Erdogan proglasio pobedu na referendumu o ustavnim promenama
Povezani članci
Centralna izborna komisija (CIK) Turske potvrdila je u nedelju, 16. aprila, uveče da su građani na referendumu glasali za ustavne promene koje daju šira ovlašćenja predsedniku Redžepu Tajipu Erdoganu.
Na osnovu 98,95 odsto prebrojanih glasova, 51,34 odsto građana Turske glasalo je za ustavne promene, odnosno uvođenje predsedničkog sistema, dok je 48,66 odsto Turaka glasalo protiv, objavila je komisija.
Referendum je podržalo 24,9 miliona birača, dok je 23,6 miliona glasalo protiv objavila je CIK Turske, navodeći da će konačni rezultati biće objavljeni u roku od 11 do 12 dana.
Da je na referendumu pobedila opcija za ustavne promene potvrdio je i šef izborne komisije Sadi Guven.
Turski predsednik, koji je pobedu proglasio pre zvaničnih rezultata Centralne izborne komisije, je u obraćanju javnosti u nedelju uveče koje je uživo prenosila turska televizija rekao kako svi, uključujući turske saveznike, treba da poštuju rezultat referenduma, a zatim se obratio pristalicama ispred njegove rezidencije u Istanbulu.
“Ovo je pobeda cele Turske. Posebno zahvaljujem građanima koji su glasali izvan Turske jer znamo kroz šta su sve prolazili”, rekao je Erdogan i dodao da je na glasanje izašlo 86 odsto birača.
Na referendumu se odlučivalo da li će zemlja promeniti Ustav kako bi se proširila ovlašćenja predsednika države, što su najveće ustavne promene od uvođenja moderne turske republike 1923. godine.
Turska glavna opoziciona stranka Republikanska narodna partija (CHP) saopštila je u nedelju uveče da će tražiti da se preispita najmanje 37 odsto prebrojanih glasova sa referenduma.
Lider te stranke, Kemal Kiličdaroglu, izjavio je da su rezultati dovedeni u pitanje posle odluke Vrhovnog izbornog odbora da prizna kao važeće glasačke listiće koje nemaju službeni pečat biračkog mesta.
Zamenik predsednika CHP Erdal Aksunger rekao je da bi taj broj mogao da se poveća i do 60 odsto.
“Od jutros smo utvrdili oko 2,5 miliona problematičnih glasova”, rekao je u nedelju Aksunger.
Prokurdska opoziciona Narodna demokratska partija (HDP), koja se takođe protivila ustavnim promenama, saopštila je da namerava da uloži prigovor za dve trećine prebrojanih glasova. HDP je na Tviteru napisala i da njihovi podaci “ukazuju na manipulaciju u rasponu od tri do četiri odsto glasova”.
U znak protesta zbog rezultata referenduma, stanovnici u nekoliko četvrti Istanbula bacali su lonce i tave sa prozora, što je tradicionalni način iskazivanja protesta, prenosi Rojters. Video i fotografije objavljene na društvenim medijima pokazuju i manje grupe demonstranata na ulicama u nekim delovima grada.
U prvim reakcijama iz sveta, generalni sekretar Saveta Evrope Thorbjorn Jagland poručio je da tursko vođstvo treba pažljivo da razmisli o narednim koracima.
“Od najveće važnosti je da se obezbedi nezavisnost sudstva u skladu sa načelom vladavine prava koje garantuje Evropska konvencija o ljudskim pravima. Savet Evrope, čiji je Turska punopravni član, spreman je podržati zemlju u tom procesu”, naveo je Jagland.
Građani su se sa “Da” ili “Ne”, izjašnjavali o ukupno 18 ustavnih amandmana.
Prema ustavnim promenama, mesto premijera biće ukinuto u korist predsednika države, koji dobija šira ovlašćenja – da razreši ministre, proglasi vanredno stanje, izdaje uredbe, imenuje ljude na ključnim pozicijama, uz neograničen broj potpredsednika.
Takođe predsednik može da bude izabran za dva uzastopna petogodišnja mandata, što bi, uz prevremene izbore omogućilo predsedniku da se kandiduje na još jedan mandat i vladavinu do 2029.
Reforma takođe predviđa i održavanje istovremenih parlamentarnih i predsedničkih izbora svakih pet godina, pa bi naredni bili održani u novembru 2019.
Tokom referendumskog dana zabeleženo je da su dve osobe smrtno stradale u tuči koja je izbila ispred jednog biračkog mesta u provinciji Dijarbakir, na jugoistoku Turske. Do sukoba dve porodice je došlo u dvorištu jedne seoske škole gde su ljudi glasaju na refeendumu o ustavnim promenama, javila je agencija Anadolija.
Erdogan je na poziciju predsednika Turske došao 2014. godine. Do tada je bio turski premijer, a karijeru je započeo kao gradonačelnik Istanbula. Sada je najmoćniji politički lider Turske od vremena Mustafe Kemala Ataturka koji je stvorio modernu Tursku nakon sloma Otomanskog carstva.
Erdogan već sada vlada zemljom dekretima, jer je vanredno stanje uvedeno nakon neuspelog vojnog puča u julu 2016. godine, a referendumom dobija de jure ono što je de fakto već na snazi.
Za vreme njegove vladavine na mestu predsednika Turska prolazi kroz buran period unutrašnje nestabilnosti, političkih kriza i građanskih nemira.
