ENG
Nosorozi na slobodi: Evropski parkovi vraćaju životinje u njihovu domovinu
Povezani članci
- Zašto je toliko teško pronaći obitelj i dom crnim psima?
- Životinjski apetiti
- Tajna pruga: Zašto su zebre crno-bele?
- PAS ĆE PRIJE PRIĆI ČOVJEKU KOJI PLAČE ILI PATI, NEGO ONOM KOJI JE MIRAN To su stvorenja koja čine za nas nevjerovatne stvari. Ovo su samo neke…
- Zaštitite svoje ljubimce tokom vrućih ljetnih dana
- Ove pasmine pasa toliko su rijetke da su na rubu izumiranja
Foto: STUART SLABBERT
„To je predivno”.
„Ove životinje su premeštene iz Afrike u evropske zoološke vrtove pre nekoliko decenija. Sada imaju pravi život u Ruandi”, kaže ponosno Mark Pilgrim, direktor zoološkog vrta u Česteru.
Ovo je najveći transport nosoroga iz Evrope u Afriku, a Pilgrim kaže da nije verovao da će se desiti.
Čak pet crnih nosoroga rođenih u zoološkim vrtovima pušteno je na slobodu u Nacionalni park Akagera u Ruandi.
Tri ženke i dva muška nosoroga, starosti između dve i devet godina, dopremljeni su iz Flamingo lenda u Jorkširu, safari parka u Češkoj i Ri park safarija u Danskoj.
Na put od 6.000 kilometara, nosorozi su krenuli iz Češke. U park u ovoj državi su dopremljeni svi nosorozi kako bi se pripremili za život u divljini. Svaka životinja je iz velikog transportera puštena u privremene ograđene boksove od 1.000 kvadratnih metara.
Nosorozi su u ovom ograđenom prostoru, koji se zove boma, boravili dok stručnjaci i veterinari nisu odlučili da su spremni za život u divljini.
Vreme je za ljubav
Njihovo putovanje avionom iz Praga do ruandske prestonice Kigali trajalo je 30 sati.
Projekat da se životinje presele u Afriku počeo je pre mnogo godina.
Evropska asocijacija zooloških vrtova i akvarijuma organizuje „veliku igru udvaranja”, kaže Pilgrim.
„Svi članovi koji su se prijavili da brinu oko životinja, trudili su se da usklade ženke i mužjake, kako bi se produžila vrsta”, kaže Pilgrim.
„Imamo 25 zooloških vrtova i parkova, koji drže crne nosoroge. Poslednjih 12 godina selimo ih u divljinu kako bi se razmnožavali”.
Ovaj projekat je bio tako uspešan da se populacija ove vrste povećala i da sada 94 nosoroga od 1.000 koliko postoje živi u zoološkim vrtovima.
„Životinje koje se puštaju u divljinu su potomci nosoroga koji pre više od 40 godina odvedeni iz Afrike i preseljeni u evropske zoološke vrtove”, objašnjava Jan Stejskal, šef međunarodnog programa u češkom parku.
On kaže da je ovo bila savršena prilika da se životinje vrate kući.
Oružana straža ih čuva
Verovatno najveća briga prilikom planiranja ovog putovanja bila je da se pronađe mesto gde bi životinje bile bezbedne. Opasnost od krivolova je i dalje prisutna, a potražnja za rogovima nosoroga i dalje traje.
Nekada se verovalo da prah napravljen od roga nosoroga ima lekovita dejstva, iako ih zapravo nema. Danas se životinje ubijaju kako bi se od njihovih rogova pravio nakit ili rezbarili drugi predmeti.
Ovakva situacija znači da su stručnjaci morali da pronađu nacionalni park koji ima čuvare koji su naoružani i Akagera je upravo takav park.
Selidba nosoroga u Ruandu veliki je korak za njenu prirodnu istoriju.
Nosorozi su već dva puta u ovoj zemlji istrebljeni, jednom tokom četrdesetih, jednom tokom pedesetih, kada su ih lovili kako bi od njihovih rogova napravili bodeže. I onda ponovo 2010. godine.
Crni nosorozi vraćeni su u Akageru 2017. godine. Međutim, ta selidba je obeležena tragedijom – nosorog je ubio čuvara Kristijana Giongija koji je nadzirao životinje u parku.
Ovo pažljivo planirano putovanje sa pet posebno odabranih nosoroga koji su odrasli u zoološkim vrtovima, donosi nadu i otvara novo poglavlje u ekoturizmu Ruande.
Kler Akamanzi, izvršna direktorka Odbora za razvoj Ruande, rekla je da „krivolov danas gotovo ne postoji u četiri ruandska nacionalna parka”.
„Uvereni smo da će nosorozi napredovati u svom prirodnom staništu u Akageri.”
Pilgrim je rekao da iskreno veruje da u Africi nema sigurnijeg mesta od ovog nacionalnog parka.
