Evropa protiv Evrope – verzija Viktor Orban

Povezani članci

• Izrael izveo zračni napad na Gazu
• Trka za naslednika Angele Merkel bez puno entuzijazma
• Čovjek koji bi mogao okončati američku krizu
• Kritike Senata zbog Trumpovog povlačenja iz Sirije i Afganistana
• Danas počinju pregovori o Brexitu
• U jučerašnjoj pucnjavi u Njemačkoj stradala jedna osoba, napadač sve najavio na WhatsAppu

Nova predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen stupila je na dužnost 1. novembra ove godine, ali još uvek nema oformljen tim evropskih komesara koje bi trebalo da predvodi. Zapravo, i pre i nakon stupanja na dužnost, nekadašnja ministarka odbrane Nemačke pokazala je zadivljujuće nesnalaženje u političkim igrama koje su i dovele do toga da, suštinski, ni nakon višemesečnih priprema nije preuzela dužnosti predsednice Evropske komisije. A ne može se reći da nema posla za evropske zvaničnike…

Sam izbor Ursule fon der Lajen za naslednicu Žan-Klod Junkera, poznatog po svom programu zatvaranja vrata proširenju Evropske unije, predstavljao je jednu vrstu unutrašnjeg puča koje je predvodio sve nemirniji francuski predsednik Emanuel Makron, potpomognut podrškom mađarskog premijera Viktora Orbana. Sada je očigledno došlo vreme za ispunjavanje obećanja koje su Makron i Ursula fon der Lajen dali Orbanu kako bi dobili njegovu pomoć – izbor njegovog čoveka na poziciju Komesara za proširenje Evropske unije.

U ponedeljak 18. novembra potkomisija Evropskog parlamenta je ponovo odlučivala o kandidatu koga je Viktor Orban predložio za ovo politički, ali i ekonomski vrlo uticajno mesto: njegovom bliskom saradniku Oliveru Varheliju. Varheli je uspeo da dobije podršku za izbor, ali tek nakon pismeno podnetih razjašnjenja svojih odnosa sa mađarskim premijerom i politike koju namerava da sprovodi kao Komesar Evropske unije za proširenje, pa je sada ostalo samo to da Evropski parlament 27. novembra ovu odluku podrži i nova Komisija zvanično započne rad 2. decembra – sa samo mesec dana zakašnjenja.

Prvi kandidat mađarskog premijera za ovu poziciju Laslo Tročanji propao je na glasanju 26. septembra i mnogi su tada mislili da će nova komesarka odustati od ideje da Orbanu ponudi mesto Komesara za proširenje Unije. Očigledno nespremna da prekrši neki raniji dogovor i zameri se mađarskom premijeru i njegovim saveznicima, fon der Lajen je dozvolila Orbanu da predloži novog kandidata za svoj politički feud. Orban je onda izabrao Varhelija, dosadašnjeg stalnog predstavnika Mađarske pri Evropskoj uniji. Ni novi kandidat, međutim, prvi put nije uspeo da dobije većinu u potkomisiji Evropskog parlamenta u četvrtak 14. novembra: dobio je 30 glasova za, a čak 48 protiv.

Uz problem zavisnosti od mađarskog premijera, najvažnija zamerka poslanika Evropskog parlamenta odnosila se na stav Varhelija o Turskoj u sklopu proširenja Evropske unije, a imajući u vidu sve ratoborniju politiku Turske prema Evropi uopšte, a ne samo prema Siriji i jednom članu EU, Republici Kipru. Ova dva pitanja su, uostalom, međusobno nerazdvojivo povezana. Dobri odnosi između Viktora Orbana i turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana Ankari omogućuju uticaj na sve zemlje Balkana između Bosfora i Budimpešte. Uz neskriveno antievropsko savezništvo sa turskim predsednikom, mađarski premijer je povezan i sa Azerbejdžanom, čije interese u svakoj prilici zastupa unutar Unije. Svoje posebno mesto u zemljama tog regiona, Viktor Orban je samo potvrdio 15. oktobra kada je kao počasni gost prisustvovao zasedanju Saveta turkmenskih zemalja u Bakuu. Na tom skupu Orban se posebno pohvalio svojim uticajem na budućeg Komesara Evropske unije za proširenje, ističući kako će time vrata za blisku saradnju sa Azerbejdžanom i, posebno i uprkos svemu, sa Turskom, biti širom otvorena. Upravo se od ovih Orbanovih stavova Oliver Verhali u svojim pismenim odgovorima evropskim parlamentarcima morao posebno ograditi. On je istakao da kao Komesar za proširenje neće slušati nijednog premijera, već će sprovoditi politiku Evropske unije, i da Turska ne sme kršiti suverena prava zemlje-članice Unije, Republike Kipar. Ali, dodao je, Turska je od izuzetnog značaja za Evropsku uniju i njeno proširenje…

Pozicija Komesara Evropske unije za pitanja proširenja je od izuzetnog značaja za sve zemlje Balkana, i one koje su već članice Unije i one koje to još nisu, ali je pre svega važna za Tursku. Nakon više godina neprestanog zastrašivanja Evrope, Redžep Tajip Erdogan je po prvi put suočen sa većinom u Evropskoj uniji koja se zalaže za potpuni prekid pregovora za priključenje Turske Uniji. I bez obzira što ovi pregovori zapravo već duže vreme stagniraju, njihovo prekidanje bi značilo i zaustavljanje ogromne novčane pomoći koju Turska, kao zemlja zvanični kandidat za pristup Uniji, svake godine dobija i bez koje bi i inače nestabilna turska ekonomija dodatno oslabila. Da ne pominjemo lični politički šamar koji bi time bio upućen turskom predsedniku.

Zbog svega toga postavljanje Orbanovog poslušnika na mesto Komesara za proširenje Evropske unije ima poseban značaj za budućnost Turske, Balkana, ali i čitave Evrope. Isključen iz planova o budućim prihodima od zemnog gasa u istočnom Mediteranu, sa neuspelim akcijama protiv Saudijske Arabije i sirijskih Kurda koje su samo pokazale slabost njegove pozicije, Erdogan se okreće svojim susedima koje veruje da može da zaplaši i time natera Evropu na popustljiviji stav prema Turskoj. Otud njegova izjava u subotu 16. novembra da Tursku niko ne može da zaustavi – ni u Siriji, ni u istočnom Mediteranu, niti na Balkanu.

Autor je profesor Filozofskog fakulteta i upravnik Centra za kiparske studije.

Peščanik.net