Prošlogodišnji pokušaj državnog udara doveo je do ubistava, hapšenja i progona Erdoganovih protivnika i produbio je jaz u zemlji u kojoj je bezbednosna situacija dodatno ugrožena i brojnim terorističkim napadima.
Međutim, oni koji su mu lojalni smatraju da će jača izvršna ovlaštenje predsednika omogućiti Turskoj da prevlada brojne probleme, od ekonomskih zastoja, efikasniju borbu protiv terorizma, te da će izvesti zemlju na pravi put.
Uoči referenduma, Erdogan i njegova Stranka pravde i razvoja (AKP), tvrdili su da su aktuelna pobuna kurdskih separatista, pokušaj vojnog puča jula prošle godine, česti teroristički napadi u zemlji i priliv više od dva miliona izbeglica iz susedne Sirije – stvorili potrebu da za “snažnim predsedništvom” koje bi bilo u mogućnosti da pojednostavi donošenje odluka i lakše upravlja zemljom.
Druga najveća politička stranka u Turskoj i najveća opoziciona partija CHP vodila je kampanju protiv izglasavanja izmena Ustava.
Uoči referenduma, predstavnica CHP Silina Dogan, isticala je da bi “autoritativna priroda amandmana vodila ka kraju turskih nada za učlanjenje u EU”.
Zabrinutost Zapada
Kritičari u Turskoj su uoči referenduma ocenili da bi novi sistem vladavine predstavljao neku vrstu “izabrane diktature”, bez bilo kakve podele vlasti, kojim se Parlament ostavlja bez zakonodavne vlasti i bez mogućnosti da predsednik snosi odgovornost za eventualna nedela.
Zapadni kritičari su takođe rekli da bi amandmanima previše moći došlo u ruke jednog čoveka.
Organizacija Hjuman rajts voč je navela da izmene Ustava predstavljaju veliku pretnju po ljudska prava i budućnost turske demokratije, jer će njima Erdogan “dobiti nekontrolisanu moć”.
Evropski komesar za ljudska prava Nils Muižnieks izdao je 12. aprila izveštaj u kome izražava veliku zabrinutost “da bi se revizijom Ustava dodatno umanjila autonomija i tako slabog turskog pravosuđa”.
Ranije ovog meseca je nemačka kancelarka Angela Merkel, tokom posete Ankari, ocenila da bi usvajanje predloženih izmena vodilo ka “dubokim političkim transformacijama”, i istovremeno apelovala da se učini sve što je moguće da se omogući podela vlasti i garantuje različitost mišljenja.
I sama kampanja uoči referenduma, ocenjivana je kao kontroverzna.
OEBS je 7. aprila naveo da se kampanja i samo glasanje održavaju dok je u zemlji na snazi vanredeno stanje, uvedeno nakon neupselog puča u julu 2016. godine.
Posmatrači ove organizacije su takođe istakli da su, pod izgovorom vanrednog stanja, umanjene fundamentalne slobode, da je na hiljade građana uhapšeno ili otpušteno sa posla, uključujući novinare, sudije i članove opozicionih partija.
Referendum i o budućnosti odnosa Brisela i Ankare
Ocene su da se na referendumu odlučuje i o sudbini budućih odnosa Turske i EU, s obzirom da analitičari veruju da bi usvajanje referenduma, odnosno pobeda Erdogana, mogla da vodi ka zastoju u odnosima Ankare i Brisela.
Podsetimo i da su Erdoganovi pokušaji da održi mitinge na kojima bi se obratili Turcima koji žive u zemljama EU, završili restrikcijama ili otkazivanjima u Nemačkoj, Holandiji, Danskoj i Švajcarskoj, a što je vodilo ka diplomatskim sukobima tih država sa zvaničnom Ankarom.
Turski ministar spoljnih poslova Melvut Čavušoglu kritikovao je “strane zemlje” zbog pokušaja da utiču na referendum o izmenama Ustava Turske. Glasajući na biračkom mestu u provinciji Antalija, Čavušoglu je rekao da je neko “iz inostranstva” pokušao da kaže narodu Turske šta da radi. On nije međutim naveo na koga se odnosi njegova izjava, ali tenzije između Turske i pojedinih evropskih zemalja, posebno Nemačke i Holandije, su pojačane.
Erdogan je Evropu opisao kao “kontinent koji truli” i koji “više nije centar demokratije, ljudskih prava i slobode, već represije, nasilja i nacizma”.
Nekadašnji ambasador EU u Ankari, Mark Pierini, danas analitičar centra Karnegi Jurop (Carnegie Europe), rekao je da je Erodganovo koketiranje sa nacizmom toliko razbesnelo evropske lidere, da je mogao da “spali sve mostove” sa Briselom kada su u pitanju pojedinačni odnosi.
Pierini je za RSE rekao i da bipotvrđivanje ustavnih izmena od strane građana Turske, moglo da vodi ka potpunom prekidu odnosa Ankare i Brisela.
“Imali bismo sistem koji ne bi bio sličan ničemu u zapadnom svetu. To bi bilo veća koncentracija moći u rukama jednog čoveka, nego bilo gde na Zapadu. Hiper-predsenički sistem bez mnogo kontrole i balansa. To bi zaista bio sistem vladavine ’jednog čoveka’ i očigledna suprotnost sa normana EU”, ocenio je Pierini.