ENG
Pobedom konzervativne Nove demokratije i njenog lidera Kirijakosa Micotakisa u Grčkoj se na vlast vraća tradicionalna partija posle vladavine Sirize, ali ih sada čeka ispunjavanje obećanja o oživljavanju privrede, pišu svetski mediji uz ocenu da su porazu premijera Aleksisa Ciprasa doprineli neispunjena obećanja o ukidanju mera štednji, ali i sporazum Atine i Skoplja o imenu Severna Makedonija.
Nova demokratija s desnog centra je, prema preliminarnim rezultatima, osvojila 39,85 odsto, dok je Siriza odlazećeg premijera Aleksisa Ciprasa osvojila 31,53 odsto glasova. Pokret za promenu s levog centa je osvojio 8,1 odsto, komunisti 5,3 odsto, nacionalistička proruska stranka Grčko rešenje 3,7 odsto, levičarska MeRa25 bivšeg minsitra finansija Janisa Varufakisa 3,44 odsto, dok je ekstremno desničarska Zlatna zora izgleda ispod cenzusa od tri odsto.
Plaža ili glasanje
Glasači u Grčkoj su dali snažan mandat Novoj demokratiji da obrazuje novu vladu, pošto je odnela ubedljivu pobedu na izborima, piše Gardijan (The Guardian), dodajući da mnogi to smatraju ličnom pobedom Micotakisa, reformističkog bivšeg bankara koji pokušava da modernizuje i oživi jednu od evropskih najkonzervativnijih stranaka.
Vanredni izbori su sazvani tri meseca pre roka pošto je Nova demokratija odnela ubedljivu pobedu nad Sirizom na majskim evropskim izborima, podseća britanski list.
Izbori u nedelju su označeni kao transformativni, ukazuje Gardijan, pošto će pobednička stranka obrazovati prvu vladu posle niza paketa pomoći koje je Grčka dobijala nakon skoro decenije nezabeležne recesije. Održana uz pomoć tri međunarodna paketa pomoći od 2010, ta država je bila primorana da prođe kroz kaznenu štednju kako bi ostala u evrozoni.
Oživljavanje Nove demokratije, podvlači Gardijan, povezano je s naporima Micotakisa da privuče centrističke glasače i sposobnosti konzervativaca da odvuku glasove od Zlatne zore, tvrdim stavom o imigraciji i sporazumu kojim je Cipras rešio dugotrajan spor oko imena sa Skopljem.
Izbori su održani usred leta prvi put posle 1928. i postojale su bojazni da mnogi neće glasati, već da će otići na plažu ili ostati kući umesto da idu na glasanje na 40 stepeni. Gardijan prenosi da su se analitičari pitali da li će stotine hiljada mlađih birača, koji su bili meta manjih stranka Grčko rešenje ili MeRa25, imati dilemu plaža ili glasanje.
Povratak mejnstrimu posle vladavine populista
Povratak glasača mejnstrim, tradicionalnoj političkoj stranci, posle pokušaja s populističkom Sirizom, pokazuje kako uspon antiestablišmentskih partija u Evropi može izgubiti snagu ako populisti ne sprovedu obećane radikalne promene, piše Volstrit džurnal (The Wall Street Journal), ali upozorava da je pred novim grčkim premijerom težak zadatak.
Micotakis je obećao da će smanjiti poreze i podstaći privredni rast, pošto, kako piše konzervativni američki list, prethodna levičarska vlada nije mogla da okonča dugogodišnje ekonomske probleme zemlje. Glasači su se okrenuli Micotakisu da odvede zemlju u novom smeru posle godina sporog privrednog oporavka – Siriza je ispunila teške fiskalne ciljeve kreditora, ali uglavnom podizanjem poreza na nivoe za koje većina ekonomista kaže da su štetni za rast.
Micotakis (51), bankar obrazovan u SAD, vodio je kampanju za niže poreze, manje birokratije i stvaranje boljeg okruženja za poslovanje. On je takođe obećao da će udvostručiti privredni rast na četiri odsto i da će na osnovu toga pokušati da ubedi druge evropske zemlje da olabave fiskalna ograničenja nametnuta Grčkoj. Ipak, Nemačka i druge evropske zemlje su dosad bile protiv takvog popuštanja.
Micotakisov prostor za manevrisanje je dodatno ograničen, pošto su evropski kreditori i grčka centralna banka upozorili da je budžet možda već van kursa, posle kruga predizborne potrošnje odlazeće Sirizine vlade. Otežavajuću okolnost za dinamičniju privredu, dodaje list, takođe predstavlja džungla specijalnih interesa u javnom i privatnom sektoru. Mnogi predstavnici stare garde Nove demokratije su skeptični u vezi s Micotkasovim zalaganjem za slobodno tržište, mada bi dobar rezultat trebalo da ojača njegov autoritet u partiji.
