Francuska bira predsjednika

Povezani članci

• Uhapšen prvi osumnjičeni za seksualne napade u Kelnu
• Amerika s Rusijom razgovara bez rukavica
• UN: Avganistanske i NATO snage 2019. ubile više civila nego militanti
• Noćna mora ne prestaje
• Sporazum o Brexitu u junu pred britanskim parlamentom
• Zamislite drugačiju Evropu

Foto: Kena Betancur, AFP

U Francuskoj su jutros u 8.00 otvorena biračka mesta na kojima će 47 miliona Francuza u drugom krugu predsedničkih izbora odlučivati o novom šefu države.

Predsednik se u Francuskoj bira neposrednim glasanjem, a danas će glasači birati između centriste i proevropskog kandidata Emanuela Makrona i radikalne desničarke Marin Le Pen.

Predsednički izbori u Francuskoj mogli bi da budu odlučujući za budućnost Evrope, navodi AP.

Poslednja istraživanja javnog mnjenja daju prednost Makronu koji bi pobedio sa oko 62 odsto glasova, dok bi Marin Le Pen dobila oko 38 odsto.

Inače, francuski predsednik Fransoa Oland obećao je da će dati odgovor na hakerske napade koji su pogodili kampanju kandidata Makrona, dan uoči izbora u Francuskoj.

Iz Makronovog izbornog štaba je ranije saopšteno da je bio meta “velikog i koordinisanog” hakerskog napada budući da su na internetu objavljeni procureli dokumenti.

Izborna komisija Francuske je osudila napad hakera, te upozorila medije i javnost da širenje takvih informacija može dovesti do krivičnih prijava.

Posle prvog kruga izbora održanih 23. aprila, brojni političari u Francuskoj i inostranstvu, ugledni sportisti i predstavnici kulture pozvali su Francuze da glasaju za Makrona strahujući od negativnih posledica rastućeg populizma posle odluke Velike Britanije da izađe iz članstva u Evropskoj uniji i dolaska Donalda Trampa na vlast u SAD.

Po oceni analitičara, Makron, koji nije ni levičar ni desničar, uživa podršku obe političke opcije. Odlazeći predsednik Fransoa Oland ponovio je podršku centristi, kao i deo odlazeće socijalističke vlade, uključujući premijera Bernara Kazneva, ministra odbrane Žan-Iv Le Drina, a podržava ga i poraženi kandidat desnice Fransoa Fijon.

Centrista Makron, rođen 1977. godine, do skora je bio nepoznat široj političkoj javnosti. Bio je ministar ekonomije u vladi socijalističkog predsednika Fransoa Olanda a u avgustu 2016. podneo je ostavku da bi osnovao svoj centristički “Pokret” (En Marche).

Na međunarodnom planu Makrona je pored Nemačke i Evropske unije, podržao i bivši predsednik SAD Barak Obama.

Marin Le Pen (48) koja je dan posle prvog kruga rekla da privremeno napušta mesto predsednika stranke Nacionalni front, najavila je između dva kruga izbora da bi za premijera postavila suverenistu Nikolu Dipon-Enjana, koji je u prvom krugu osvojio 4,7 odsto glasova.

Kandidatkinja ekstremne desnice ponovila je svoje antievropske stavove i dodala da bi u slučaju pobede pregovarala s Briselom i potom organizovala referendum o ostanku ili izlasku Francuske iz Evropske unije.

Marin Le Pen, koja se kandidovala za predsedničke izbore i 2012. kada je zauzela treće mesto, rekla je i da se zalaže za izlazak iz zone evra kao i za ograničenu imigraciju.

Izbore obezbeđuje 50.000 policajaca i žandarma, među kojima 12.000 na području Pariza.

Prvi zvanični rezultati biće dostupno po zavaranju birališta u 20.00. Izbori su počeli juče u prekomorskim francuskim teritorijama.

Šef države se bira za mandat od pet godina, koji može samo jednom da se ponovi.

Ovo su prvi predsednički izbori u Francuskoj u vreme vanrednog stanja koje je uvedeno pre više od dve godine, posle terorističkih napada u Parizu u januaru 2015. godine. Tenzije su dodatno porasle i zbog napada koji se dogodio u Parizu dva dana pre prvog kruga predsedničkih izbora.

RSE