Zlatko Jelisavac: Kad lišće pada

Povezani članci

• Thomas Seiber: Novi komunistički pokret upravo nastaje
• Terpsihora za Olgu Olćan
• Denis Latin i HTV ne govore istim jezikom
• Izvinjenje Vlade Crne Gore žrtvama deportacije iz 1992.
• Kosovski boj sa balvanima
• Čovićev plan B je nastavak puta kojeg su utrli Pavelić i Tuđman

Zamenik šefa Srpske napredne stranke Aleksandar Vučić postavio je danas pitanje bezbednosnim službama i premijeru ko je 2008. godine upozorio Luku Bojovića da napusti zemlju.

Vučić tvrdi da se neko od političara iz vlasti 2008. godine u jednom ugostiteljskom objektu u Beogradu sastao sa Bojovićem i, kako je naveo zamenik šefa SNS, upozorio ga da pobegne iz Srbije.

“Ako to nije istina, očekujemo da nam kažu da se niko od članova Vlade Srbije nije sastajao sa Bojovićem”, rekao je Vučić na konferenciji za novinare ispred Vlade Srbije.

(Tanjug, 12.02-2012. – Vučić: Ko je iz vlasti upozorio Bojovića do pobegne?)

 Evo ga, počelo je… Svoju odbranu ovdašnji okoreli kriminalci i zločinci započinju politizacijom svog slučaja. To smo već gledali toliko puta. No, ovu  vrstu odbrane, to jeste maksimalne politizacije  slučaja, ne smišljaju sami vinovnici zločina, a kako stvari stoje verovatno ni njihovi branioci, barem ne oni koji su predstavljeni javnosti. Iz «nekog» razloga svi dosadašnji  slučajevi teških kriminalnih radnji su toliko «naspinovani» različitim pričama, izmišljenim događajima, poluistinama ili čistim lažima, da se gubi sama suština, to jeste pokušava se obesmisliti istina. Simptomatično je to što sada proces spinovanja započinje Aleksandar Vučić, visoki funkcioner SNS, javnosti poznat po svojim «retoričkim» ispadima i strasnom pljuvanju po izabranoj temi ili pak žrtvi. Interesantno je da se Vučić obraća «bezbednosnim službama» i traži odgovor na pitanje: ko je 2008. upozorio Vuka Bojovića da napusti zemlju»? Potom je Vučić dodao da će odati tajnu za par dana ukoliko  premijer ili neko drugi ne odgovori na njegovo pitanje, što znači da Vučić zna ko se sastajao sa Bojovićem, a očigledno zna i zašto. Sada srpska javnost, kao u nekoj jeftinoj turskoj sapunici, sa nestrpljenjem čeka da Vučić otkrije «strašnu» tajnu od koje će se potresti celo društvo. Da nisam već toliko puta čuo istu «žvaku» možda bi se i upecao na ovu jeftinu propagandu. Ništa se neće desiti, a ako se i desi to će biti interesantno par dana, a za to vreme će Služba da pripremi novu epizodu za javnost uvek željne nove-stare anestezije. Dobra- stara- Služba stoji iza ove cele priče i, iz samo njoj poznatih razloga, započinje novi ciklus šarenih laža. Može Vučić sada da izigrava Šerloka Holmsa ili pak velikog narodnog tribuna koji će obelodaniti istinu i raskrinkati vlast – džaba, to ne bi ni pas sa maslom kusao jer su to sve podvale i laži. No, ove podvale i laži srpska javnost guta godinama i, na žalost, navikla se na njih ili, bolje rečeno, više i ne može bez njih. E, tu je kvaka i recept uspeha Službe koja vredno radi svoj posao. Možda, ako vlast ne prizna šta se to desilo i ko je upozorio Bojovića, Vučić odluči da se, kao i njegov šef nedavno, pospe pepelom po glavi i ode da «tihuje» u neku privatnu kliniku gde će, na očigled celokupne javnosti, «kopniti» od gladi i žeđi. Ova jeftina patetika koju širi Vučić, SNS i slični na nivou je serije «Kad lišće pada» ili tako nešto slično:

«Zbog nove operacije Lejlinog muža, koji je i dalje u komi, iz trabzonske bolnice hitno prebacuju u Istanbul.

Agonija traje!
Lejla, Fikret i Mithat Kara i dalje sede u holu trabzonske bolnice, kao i Serhat. Svi zajedno čekaju nove informacije o Oguzovom stanju. U bolnicu stiže i razgoropađena Džejda. Čim je spazila Lejlu, prilazi joj i preti da će, ukoliko se Oguz umre, njena porodica morati da se iseli iz kuće. Serhat sve posmatra sa strane, ali ne želi da se meša.
Tahsin u međuvremenu obilazi kuću koju je Hajrije nasledila i preuzima vlasničke papire.
Ali Sarper i Ferhunde postižu dogovor o zajedničkoj poslovnoj saradnji. Zadovoljna zbog uspešnih pregovora, Ferhunde izlazi iz Alijeve kancelarije, ali je na hodniku dočekuje ljubomorna Nedžle. Lejla, Fikret i Mithat zbog Džejde odlaze na drugi kraj bolničkog hodnika, ali ona ponovo dolazi do njih i nastavlja raspravu. U tom trenutku lekari na pokretnom krevetu užurbano guraju Oguza, koji je i dalje u komi i na aparatima za disanje. Lejla i Džejda trče za njima i plačući dozivaju Oguza, koga zbog nove operacije prebacuju u Istanbul… ». (KAD LIŠĆE PADA, TV PRVA: 20.15 OGUZ U TEŠKOM STANJU! – Kurir, 11.02.2012.)

