AGNEŠ HELER: Orbanov režim je tiranija

Povezani članci

• Poker oko Amazonije
• U izraelskom vazdušnom napadu ubijen drugi glavni komandant Islamskog džihada
• U Njemačkoj 1,8 miliona osoba zatražilo zaštitu od progona
• Nastanak celibata
• Pokušaj bekstva iz zatvora u Brazilu, poginula 21 osoba
• Koje zemlje rastu, koje se smanjuju – i šta to znači za svijet

Stranka Viktora Orbana je ekstremno desničarska partija. – Etnonacionalizam je ekstremno desničarski pogled na svet, veoma blizak rođak rasizmu

U devedesetoj godini života, 19. jula ove godine umrla je Agneš Heler (Heller Ágnes), filozofkinja svetskog ranga. Heler je ostala aktivna do kraja života – imala je stav i o javnom životu i političkoj situaciji u Mađarskoj. Jedan od poslednjih intervjua dala je konzervativno-liberalnom jevrejskom portalu „Neokohn“. Razgovor je vodio Robert Valenstajn (Wallenstein Róbert).

Nedavno, u jednom radio-intervjuu izložili ste poprilično pesimističnu viziju o mogućim posledicama potencijalnog raspada Evropske Unije. Da li zaista nagoveštavate rat na kontinentu?

Da. Setite se, šta se sve izdešavalo u skorašnje vreme u Transilvaniji između mađarske i rumunske zajednice. I sad zamislite da EU ne postoji. Nacionalne države sa svojim jakim etničkim nacionalizmom zasad se ljute na Brisel. Tamo su njihovi protivnici: šoroševci i slična družina. Ali ako se briselski savez raspadne, ko će onda biti protivnik etničkima nacionalistima? Jedino drugi etnički nacionalisti. Ne tako davno se odvijao balkanski rat, i njemu je bio razlog jedan takav etnički nacionalizam. Ne treba tu neka velika fantazija kako bi čovek to uvideo.

Vaš svetski poznati kolega, Bernard-Henri Levi (Bernard-Henri Lévy) pre nekoliko nedelja je vodio dug razgovor sa Viktorom Orbanom. Ako bi mađarski premijer pozvao Vas na razgovor, da li biste otišli kod njega?

Gajim poštovanje prema Leviju, ali su nam ukusi različiti. Mada je Gete (Goethe) smatrao da je zanimljivo popričati i sa pametnima i sa tiraninima, ja ne umem da se poistovetim sa tim.

Ne želim da pogrešno protumačim vaše reči, ali po tome što kažete meni se čini da ne biste otišli kod Orbana, koga smatrate tiraninom.

Njegov režim jeste tiranija. Naravno, taj koji održava takav režim jeste tiranin. Pet puta su me pozvali na neko dešavanje gde bi bio prisutan i on, ali nisam otišla ni na jedan.

(…)

Posmatrajući društvene promene, prvenstveno politiku migracije u poslednjih nekoliko godina, šta mislite, zašto se islamofobija kao reakcija vratila u toliko jakoj meri?

Islamofobija je jedna pogrešna koncepcija. O kome mi u stvari pričamo? O ljudima iz Severne Afrike, Arapima. Ko priča o muslimanima iz Malezije ili Indonezije? Čak i u slučaju Irana ili Iraka, mi pogrešno identifikujemo muslimane. Islamski fundamentalizam je tamo ideologija totalitarnog sistema, i nije odraz razmišljanja ljudi. Ali kod prosečnih Arapa postoji jedna prirodna judeofobija i hrišćanofobija. Nisam mrzitelj Arapa, nipošto nemojte to pomisliti. Ali u ovom slučaju pričamo o njima, a ne o muslimanima.

Mađarski Jevreji u poslednje vreme mogu gajiti određenu dozu nesigurnosti, ako treba da odaberu neku od domaćih političkih platformi. Koga da odaberu? Možda jednu – citirajući vaše reči – „tiranijsku“ opciju, koja funkcioniše pomoću mreže oligarhijskih, porodičnih konekcija, ili drugu stranu, opozicionu grupaciju u kojoj se našlo mesto i za bivšu antisemitsku partiju (Jobbik) i sam duh antisemitizma?

Ja sam mađarska Jevrejka, i praktikujem mađarsku politiku. U Mađarskoj postoji jedna tradicija: ovde levica nikada nije bila i nikada neće biti u većini. Ako budu slobodni izbori u Mađarskoj, potrebna nam je jedna konzervativna stranka umerene desnice. Ako ne nastane takva opcija, onda ovde nikada neće biti kraja vladavini ovog režima. Ranije sam smatrala da Jobbik, koji teži da postane narodna stranka, ima šansu na to. Ali vrlo je verovatno da sam pogrešila. Sada je moguće da će Peter Marki-Zaj (Márki-Zay Péter) napraviti jednu konzervativnu stranku. Ovo je danas pitanje od životne važnosti, da imamo u državi jednu snažnu konzervativnu stranku umerene desnice.

Viktor Orban smatra da je Fidesz takva stranka.

Njegova stranka je jedna ekstremno desničarska stranka.

U čemu tačno?

