorila svoje poslednje nuklearne reaktore – oko toga da li planirani infrastrukturni projekti mogu da koriste nuklearnu energiju kao izvor energije.

Predstavnici 16 vlada članica EU sa sastanka u Parizu u utorak pozvali su Brisel da iskoristi svoju energetsku politiku, uključujući zelene industrijske subvencije, da podrži nuklearnu energiju. Brisel je saopštio da će samo određene napredne nuklearne tehnologije dobiti podsticaje EU za zelenu industriju.

Komesarka EU za energetiku Kadri Simson rekla je na sastanku da nije dozvoljeno da se budžet EU koristi za proizvodnju nuklearne energije, ali bi planirane reforme tržišta električne energije u teoriji mogle pomoći nuklearnom sektoru da lakše dobije spoljno finansiranje.

Na sastanku su učestvovali predstavnici 14 zemalja EU, uključujući Belgiju i Holandiju, plus Italiju kao posmatrača i Veliku Britaniju kao gosta izvan EU.

Predstavljajući zemlju domaćina Francusku ministarka energetike Anjes Pane-Runaše (Agnes Pannier-Runacher) rekla je da će se zemlje koje se zalažu za nuklearnu energiju verovatno ponovo sastati sledećeg meseca.

U EU nuklearna postrojenja s oko 100 GV kapaciteta proizvode otprilike četvrtinu električne energije u Uniji. U deklaraciji koju su potpisali učesnici samita procenjuje se da bi se s dodatnih 50 GV novih nuklearnih projekata do 2050. otvorilo više od 450.000 radnih mesta i doprinelo s 92 milijarde evra evropskog BDP-a.

Pored toga, navodi se u deklaraciji, smanjenje uvoza fosilnih goriva dodalo bi 33 milijarde evra trgovinskom suficitu EU.

Češki ministar energetike i industrije Jozef Sikela rekao je da su velike količine električne energije bez ugljenika koje nuklearna elektrane mogu da obezbede pristupačan način za ostvarivanje dekarbonizacije.

Međutim, ukazuje Rojters, nuklearna proizvodnja nije obnovljiva i oslanja se na neobnovljivo gorivo, koje je u mnogim slučajevima obezbeđuje Rusija. Nuklearna energija takođe proizvodi radioaktivni otpad.

Zemlje iz antinuklearnog bloka i klimatski aktivisti kažu da fokus treba da bude na obnovljivim izvorima energije.

“Svaki evro uložen u novu nuklearnu energiju neće biti uložen u energetsku tranziciju”, rekla je aktivistkinja Grinpisa (Greenpeace) Polin Bojer (Pauline Boyer) na protestu ispred mesta gde je održan sastanak u Parizu.

Udarac zelenoj tranziciji

Eskalacija spora oko nuklearne energije predstavlja još jedan udarac Zelenom dogovoru EU, ocenjuje Blumberg (Bloomberg).

Različiti elementi dogovora dovedeni su u pitanje političkim brigama na unutrašnjem planu članica, navodi Blumberg. Pored Francuske u kojoj nuklearna energija ima veliku ulogu, sporazumu se protive neke članice iz centralne i istočne Evrope zabrinute za troškove zelene tranzicije.

Švedska, koja predsedava EU po principu rotacije, još nije odredila dalji datum za razmatranje direktive o obnovljivim izvorima energije (Renewable Energy Directive – RED), tvrde izvori.

Pored pitanja učešća nuklearne energije u proizvodnji vodonika, sporan je još jedan segment Zelenog dogovora, ukazuje Blumberg.

Inicijativa ReFuelEU Aviation, koja ima za cilj povećanje upotrebe održivog goriva u vazdušnom saobraćaju, prema izvorima, takođe je povučena s dnevnog reda.

‘Loš primer’

Odluka Francuske izazvala je gnev među drugim zemljama EU koje su optužile Pariz da je u poslednjem trenutku uzeo ključni deo zakona kao “taoca” kako bi izvukao dodatne ustupke, ukazuje Politiko (Politico).

Zastoj koji je napravila Francuska izazivao je, kako navodi portal, poređenja s iznenadnim potezom Nemačke ranije ove godine kada je blokirala konačno odobrenje zakona EU o zabrani prodaje novih automobila koji emituju ugljendioksid od 2035.

Tada je posle višenedeljnih prepirki, Berlin konačno dobio delimičnu koncesiju od Evropske komisije.

“To nije lepa slika”, rekao je jedan evropski diplomata za Politiko. “Obe ove zemlje treba da budu lideri u Evropi. One ostalima daju zaista loš primer koji treba da slede u evropskoj politici”.

Francuska je već u martu dobila manje ustupke kada je postignut privremeni dogovor nakon teških pregovora u kojima je Francuska zapretila da će potopiti zakon ako se ne prizna neka uloga atomske energije.

RSE