Zbog čega postoji više rasa pasa nego mačaka?
Povezani članci
- Pet načina na koje nam psi svakodnevno daju do znanja da nas vole
- Povratak najređe mačke na svetu: Populacija sibirskog leoparda se utrostručila
- Naučnici konačno imaju odgovor: Zašto su psi toliko druželjubivi?
- Četiri razloga zbog kojih ljudi koji imaju kućne ljubimce žive dulje
- Pse ubijaju, zar ne? Kaja je uginula sa ekserom u glavi
- Koliko često treba kupati psa?
Da li ste se ikada zapitali zašto postoji toliko rasa pasa, dok su mačke uglavnom slične?
Različite vrste mačaka izledaju prilično slično. One mogu imati male razlike u obliku lica, ili u dužini krzna, ali su izuzetno slične po veličini i obliku. S druge strane, psi se mogu videti u drugačijim dimenzijama i oblicima. Pogledajte samo jazavičara, pudlu, mastifa, ili zlatnog retrivera i videćete razliku.
Zašto su dva najpopularija kućna ljubimca toliko različita u pogledu svojih vrsta? Stručnjaci smatraju da se razlika između pasa i mačaka može objasniti drugačijem selektivnom uzgoju.
Naučnici veruju da su ljudi počeli sa pripitomljavanjem pasa pre oko 19 hiljada godina, dok su mačke pripitomljavane pre 10 hiljada godina. Kada je reč o selektivnom uzgoju pasa i mačaka, većina seliktivnog uzgoja koja je proizvela savremene vrste mačaka se desila u poslednjih 75 godina, dok se psi selektivno uzgajaju stotinama godina.
Do velikog broja različitih vrsta pasa i mačaka se došlo, upravo, selektivnim uzgojem. Iz Udruženja ljubitelja mačaka kažu da postoje 42 različite vrste mačaka. Dok vrsta pasa ima ili 190, kako kažu iz američkog kluba Kućica za pse, ili 340 vrsta, prema Svetskoj organizaciji za pse.
Davno su ljudi počeli sa selektivnim uzgojem pasa, kako bi razvili pse sa posebnim osobinama za širok spektar zadataka. Na primer, psi su bili uzgajani za lov na razne životinje, za čuvanje imovine, za vuču sanki i za druge specijalizovane poslove.
Mačke, sa druge strane, držane su kao kućni ljubimci zbog druženja i zbog kontrolisanja štetočina, kao što su pacovi. Ove zadatke većina mačaka mogu da obavljaju onakve kakve jesu, tako da razvoj posebnih osobina kroz selektivni uzgoj nije bio potreban.
Nažalost, selektivni uzgoj u nekim slučajevima može imati negativne posledice. Neke negativne osobine ponekad prate pozitivne osobine. Na primer, persijske mačke se često uzgajaju zbog svog krzna i spljoštenog lica, ali takođe imaju predispoziciju da razviju oboljenje bubrega. Srećom, savremena genetička istraživanja pomažu odgajivačima da pažljivije uzgajaju svoje kućne ljubimce, kako bi zadržali pozitivne osobine, a izgubili negativne.