Finska postala članica NATO

Povezani članci

• Snažan ciklon na severoistoku Australije
• U Afganistanu ubijen novinar i dobitnik Pulitzerove nagrade Danski Siddiqui
• Teško do nove vlade: Španjolska će po prvi put imati koaliciju?
• Papa Franjo predlaže da istospolni brakovi dobiju blagoslov Vatikana
• Cipras: Neće biti još jedan plan pomoći
• Adam Smit, naš savremenik

foto: arhiva

Finska je u utorak, 4. aprila, postala članica NATO-a, čime je završena istorijska promena bezbednosne politike izazvana invazijom Rusije na Ukrajinu.

Finski ministar spoljnih poslova Peka Havisto (Pekka Haavisto) završio je proces pristupanja predajom zvaničnog dokumenta američkom državnom sekretaru Entoniju (Antony) Blinkenu u sedištu NATO-a u Briselu.

„Primanjem ovog instrumenta o pristupanju, možemo da proglasimo Finsku 31. članicom Severnoatlantskog ugovora“, rekao je Blinken.

Američki predsednik Džo Bajden (Joe Biden) pozdravio je u utorak pristupanje Finske NATO-u i pozvao Tursku i Mađarsku da završe proces ratifikacije da bi se Švedska pridružila vojnom savezu “bez odlaganja”.

“Radujem se što ću što pre dočekati Švedsku kao članicu NATO-a”, naveo je Bajden u saopštenju.

Zastave NATO u Helsinkiju

Plavo-bele zastave NATO vijore se u Helsinkiju. To je trenutak koji većina Finaca ranije nije želela jer su balansirali prijateljske veze i sa Zapadom i sa Rusijom.

Međutim, kako piše agencija Asosijejted pres (AP), sve se to promenilo sa brutalnom invazijom Rusije na susednu Ukrajinu prošle godine, stvarajući iznenadni i snažan osećaj nesigurnosti koji je gurnuo naciju ka članstvu u bezbednosnom savezu.

Novine su prikazale ministra inostranih poslova Peka Havista sa osmehom na licu dok je u ponedeljak uveče putovao u Brisel na podizanje zastave Finske u sedištu NATO.

U međuvremenu, u Helsinkiju, zastave NATO-a podignute su zajedno sa finskom nacionalnom plavo-belom zastavom ispred Ministarstva spoljnih poslova, zgrade koja je prvobitno izgrađena za vojsku Ruske imperije u 19. veku.

Ljudi su u utorak fotografisali zastave NATO-a, jedini vizuelni simbol dosadašnje istorijske promene koja se dešava.

Na toj istoj zgradi su finske vlasti projektovale boje ukrajinske zastave nakon ruske invazije prošle godine, što je bio prvi znak snažne podrške Kijevu.

I novine, lideri i komentatori složili su se da je utorak istorijski dan za naciju od 5,5 miliona ljudi koja deli granicu sa Rusijom od 1.340 kilometara.

„Do sada smo sami branili našu zemlju“, rekao je ministar odbrane Anti Kaikonen za javni servis ILE po dolasku u Brisel.

„Od sada se možemo osloniti na pomoć spolja ako stvari postanu teške. I naravno, spremni smo da pomognemo ako neko bude u nevolji.”

Kaikonen se pridružio predsedniku Sauliju Niinistu i Haavistu, ministru spoljnih poslova, na događajima u Briselu.

Ceremonija u Briselu pada na sam rođendan NATO, 74. godišnjicu potpisivanja njegovog osnivačkog Vašingtonskog sporazuma 4. aprila 1949.

Takođe se poklapa sa sastankom ministara inostranih poslova alijanse.

RSE