Australijske specijalne snage optužene za nezakonita ubistva u Avganistanu

Izveštaj australijske vojske o nezakonitim ubistvima civila u Avganistanu koja su počinili pripadnici njenih specijalnih jedinica, nudi neugodan opis duboko zabrinjavajućih dešavanja skrivenih u dalekim zonama ratovanja, poput naredbi mladim vojnicima da hladnokrvno ubiju nenaoružane ljude da bi se “okrvavili”, pišu svetski mediji.

Hladnokrvna ubistva

Izveštaj sudije general majora Pola Breretona (Paul) navodi da su australijske specijalne snage navodno umešane u ubistva 39 avganistanskih civila, koja su potom prikrivana izmišljenim pričama i podmetanjem oružja, ukazuje Gardijan (The Guardian).

Neki incidenti opisani u izveštaju duboko su zabrinjavajući, ističe list, dodajući da dokazi sugerišu da su pretpostavljeni naređivali hladnokrvna ubistva zatvorenika kako bi se mladi vojnici “okrvavili”, odnosno imali svoje prvo ubistvo.

U osuđujućem izveštaju, kako piše Gardijan, navodi se da su u 23 incidenta ubijena 39 Avganistanaca većinom zatvorenika, bilo iz ruku australijskih specijalnih snaga bilo po njihovom nalogu. Nijedno ubistvo nije bilo u žaru borbe i sva su se dogodila u takvim okolnostima da, ako ih prihvati porota, predstavljaju ratni zločin. Neki od odgovornih za ubistva još su u australijskim odbrambenim snagama.

Komandant australijskih odbrambenih snaga Angus Kembel (Campbell) rekao je da je prihvatio svih 143 preporuka iz izveštaja, uključujući prosleđivanje slučaja u kancelariju specijalnog istražitelja da se razmotre potencijalni krivični slučajevi, jer je njegova dužnost da “popravi stvari”.

Istraga je pokrenuta posle rada vojne sociološkinje Samante Krompvoets (Samantha Crompvoets) koja je u okviru ispitivanje kulture specijalnih snaga čula uznemirujuće navode o ratnim zločinima, poput incidenta u kojem su pripadnici Specijalne vazdušne službe (SAS) zaustavili dva 14-godišnja Avganistanca i pošto su odlučili da bi mogli biti simpatizeri talibani, prerezali im grla.

Pre objavljivanja izveštaja, premijer Australije Skot Morison (Scott Morrison) pozvao je avganistanskog predsednika Ašrafa Ganija da se izvini. Ganijeva kancelarija na Tviteru (Twitter) je navela da je Morison “izrazio najdublje žaljenje zbog rđavog ponašanja nekih australijskih vojnika u Avganistanu i uverio predsednika Avganistana u istragu i obezbeđivanju pravde”.

“Polubogovi” specijalnih jedinica

Do 19 sadašnjih ili bivših vojnika – uglavnom iz SAS-a – suočiće se s krivičnom istragom posle nalaza istrage o ubistvima i zlostavljanjima pripadnika specijalnih snaga u Avganistanu od 2006. do 2013. godine, ukazuje Tajms (The Times), ističući da u znatno redigovanoj verziji objavljenoj u četvrtak, 19. novembra, nisu identifikovane osobe koje su navodno počinile ili naredile ubistva.

Izveštaj objavljen posle više od 500 intervjua i pregledanih desetina hiljada dokumenata i fotografija, više nivoe komandnog lanca je oslobodio sumnje za desetine ubistava, dok je za najgore zločine optužio grupu komandanata patrola – obično iskusne desetare i narednike koji predvode patrolne timove za specijalne operacije, ističe Tajms, dodajući da izveštaj ukazuje da su vojnici pristajali na zločine jer su komandanti patrola u SAS-u “polubogovi” od kojih zavisi vojnička karijera.

Sudija Brereton rekao je da odgovor na pitanje “Da li ima osnove u glasinama o ratnim zločinima”, kada se nalazi uzmu zbirno, glasi “Da, ima”. Ipak, zadatak za krivičnu istragu i procesuiranje ratnih zločina biće prenet na specijalnog istražitelja.

Komandant australijskih odbrambenih snaga Angus Kembel, koji je naredio istragu pre četiri godine, rekao je da su problemi počeli sa “samoživom ratničkom kulturom” unutar SAS-a koja je “pogrešno stavljala fokus na prestiž, status i moć”.

Kembel je najavio da će regimenta SAS-a, koja je bila predmet istrage, biti isključena iz borbenog sastava, reformisana i preimenovana.

Neizvesna osuda

Navodi iz izveštaja sa šokom su dočekani u Australiji koja se pridružila američkoj kampanji u Avganistanu ubrzo posle terorističkih napada na SAD 11. septembra 2001, piše Vašington post (The Washington Post) i ističe da nema garancija da će istraga rezultirati osudama.

