Ivan Ergić: Fudbalski menadžeri sa naših prostora su klasični kamatari

Povezani članci

• Asmir Begović upisao 50. “clean-sheet” u dresu Stokea
• Conga: Đoković je najbolji teniser današnjice
• Ćiro Blažević: Sine imam rak, opet me čeka teška borba
• Džeko: Nevjerovatno je postići 100 u Premiershipu
• Enrique prepuručio Pjanića Barceloni
• Messi pretrčao kilometar i pol više od Pinta

Fudbal je odavno izgubio nevinost. Ovdje, kod nas, menadžeri su klasični kamatari koji vrbuju mlade igrače, njihove roditelje koji su u hroničnoj besparici, siromaštvu i kojima znači par hiljada eura.

Ivan Ergić, bivši fudbalski reprezentativac Srbije u razgovoru za Anadolu Agency (AA) istakao je „fudbalski menadžeri sa naših prostora su klasični kamatari“, naglasivši „fudbal je odavno izgubio nevinost“.

Prema riječima nekadašnjeg igrača Juventusa iz Torina,  švicarskog Basela i turskog Bursaspora, fudbal je dio industrije zabave, a on to ne bi trebao da bude.

“Fudbal je nekada bio narodski sport. Ipak, on je odavno izgubio nevinost. Ne možemo imati zdrav fudbal u nezdravom društvu”, poručio je Ergić.

Stadioni na prostorima zapadnog Balkana često su poligon za nacionalistička iživljavanja, a Ergić kaže da smo “postratno društvo, te da ima još dosta simptoma ratova“.

Komentarišući ispad hrvatskog reprezentativca Josipa Šimunića (pobjedu protiv Islanda u baražu za Svjetsko prvenstvo sa navijačima na zagrebačkom stadionu „Maksimir“ proslavio fašističkim poklicima „za dom spremni“), Ergić je kazao “ispad sa Šimunićem pomalo je postao dio navijačkog folklore da je i provokacija dio navijačkog naboja”.

“Ima tu taj moment kolektivnog naboja i isplivavaju neke stvari koje su iracionalne, ali to naravno ne amnestira nikoga od toga da je to jako opasno. Naravno, to mogu samo da osudim”, rekao je Ergić.

Ergić dodaje da se prije, donekle, moglo reći da je sportista mogao da bude uzor.

“Žalim što to više nije tako. No, kada budemo živjeli u boljem društvu imat ćemo i bolji sport”, smatra Ergić.

Govoreći o menadžerima, bivši profesionalni fudbaler ističe da su “to klasični mešetari koji su posrednici u svim transakcijama”.

“Oni su jednostavno tako sebe postavili da se bez njih ne može ništa uraditi. Ovdje, kod nas, menadžeri su klasični kamatari koji vrbuju mlade igrače, njihove roditelje koji su u hroničnoj besparici, siromaštvu i kojima znači par hiljada eura”, mišljenja je Ergić.

Kako je rekao za Anadolu Agency, on je do 23 godine bio bez menadžera, ali primijetio je da mu je neophodan kako bi napravio dobar posao u karijeri.

“Ljudi u klubovima su obično u ‘dealu’ sa menadžerima i oni se tale. Menadžeri su stvarno veliki problem, a posebno na našim prostorima”, decidan je Ergić.

Često kritikuje fudbalski sistem, ali kaže da obožava fudbal.

“Dio je tradicije, ovdje kod nas, tako da mogu da razumijem  da svaki klinac hoće da postane fudbaler ili neki sportista”, kazao je on, konstatujući da je to teško za roditelje:

“Znam da su moji meni govorili da moram da budem dobar u školi da bi se bavio fudbalom i mislim da je to pravi put”.

Govoreći o fudbalskoj industriji, on kaže da je bizarno kada vidite da negdje u Africi, najneuhranjeniji Afrikanci nose dres, recimo Drogbe.

“Oni su tolika industrija da su stigli do tih ljudi. Oni preko tih idola prave ekspanziju, šire tržišta i šire sebe kao industriju, a jako često fudbaleri nisu svjesni da su zloupotrijebljeni u toj priči”, govorio je Ergić.

Što se tiče talentovanih dječaka fudbalera, on kaže da se „posljednjih godina prave kampovi, akademije za klince koji su, malte ne, tu u izlogu kada dolaze skauti, menadžeri“.

“Ko na stočnoj pijaci, ovaj će, čista špekulacija, za pet, šest godina da bude ili neće da bude… Špekuliše se kao na berzi. To postaje sve bizarnije”, ističe Ergić.

I tokom karijere nije bio tipičan fudbaler. Umjesto u društvu s manekenkama i kontroverznim menadžerima Ergića su simpatizeri često viđali sa knjigom u ruci.

“Uvijek sam imao sklonost, afinitet ka pisanju tako da sam se trudio da to ne zamre iako sam se bavio nečim drugim. Možda zbog tih nekih stvari mi i nije bilo najugodnije obitavati unutar tog svijeta, ali uspio sam da se izborim za taj svoj neki ‘mini svijet’. Naravno, nisam se izolovao i ja sam bio u tome”, rekao  je Ergić, koji je u Sarajevu boravio kako bi učestvovao u radu Otvorenog univerziteta koji je održan proteklog vikenda.

– Nema razlike između Brad Pitta i Ronalda –

O predrasudama koje prate fudbalere, Ergićev stav je da „postoji imidž i stereotipi o fudbalerima, koji su u velikom dijelu tačni“.

„Međutim, nije to baš tako da je fudbal i da su fudbaleri samo po dernecima, da je važno da se bude sa nekom pjevačicom ili manekenkom, da je najvažnije da imaš luda kola. Ima tu momaka koji su drugačiji”, pojasnio je Ergić, kazavši da je sve otišlo malo predaleko:

„Danas nema mnogo razlike između fudbalera i Holywoodskog glumca. Kad se poredi Brad Pitt i Cristiano Ronaldo iskreno rečeno ne vidim mnogo razlike”.

– Iznenađen podrškom Hrvatske i Srbije prema BiH –

Ergić je naglasio da je iznenađen koliko je ljudima i u Hrvatskoj i Srbiji bilo drago kada se BiH plasirala na SP u Brazil.

“Uspjeh je što je Bosna otišla na Svjetsko prvenstvo, tako da rezultat tamo nije toliko važan. Za Hrvatsku i nemam neka očekivanja na Mundijalu, ali zbog Bosne mi je stvarno drago”, pričao je Ergić.