Barns-Dejsi: ISIS nije glavni cilj ruske intervencije

Povezani članci

• U Istanbulu počinje prvi Svjetski humanitarni samit
• Umro kralj Saudijske Arabije Abdulah
• Tehnopopulizam
• Trumpovo protivljenje: NUKLEARNI SPORAZUM
• Ne migranti nego banke
• Više od 370.000 mrtvih u Siriji od početka rata 2011.

Glavni cilj ruske intervencije je da pomogne Asadu u sukobu sa ostalim opozicionim snagama koje ga ugrožavaju, a ne protiv “Islamske države”, kaže za RSE Džulijen Barns-Dejsi (Julien Barnes-Dacey), analitičar Evropskog saveta za spoljne odnose (The European Council on Foreign Relations).

„Smatram da je najvažniji motiv da se učvrsti Asad i njegova kontrola oko ključnih delova Sirije, pre svega najbitnija urbana čvorišta. Cilj je da se stvori nova situacija na terenu tako da osnaženi Asad ne bi mogao da se isključi iz bilo kog političkog procesa i rešenja, a to je Rusiji veoma važno“, smatra Barns-Dejsi.

Razgovarao: Dragan Štavljanin–Radio Slobodna Evropa

RSE: Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg je izrazio veliku zabrinutost nakon susreta članica Alijanse u četvrtak zbog ruske intervencije u Siriji. U međuvremenu, Rusija je osim vazdušnih operacija u sredu ispalila na položaje ekstremista i pobunjenika i rakete dugog dometa iz Kaspijskog mora. Zapad i Rusija se međusobno optužuju oko situacije u Siriji bez nagoveštaja kompromisa.

Barns-Dejsi: Rusija je veoma samouvereno preduzela operaciju u cilju promene situacije na terenu u Siriji, podržavajući Asadov režim umesto otvorene i direktne borbe protiv „Islamske države“.

Dakle, više je nego očigledno da je glavni cilj Moskve da ojača Asadovu poziciju. Moskva naziva opozicione snage – koje su na meti udara ruske avijacije – ekstremistima i teroristima. Međutim, glavni razlog za operacije ruskih aviona protiv njih je što se bore protiv Asadove armije i to na za njega ključnim teritorijama kao što su Homs, zatim oblast Idlib.

U tom smislu, ruske snage pokušavaju da pomognu Asadu da osnaži svoju poziciju i u ovim regijama.

NATO ima veoma malo mogućnosti da reaguje zbog nespremnosti zapadnih zemalja da masovnije vojno intervenišu na Bliskom istoku. One žele da izbegnu konfrontaciju sa Rusijom.

Stoga Moskva uspostavlja de fakto kontrolu u ključnim delovima Sirije, dok međunarodna koalicija predvođena SAD-om nastavlja udare po položajima ISIS. To znači da na neki način prisustvujemo početku neformalne, meke podele Sirije jer u oba njena dela kontrolu uspostavljaju strane sile.

RSE: Kažete da „Islamska država“ nije glavni cilj udara ruskih snaga. Da li to znači da za Asada i Moskvu ona nije najveći protivnik već umerenije opozicione snage?

Barns-Dejsi: Sasvim je jasno da „Islamska država“ nije glavna pretnja Asadovom režimu.

On vodi odsudne bitke protiv ostalih opozicionih grupacija u Idlibu, Homsu i južnoj Siriji.

„Islamska država“ deluje pre svega u severnoistočnom delu zemlje, tako da zvaničnom Damasku borba protiv ove ekstremističke organizacije nije preokupacija, imajući u vidu i vazdušne udare međunarodne koalicije po njenim položajima.

Asad se, uz pomoč Rusije, usredsredio na borbu protiv opozicionih grupacija koje sve više napreduju na teritoriji koju on kontroliše.

RSE: Koji je ključni razlog za rusku intervenciju u Siriji? Samo da ojača poziciju Asada i time osigura dve svoje baze u ovoj zemlji…

Barns-Dejsi: Smatram da je najvažniji motiv da se učvrsti Asad i njegova kontrola oko ključnih delova Sirije, pre svega najbitnija urbana čvorišta. Kao što sam rekao, cilj je da se stvori nova situacija na terenu tako da osnaženi Asad ne bi mogao da se isključi iz bilo kog političkog procesa i rešenja, a to je Rusiji veoma važno.

RSE: Da li osim učvršćivanja Asada, Moskva nastoji da ovim operacijama skrene pažnju sa krize u Ukrajini i mogućeg nezadovoljstva građana koji trpe sve veći teret zapadnih sankcija?

Barns-Dejsi: Zaista ne znam, ne pratim pomno prilike u Rusiji i Ukrajini. Sve što mogu da kažem je da Putin želi da pokaže snagu i time spreči po njegovom tumačenju pokušaj Zapada da promeni vlast u Moskvi a što bi ugrozilo njegovu poziciju.

RSE: Stiče se utisak da je Zapad zatečen ruskom intervencijom. Čudno je da su Rusija i zapadne zemlje u sukobu i u Siriji iako im je „Islamska država“ zajednički neprijatelj.

Barns-Dejsi: Očito je da su Rusija i Zapad u sukobu oko Sirije iako dele zajednički interes u borbi protiv islamskog ekstremizma. Međutim, imaju dijametralno suprotne stavove o tome šta podstiče terorizam.

Za Putina je od ključne važnosti da ojača Asada jer smatra da bi se time sprečilo širenje islamskog radikalizma. Zapad pak insistira da sve dok je Asad na vlasti to će ohrabrivati ekstremizam.

Zbog ovih fundamentalnih razlika veoma je teško da Rusija i Zapad postignu kompromis, iako je u međuvremenu moguća saradnja u cilju izbegavanja incidenata u vazdušnom prostoru u kome deluju borbeni avioni obe strane.

Međutim, ne vidim mogućnost, u najmanju ruku kratkoročno, da se Rusija i Zapad zajednički angažuju za pronalaženje političkog rešenja u Siriji kao i u borbi protiv ISIS.