New York Times: “Dosta s Dejtoncima!”

Povezani članci

• Snežana Čongradin o Borisu Tadiću: PROZAPADNI LIDER VELIKE SRBIJE
• Mario Kopić: Kukavice kao idealni model
• Jevanđelje po Srđanu
• PAMTIMO: Sjeverin 1992-2022
• Otpor, stoko, otpor (2)
• Umro je legendarni Ivica Osim

Amerikanci su svojevremeno stvorili balkansku zemlju koju čine dva eniteta, deset kantona, i državni aparat u kojem nekoliko stotina ministara upravlja nad skoro četiri miliona ljudi, ali čine malo za njih jer je njihov posao da štite vlastite privilegije.

Ti ministri na kantonalnom, entitetskom i državnom nivou poznati su kao “Dejtonci”, piše u komentaru u New York Timesu Roger Cohen.

Oni su nazvani tako po sporazumu iz Daytona iz 1995. godine koji je okončao najkrvaviji rat u Evropi od Drugog svjetskog rata.

Sporazum je zaustavio ubijanja, ali je uspostavio nefunkcionalni, višeslojni politički sistem od koga najviše koristi imaju Dejtonci i njihovi podanici.

Čovjek bi se mogao zapitati zašto tako maloj zemlji treba 14 ministara obrazovanja, Dejtonci će odgovoriti jednoglasno: “Naravno da treba!” Neko bi se mogao zapitati zašto je nacionalna anrikorupcijska agencija potpuna smijurija i bilo bi mu rečeno: “Evropska unija insistira na tome, ali zašto bismo mi nadzirali vlastite bezobraznike?”

Dejtonci nastupaju u različitim dresovima: bošnjačkim, srpskim i hrvatskim. Oni se ne slažu oko brojnih stvari i oživljavaju gorka sjećanja na rat u kome je ubijeno skoro 100.000 ljudi. Oni se, međutim, slažu oko vlastite samoodrživosti. Oni se slažu da bi istraga nestanka stotina miliona dolara bila luckasta. Slažu se oko potrebe da se političke stranke sačinjavaju po etnički linijama. Slažu se oko efikasnosti njihove predizborne nacionalističke retorije. I tako se propali sistem održava, piše Cohen.

Nije bilo planirano da Dayron ostane zapisan u kamenu. On je zamrznuo situaciju u najtežem trenutku za međunacionalne odnose. On je odražavao stvarnost iz 1995. godine, ali nije bio dugoročna osnova za upravljanje zemljom. Dayton je, zapravo, blokirao zemlju. On je, ipak, održao mir. piše Cohen.

Bosanci – suočeni s visokom nezaposlenošću, divljajućom korupcijom, neefikasnim pravosuđem i potrebom da se pridruže sektaškim političkim strankama kako bi dobili posao u državnim firmama na koje otpada 60 posto ekonomije zemlje – glasali su pripremajući se za odlazak.

Oni su otišli u Düsseldorf, Detroit ili u Saint Louis, gdje bi se mogli deklarisati kao “Bosanci” a ne kao pripadnici određene etničke grupe. Niko više pouzdano ne zna koliko je ljudi ostalo u zemlji. Planiran je popis stanovništva. Nejasno je kada će do njega doći. Brojke su politički dinamit u zemlji u kojoj Dejtonci zavise od svojih nacionalnih većina koje dominiraju nd manjinama, piše Cohen.

Najbolji odgovor Dejtoncima je prekinuti nacionalne podijele na kojima oni opstaju. U Bosni i Hercegovini, došlo je vrijeme da se krene iza Daytona – ne mira koji je donio (velikog ostvarenja Richarda Holbrookea) – nego podjela i negiranja koje je proizveo, piše u New York Timesu Robert Cohen.

Fena