Zašto sibirski haski ima prodorno plave oči?
Povezani članci
- 10 Psećih zapovijedi!
- Kina: Aktivisti apeluju da se zabrani festival psećeg mesa
- Živi zid Istra: Slučaj Pfeuffer ocrtava jad i bijedu istarskih lokalnih vlasti; što je zaista važno gradonačelniku Milosu?
- Na Galapagosu otkrivene dve nove vrste guštera gekona
- Skloništa za napuštene životinje puna, a zakon koji ih štiti se ne provodi
- Zeničani spasili psa iz rijeke Bosne
Foto: Shutterstock
Naučnici znaju da je boja očiju kod nekih pasa povezana sa bojom krzna, kao što je australijski ovčar. Ali šta je sa drugim psima koji imaju prodorne, plave oči, kao što je sibirski haski?
U najvećoj studiji koja je uporedila kompletne genetske profile pasa, istraživači su pronašli gene koji mogu da dovedu do plavih očiju.
Istraživači su testirali više od 6.000 uzorka pasa čiji su vlasnici nabavili DNK test komplete kako bi identifikovali, ili potvrdili rase svojih pasa i istražili njihov potencijalni rizik od bolesti. Studija je bila moguća zahvaljujući volji vlasnika pasa da učestvuju u istraživanju, tako da su naučnici imali pristup velikom broju podataka.
Naučnici su otkrili da je genetska promena, ili mutacija, blizu gena ALX4 povezana sa bojom očiju sibirskog haskija.
“Geni su poput domina koje prelaze jedna preko druge”, kaže genetičar Kristofer Irizari sa Zapadnog univerziteta za nauku i medicinu. “Genetika je veoma složena mreža veza, a red i vreme su kritični”.
Foto: Shutterstock
Plave oči se mogu videti kod mnogih vrsta pasa, ali kod tih vrsta plave oči su kao recesivna osobina, što znači da su dve mutirane kopije gena potrebne za pojavu plavih očiju.
Mutacija ALX4 gena kod sibirskih haskija podstiče smanjenu proizvodnju pigmenta u oku. Nedostatak pigmenta dovodi do toga da oči postanu plave.
“Nema plavog pigmenta. Radi se o tome da svetlost ulazi i izlazi iz oka, stvarajući plavu boju, na isti način kao što nebo izgleda plavo dok prostor izvan nije”, kaže Irizari.
Jedan od najupečatljivijih aspekata ove studije, kaže Irizari, je to što su naučnici imali neverovatno mnogo podataka za rad. “Šest hiljada ljudi je prikupilo uzorke DNK sa svojih pasa i poslali su ih nama, a potom su detaljno popunili obrasce putem interneta – tako se istraživanje gena radi u 21. veku”, kaže Irizari.