Vozi, Miško!
Povezani članci
Kako je čitava ova priča oko nabavke skupih automobila za potrebe ministarstava i državnih službi mogla završiti sretnije i pametnije…
Piše: Predrag Lucić
»Tu-tuuuu, tu-tuuuu…«
»Bi-biiii, bi-biiii…«
»Šta trubiš, idijote?!«
»Skviiiiiiiiiii…«
»Uf, za dlaku!«
»Jebaltivrag materćoravu, kam gledaš!? Vidi ti se na toj debilnoj faci da delaš pri Slaveku! Bude mi on kupil novog tutača ak mi ti polupaš ovog drekeca s lizinga?!«
»Sam si ćorav! Ne vidiš da ja imam prednost?«
»Pofafaš mi auspuh, majmune, jel ti znaš di živiš?! Otkad financije imaju prednost pred socijalom?!«
»Konjino jedna, dabili konjino, socijala bi mogla nosat gaće na štapu da nije naših poreza!«
»Di si zaprdija, tukac, s ton maricon?! Oli ste skembali ministra pa ti je priša?!«
»A kog ti vozaš, tovar jedan obični, onog ćelafca kaj se preti da budemo cicali naftu iz mora, pa da si budemo živili kakti šeiki?!«
»Svi mir-no! Oslobodi cestovnu komunikaciju prompt-no! Ministra čekaju dvojica iz NATO-a!«
»Pa šta ne iđe MiG-on?«
»MiG-ovi su na remontu. A i da nisu, nema kerozina!«
»Pa niste mogli nać borbenije vozilo od tog pasatića?«
»Umukni, civilčino! Sjebali ste čitav proračun, a vojsci niste ostavili ni za tramvajsku kartu! Važno da ima za kulturu!«
»Molim, malo mjesta! Ministrici je za pol ure premijera…«
»Razlaz, dečki! Nemojte da vam ja izvadim premijera!«
»A di ga držiš?«
»Tu na stražnjem sicu. Oćeš da ti ga pokažem?«
»Da se mene pita, ja bi ga drža u portapaku, pa bi ga provoza do Sljemena i ostavija ga gori!«
»Nemoj, buraz, da ti ga pustim van! Sam ćeš uskočit u gepek! Gorska služba spašavanja te neće pronać!«
»Jebate avijon, ja san mislija da premijera vozu piloti, a ne taki kokošari! Ti, brale, nisi ni za vozit rikšu a kamoli A-osan!«
»Nemoj da ti ga pustim! Sam ćeš sebi napisat otkaz na A-četri! Ili još bolje – da ti ga prekrcam, pa nek tebi stalno puše za vrat i ponavlja: ”Javna nabava, pravna država, javna nabava, pravna država…”! Meni ga je puna kapa!«
»Najbolje ti ga je onda strpat u spejs-šatl!«
»Cito, breki prošvikani, ča vas ni sram kočit naš turizam, naš najvitalniji resor!«
»Ti-ru-ri-ru, hitna, hitna… Ministar mora na hitnu operaciju zdravstvenog sustava! Svaka sekunda može bit kobna!«
»Moram i ja, brajo mili, hitno na serviz! Ovaj moj se zaglavijo na sicu s torbakom punim knjiga, pa ni makac!«
»Kaj taj Jofanofić nije đak-pješak?«
»A vidi onega šta izlazi iz auta… Alo, zakrčit ćeš cili promet! Nije ti ovo šetalište!«
»Javna nabava, pravna država, javna nabava, pravna država…«
»Onega ti boga, fakat je vozija premijera, a ja mislija da priča pizdarije…«
»A kaj ovo kaj govori morti nisu pizdarije?«
Eto, sve je moglo završiti sretnije nego što je završilo. Samo da se netko na vrijeme sjetio da sve one vlakove pune automobila rastereti tu gdje su i uslikani i da ih tu – u Vrapču – pusti u promet. Nikakvog skandala ne bi bilo, nikakve blamaže, nikakve štete veće od ove već počinjene.
Sve je moglo završiti sretnije nego što je završilo. I što je najvažnije, nikome ne bi bilo nelagodno zbog nabavke skupih vozila za ministarstva i državne službe. Ne, ne bi to bio bačen novac, jer bi se oni kojima su namijenjeni svi ti audiji dugo i sretno vozikali tamo gdje im je i mjesto. Čitavo bi Vrapče odjekivalo od njihovih veselih onomatopeja…
»Brrrrm-brrrrm-brrrrm… Tu-tuuuu, tu-tuuuu… Bi-biiii, bi-biiii…«
I od njihovih konstruktivnih dijaloga…
»Šta trubiš, idijote?!«
»Jebaltivrag materćoravu, kam gledaš!?«
Čitavo Vrapče bi u zanosu ponavljalo ljekovitu mantru…
»Javna nabava, pravna država, javna nabava, pravna država…«
I sve što se o tome još ima reći, stalo bi u dvije riječi…
»Vozi, Miško!«