Nemojte da se šalite! U svemu. Svi konzervativci su već napustili ovu stranku. Ovo je tiranija. Jedan čovek odlučuje o svemu, iznad svih. Uvek se desi ono što taj jedan čovek hoće. Hortijev (Horthy) režim je bio autoritaran. Tamo je postojala jedna vladajuća klasa. Iako je to činila na veoma gadan način, ali ta klasa je vladala Mađarskom. Sedam premijera su se menjala u toku tog doba. Ovo sada je jedna tiranija i jeste ekstremno desničarska.

Da li je to baš toliko evidentno?

Sasvim. Etnonacionalizam je ekstremno desničarski pogled na svet. Veoma blizak rođak rasizmu. Lak je prelaz iz jednog u drugi. Ne postoji pravo na slobodu, ne postoji funkcionalna kontrola vlasti. Grane izvršne i zakonodavne vlasti su u praksi takoreći jedno te iste, granu sudske vlasti pokušavaju da prisvoje, kao i akademiju nauka. Svim fakultetima su već ukinuli nezavisnost, škole su centralizovane, sve su centralizovali. To je kao Kadarov (Kádár) režim. Samo što je taj bio totalitaran, ovaj danas još nije, ali može da se razvije u tom pravcu.

Negde ste izjavili da pošto imate 90 godina i poznati ste u svetu, ne možete upasti u nevolju zbog svojih izjava. A kakva je situacija sa onima koji se slažu sa vama, ali što se egzistencije tiče, nisu toliko nezavisni?

O tome bi trebalo da pitate njih. Ja sam već izborila svoje bitke u Kadarovom režimu: izbacili su me sa radnog mesta, a i iz moje domovine. Ne zaboravite, živela sam 35 godina u inostranstvu. Inače, mislim da je opozicija trenutno veoma aktivna. Gledala sam ove budimpeštanske predizbore, veoma puno ljudi je učestvovalo. Vidim da mnogi veruju u to da neko drugi, neko drugačiji može da bude u budućnosti glavni gradonačelnik Budimpešte. Ozbiljno kažem: sve od promene sistema ja nisam videla ovu zemlju ovoliko demokratskim kao sada.

Ovo je ipak dosta ushićena izjava.

Ali čekajte malo! Dobro znamo da je cela mađarska zajednica antidemokratska, ekstremno orijentisana, orbanistička. Ima jedan mali ugao, i ja vidim nešto u tome, koja se bazira na demokratskoj polemici između ljudi. Ja sam politički gledano Mađarica, građanin mađarske nacionalnosti. Važna je sadašnjost i budućnost Mađarske, u okviru toga i jevrejstva, izuzetno. Najvažnije pitanje za sve nas jeste: kolika je postojeća sloboda? Tamo gde ima slobode, mogu i Jevreji da zastupaju svoja prava i da se zaštite. Što je manje slobode, to je više sluga među svim ljudima, uključujući i Jevreje.

Pre nekoliko nedelja „Fajnenšl tajms“ (Financial Times) je objavio članak o tome da je mađarsko jevrejstvo slobodno, štaviše, doživljava svoju renesansu. Članovi vlade i lokalne jevrejske zajednice, pored toga, još naglašavaju i da Mađarska nikada nije bila u tako dobrim odnosima sa Izraelom kao sada. U odnosu na to što vi kažete, ima tu protivrečnosti.

A pored toga svakodnevno prozivaju Šoroša… Hajde da zaključimo: Viktor Orban nije antisemit. Ali jeste takav tip moćnika koji uvek koristi sve moguće instrumente zarad ojačavanja svoje moći. Ako bi igrom slučaja antisemitizam bio taj instrument, onda bi i on bez oklevanja postao antisemit. On se upušta u razne igre uz pomoć te ideologije koja je važna za održavanje vlasti. Sada se druži sa Netanjahuom, znamo zašto. Ali, to nije ništa više od političke igre. Ako bi sve to bilo obrnuto, onda bismo mogli naslutiti Orbanove sledeće korake.

Ushićeni i s puno energije pričate o svemu ovome. Da li možda osećate da vam zbog puno vremena provedenog s politikom ostaje manje energije za filozofiju?

Oh, nipošto! Ja se bavim politikom samo kada me novinari pitaju o politici ili kada me zamole da održim predavanje o tim temama. Sve do današnjeg dana, i dalje učim i pišem izuzetno puno. Ceo život sam proživela na taj način. Svakog jutra plivam, zatim od pola devet do pola pet sedim pored kompjutera. I danas sam radila na dva zadatka. Ispravljala sam italijanski prevod jedne moje starije knjige, i radila sam poslednje intervencije na mojoj najnovijoj knjizi „Tragedija i filozofija, paralelne priče“. (…) Istražujem u knjizi – šta je pravednost, šta je moralnost? Šta je komedija? A na kraju tražim odgovor na pitanje: šta bi mogla da bude budućnost ovim evropskim žanrovima – tragediji i komediji? Šta će biti, ako nestaju iz naših života, da li će i Evropa umreti? Ovo je glavno pitanje koje me zanima u poslednje vreme. Ali ne tražite da vam dam odgovor. Bolje pročitajte knjigu.

Preveo: Čaba Presburger
(Foto: wikipedia)

Autonomija