E tako to meni izgleda, kao jedna od epizoda ove serije (priznajem, Oguz je moj favorit).

Od cele ove priče ostaće samo još jedna jeftina epizoda tipa one o špijunskoj aferi generala Perišića ili pak šefa DB-a Jovice Stanišića koji je sarađivao sa američkom obaveštajnom službom CIA. Mnogo buke oko ni oko čega… Tresla se gora, a rodio se miš! Pa setimo se Legije i njegovih izjava kako će tako prodrmati srpsku javnost, onim što on ima da ispriča, da više ništa neće biti isto. I šta se desilo: niti je on šta ispričao, a  ako je navodno nešto i rekao niko živ se više ne seća. Ali to je taktika: zamuti vodu što je moguće više i nadaj se da kada budu prosipali tu vodu da će i «dete» da ode zajedno sa prljavštinom. No, tu su se mnogi, da prostite, zajebali… Bez obzira na priče i velika obećanja ništa to kriminalcima i zločincima nije pomoglo i oni su osuđeni ili pak im se sudi za najteže zločine. Sve ove neverovatne priče koje se šire u toku sudskih procesa služe dnevnim politikantima da ućare koji poen kod glasača; žutoj štampi da proda koji primerak više svog bulevarskog smeća; a iza svega, u mraku, stoji Služba koja vredno radi na propagandi preko svojih organa i mašina. Ceo njen posao je da kada obavi sve što joj treba prikrije tragove sa gomilom isfabrikovanih informacija koje samo služe tome da odvuku eventualna ”njuškala” od prave istine. 

– Alo, komšija, ’ajmo čistiti sneg – neko se dernja ispod mog prozora. A da, moj komšija… Danas je akcija čišćenja snega sa krova. Nažalost, moram prekinuti ovo moje pisanije, ali nastaviću čim završim sa čišćenjem snega i leda sa krova.

Uf, crko sam… A bogami nismo još ni pola očistili. Samo da ono “govno” ne počne ponovo da pada. Juros mi je “grtal’ca” napravila zid, od snega i leda, visine jednog metra, pored mog automobila. I to sam morao očistiti…  Dosta mi je ove zime.

No, da nastavimo… Gde ono stadoh? E, pa da: ko o čemu baka o uštipcima, to jeste ja o Službi. Šta da radim kada volim teorije zavere i mračne tipove koji vuku konce iza scene. Znači Služba preuzima ”slučaj” Bojović i počinje spinovanje raznoraznim informacijama koje će da nas zabavljaju sledećih nedelja dok ne dođe nešto drugo na tapet. Trenutni njen eksponent ili čovek, koji će da ”baci kamen prvi”, je Aleksandar Vučić, a videćemo ovih dana ko će sve da mu se pridruži u spinovanju. Inače, spinovanje, kao reč, postaje hit u predizbornom vakabularu nekih stranaka (LDP, na primer) i rabiće je, verovatno, do besvesti. Ne treba nas zbuniti to što se Vučić obratio, u svom pozivu ”na istinu”, ”bezbednosnim službama” – to je samo fora same Službe kako bi ”zakuvala” stvari na malo drugačiji način.

A gde smo mi, naivni? Gde su građanke/građani ove zemlje ponosne? Kako se mi snalazimo u svim ovim spinovanjima, propagandnim gafovima, ispraznim obećanjima i sl? Pa, tu smo… Malo čistimo sneg, malo se grejemo pod ćebetom – ko sa dragom, ko sa dragim –  malo, da prostite, i prduckamo, pravimo se važni pa kao znamo šta nam spremaju i kako nas varaju prokleti političari. Neki zazivaju ”Krcuna”, neki Titu, a neki, bogami, i Slobodana Miloševića – ”od blata ćemo da ga pravimo”… Svi se žalimo i psujemo politčare i tajkune koji nam piju krv na slamku i otimaju ovo malo bede što imamo. Kriv nam je EU, MMF, USA, CIA, Švabo – naš vekovni neprijatelj, raznorazni domaći špijuni i izdajnici. I tako režimo i psujemo dok gledamo Dnevnik, a kada prođe naš ”minut mržnje” onda na scenu stupa Oguz, Ferhunde, Ali, Fikret i ostala ekipa iz serije ”Kad lišće pada” ili neka druga slična limunada.  Tu se opustimo i zaboravimo na naš jadni, mali, patetični život sa kojim više i ne raspolažemo jer smo ga predali u ruke političarima i tajkunima. I tako svaki dan…

Teško vrijeme za matore prijatelju moj
ljudi postaju nalik na kokoši
slabo vide i rano liježu
a jutrom žure na kopanje
zbijeni u gomile duhana
džepova usukanih od znoja dlanova
zalaze svuda i u sve guraju nos

hej stari sjeti se i reci mi nešto o njoj
hej stari plati gem prijatelj si moj (Branimir Džoni Štulić)