Grčka je završila programe pomoći 2018. posle osam godina pod režimom štednje koje su nadzirale vlasti evrozone i Međunarodni monetarni fond. Posle nadublje recesije u razvijenim zemljama od 30-ih godina 20. veka, Grčka privreda konačno raste ali stopom od dva odsto, piše list i dodaje da su finansijska tržišta entuzijastično reagovala na mogućnost da konzervativna vlada dođe na vlast – prinosi na grčke obveznice su pali na skoro dva osto, sa 3,5 odsto od pre dva meseca, dok je grčka berza nedeljama u rastu.
Neispunjena obećanja i problem imena
Padu popularnosti Ciprasa i njegove Sirize donelo je više kontroverzi – od neispunjenih obećanja u vezi s merama štednje do pitanja imena u odnosima Atine i Skoplja, piše BBC.
Grčka je podržala Ciprasovu partiju u janauru 2015. kada je obećao da će ukinuti mere štednje, ali je ipak sproveo težak režim koji su nametnuli Evropska unija i Međunarodni monetarni fond, navodi britanski servis, podsećajući da se između 2008. i 2016. grčka privreda smanjila za 28 odsto, dok je rast nezaposlenosti mnogo Grke oterao u siromaštvo.
Iako je Grčka izašla iz programa pomoći u avgustu 2018. i vratila privredni rast kao rezultat te discipline, vlada nije bila popularnija, ističe BBC uz konstataciju da je Siriza došla na vlast na snažnoj antiestablišmentskoj platformi, ali da su mnogi njeni glasači, posebno mladi, razočarani.
Ciprasova popularnost je dodatno oštećena duboko nepopularnim sporazumom koji je okončao trodecenijski spor Atine i Skoplja oko imena. Parlament kojim je dominirala Siriza je u januaru progurao sporazum kojim je dogovoreno ime Severna Mekadonija, ali ankete javnog mnjenja, kako navodi BBC, pokazuju da je dve trećine Grka nezadovoljna tim imenom, pošto je Makedonija naziv severnog grčkog regiona. Micotakis je, s druge strane, tvrdio da je taj dogovor izdaja.
Dosadašnja grčka vlada je i na udaru zbog velikog broja migranata koji su u zemlju došli iz Turske. Iako je od sporazuma Evropske unije i Turske iz 2015. znatno smanjen broj izbeglica koje dolaze u Grčku, migranti i dalje dolaze – 2017. je došlo 36.000, a prošle godine 50.000, ukazuje BBC i dodaje da je Micotakis kritikovao Ciprasa da nije uspeo da osigura da Turska poštuje dogovor.
Porodična stvar
Ishod izbora ne samo što će odrediti smer Grčke u naredne četiri godine, već će i vratiti na scenu jednu od najmoćnijih političkih porodica u zemlji, piše portal Politiko(Politico) uz ocenu da je grčka politika izgleda nepopravljivo dinastička, pošto se od kraja vojne vladavine liderstvo u zemlji prenosilo među nekoliko političkih porodica.
Micotakis je član jedne od dve najvažnije porodice u Novoj demokratiji, ukazuje Politiko. Njegov otac Konstantin Micotakis je bio premijer početkom 90-ih. Njegova sestra Dora Bakojanis je bivša ministarka spoljnih poslova i bivša gradonačelnica Atine, a njen sin Kostas Bakojanis će postati gradonačelnik u septembru.
Druga važna porodica u Novoj demokatiji potiče od njenog osnivača Konstantina Karamanlisa koji je bio premijer četiri puta. Njegov nećak Kostas Karamanlis je vodio zemlju od 2004. do 2009. kada je smenjen s izbijanjem dužničke krize, a sada je opet član parlamenta. I na levici postoji uticajna porodica – Papandreu, dodaje Politiko. Jorgos Papandredu, čiji su otac i deda bili na najvišim izabranim pozicijama, nasledio je Kostasa Karamanlisa kao šef vlade Pasoka s levog centra. Papandreu je sada kandidat Pokreta za promenu, političkog saveza u kojem je Pasok najveći član.
Profesor prava na Atinskom univerzitetu Aristides Hacis ocenjuje za Politiko da je održivost političkih dinastija povezana sa zastarelom organizacijom i strukturom grčkih partija koje su, prema njegovim rečima, “oligarhske, tradicionalističke, nedemokratske i ekskluzivne”.
Mada neki komentatori povezuju grčke dinastije s Kenedijevima u SAD, uobičajeni stav je mnogo manje laskav – mnogi glasači krive dominante političke partije za nasleđe pokroviteljstva i finansijske teškoće u protekloj deceniji, ističe Politiko. Hacis, međutim, ocenjuje da su birači manje zabrinuti za Micotakisove porodične veze, pošto se smatra autsajderom koji nije izabran uz podršku stranačkog etablišmenta. Micoktakis je obećao, dodaje Politiko, da će se boriti protiv korupcije i nepotizma i da neće postavljati članove porodice na funkcije u vladi.