Iskazi oko 420 svedoka tokom istrage nisu prihvatljivi na sudu, a i, dodaje američki list, nije izvesno da će čvrsto povezani pripadnici specijalnih snaga svedočiti jedni protiv drugih na javnim suđenjima. Istražitelji su takođe ustanovili da su neki vojnici koristili tehnike za izbegavanje davanja informacija, koje su naučili u slučaju da ih ispituje neprijatelj.

Takođe postoji mogućnost političkog mešanja, dodaje Vašington post i ukazuje da je, prema Hjuma rajts voču (Human Rights Watch), više britanskih vlada ometalo istrage i procesuiranje ratnih zločina u Avganistanu i Iraku. Na primer, šestogodišnja britanska istraga o ponašanju specijalnih snaga vojske tokom avganistanskog rata zatvorena je 2020. a da nije optužen nijedan vojnik.

I australijski istražitelji su svesni da bi uspešan proces mogao biti težak, navodeći probleme u drugim zapadnim državama koje su se učestovale u tom ratu. “Čak i tamo gde su dokazi očigledno jaki i jasni, nailazilo se na zamke, kako političke, tako i u narodu”, navodi se u izveštaju i dodaje da se može očekivati da australijski tužioci naiđu na slične prepreke.

Vojnici SAS-a, kako dodaje Vašington post, imaju svoje pristalice u Australiji. Portparol milijardera Kerija Stouksa (Kerry Stokes) koji je vlasnik više medija i koji je pomogao u osnivanju fonda za pripadnike te jedinice, rekao je da bi taj fond mogao da pruži finansijsku podršku za pravne i druge troškove sadašnjim i bivšim članovima SAS-a.

Neugodno štivo

Pored nalaza istrage važan deo priče su i same izjave komandanta australijskih vojnih snaga koji je koristio reči sramotno, užasno i toksično, ističe BBC, ukazujući da je Kembel počeo izvinjenjem avganistanskom narodu, a zatim rekao australijskom narodu da ima pravo da očekuje bolje od svojih specijalnih snaga.

Posebno upečatljiv deo Kembelovog obraćanja, prema oceni BBC-ja, bio je kada je opisao kako su mlađi vojnici primorani da ubiju nenaoružane civile da bi imali “prvo ubijanje”. On je potom rekao kako su pored žrtava podmetani radio oprema i oružje da bi delovalo da je reč o neprijateljima ubijenim u akciji.

Objavljena verzija izveštaja, iako veoma redigovana bez detalje o određenim incidentima ili određenim pojedincima, sasvim je dovoljna da bi to bilo neugodno štivo za vojsku, vladu i australijsku javnost, podvlači britanski javni servis.

BBC ukazuje i da su drugi učesnici rata u Avganistanu suočeni s optužbama o ratnim zločinima. Međunarodni krivični sud (ICC) ranije ove godine počeo je istragu o navodnim ratnim zločinima SAD i drugih u avganistanskom sukobu. Očekuje se da će biti ispitane akcije talibana, avganistanske vlade i američkih trupa od maja 2003. godine.

Izveštaj Međunarodnog krivičnog suda iz 2016. godine navodi da postoji osnova da se veruje da je vojska SAD sprovodila mučenje u tajnim zatvorima kojima upravlja CIA, kao i da se može verovati da je avganistanska vlada mučila zatvorenike, kao i da su talibani počinili ratni zločin masovnim ubistvima civila.

Uz to Velika Britanija ispituje da li su prikladno istraženi navodi da su specijalne snage te zemlje u Avganistanu izvodile nezakonita ubistva.

Predstava dešavanja u ratnim zonama

Osuđujuća predstava bezobzirne kulture unutar australijskih specijalnih snaga nudi izvanredan javni opis zlostavljanja koja često ostaju skrivene u udaljenim ratnim zonama, ocenjuje Njujork tajms (The New York Times).

Iako izveštaj ubistva nije nazvao ratnim zločinima, to je, kako navodi list, prvi put da je neka članica koalicije pod vođstvom SAD u Avganistanu tako javno i tako velikih razmera optužila svoje vojnike za zločine.

Izveštaj takođe predstavlja upadljivi kontrast u odnosu na kako su se SAD suočile sa svojih 19 godina ratovanja u Avganistanu, ocenjuje Njujork tajms, dodajući da je američki predsednik Donald Tramp (Trump) nedavno pomilovao trojicu pripadnika vojske zbog ratnih zločina i druga nezakonitih dela.

Iako je bilo mnogo više navodu o zločinima pripadnika američkih snaga od onih koje je dokumentovala Australija, malo je njih završilo formalnom istragom, pri čemu vojni zvaničnici SAD takvo ponašanje prikazuju kao retkost. Uz to, dodaje Njujork tajms, SAD nikada nisu išle toliko daleko da eliminišu čitavu jedinicu umešanu u zločine, kako je Australija najavila.

RSE