Evropa razmatra uvođenje digitalnog eura

Povezani članci

• Broj povrijeđenih osoba u eksploziji u japanskom gradu Sapporo povećan na 42
• Alabama tuži američku vladu zbog razmještanja izbjeglica iz Sirije
• Inflacija u Nemačkoj 2022. najveća od ujedinjenja 1990.
• Umro Nelson Mandela
• Turska prijavila da je ugrožena i tražila vanredno zasjedanje NATO-a
• Jak signal svijetu

foto: Ofeed

Digitalna valuta bi se razlikovala od “kriptovaluta” kao što je “Bitcoin” jer bi digitalne valute centralne banke bile zakonsko sredstvo plaćanja i na taj način upotrebljive za bilo koju transakciju, a njihova vrijednost bi bila stabilna.

Evropska centralna banka (ECB) je saopštila da pokreće dvogodišnju analizu o tome da li treba uvesti digitalnu verziju eura koja bi dopunjavala gotovinu, što je njen oprezan korak ka uvođenju digitalnih valuta i analiza potencijalnog uticaja na politiku i finansijski sistem.

ECB je u izjavi u srijedu navela da digitalni euro mora biti takav da zadovolji potrebe potrošača, istovremeno pomažući sprečavanje ilegalnih aktivnosti poput pranja novca i ne smije imati negativan utjecaj na finansijsku stabilnost i monetarnu politiku.

Digitalizacija “doseže sva područja našeg života”, napisao je u blogu član Izvršnog odbora ECB-a Fabio Panetta. “Pandemija korona virusa (COVID-19) pokazala je koliko brzo se takva promjena može dogoditi. I to utiče na način na koji plaćamo. Sve više kupujemo digitalno i putem interneta”.

Rekao je da na mnoga pitanja treba odgovoriti i da će se “tek kasnije doći do odluka da li izdavati digitalni euro ili ne”. Ako ta ideja bude odobrena kroz dvije godine, bile bi potrebne još tri da zaista nastane digitalni euro.

ECB – centralna banka 19 zemalja koje koriste euro, pokreće detaljnu studiju pošto je već prikupila stavove građana i finansijskih stručnjaka.

Stabilna vrijednost

Jednostavno rečeno, digitalna valuta centralne banke bila bi digitalna novčanica. Pojedinci bi je koristili za plaćanje u prodavnicama ili međusobno. Banka za međunarodna poravnanja (BIS) – međunarodno udruženje centralnih banaka, kaže da bi digitalne valute koje izdaju centralne banke mogle da donesu raznolikost opcija plaćanja, brže i jeftinije prekogranično plaćanje, da povećaju “finansijsku uključenost” ljudi koji nemaju račune u bankama i vjerovatno da olakšaju fiskalne podsticaje u vrijeme ekonomske krize, kakvu je izazvala pandemija.

Jedno istraživanje BIS-a pokazalo je da 86 posto centralnih banaka istražuje potencijal digitalne valute, 60 posto eksperimentiše s tehnologijom za to, a 14 posto provodi pilot-projekte.

Digitalna valuta bi se razlikovala od “kriptovaluta” kao što je “Bitcoin” jer bi digitalne valute centralne banke bile zakonsko sredstvo plaćanja i na taj način upotrebljive za bilo koju transakciju, a njihova vrijednost bi bila stabilna. Paneta je rekao da bi digitalna valuta bila i “ekološki prihvatljivija”, jer bi trošila manje električne energije od “rudarstva” za stvaranje “Bitcoina”.

balkans.aljazeera.net