Vesna Pešić: Gužva pred odlazak u Brisel

Povezani članci

• Marinko Čulić: Čiji su naši Srbi?
• Preko sedam mora – preko sedam gora – preko Brazila – do Bosne i Hercegovine
• Tko bi drugi, nego Rusi
• AARON SWARTZ ILI O BORBI ZA SLOBODU (INFORMACIJA)
• “Pravda i nepravda na Balkanu – 25 godina MKSJ”
• Husnija Kamberović: „Prethodni sistem“ je pokazao kako je saradnja nacionalnih zajednica moguća i zato ga nacionalisti preziru

U čemu je zemljotres koji se dogodio nakon poslednjih izbora? U tome što će ključne poslove oko kosovskog pitanja rešavati konvertiti  (bivši radikali  i već prosvećeni Dačić)  i  na osnovu toga dobiti  datum za EU.   Nisu to obećavali u kampanji,  cedili su kroz zube da su i oni za EU, ali o Kosovu su ćutali  i skrivali se iza želje za opštim konsenzusom. A sada, ispada da baš oni sahranjuju srpstvo,  kao da su baš oni,  te mračne snage devedestih, Miloševićevi sledbenici, nacionalistički divljaci, ratnici i mrzitelji,  oduvek znali da  srpstvo u kosovskom mitu već dva veka uništava Srbiju i Srbe, žene i decu, privredu i društvo, da je to pošast od koje se moramo spasiti po svaku cenu ako hoćemo da  preživimo.

Piše: Vesna Pešić

Takva namera ogleda se u tekućim pregovorima u Briselu koje vode Dačić i Tači. Danas je to već šesti sastanak,  možda i prelomni. Priprema  ga čitav državni vrh, mada ja slutim da je to igranka i da su im rešenja već poznata.  Nakon što je prevaziđena kriza  neuspelog rušenja vlade, nastavilo se s pokušajima da se rešavanje pitanja Kosova (u smislu faktičkog,  ali ne i formalnog priznanja),  i posledično dobijanje datuma, nekako onemoguće. Identifikovala sam nekoliko  karakterističnih metoda pritiska koji su dosada lansirani, a svi sugerišu da  Srbija  ne žuri.

Prvi  način je  stari, dobro prepoznatljiv, koji pred svakom šansom  da rešimo naš ključni problem  uvek i  bezpogovorno kaže: “Stoj!”.  Poruka je da se nacionalno pitanje rastegne toliko da se do njegovog rešenja nikada ne stigne,  ma kakve loše posledice to ostavilo. Taj zahtev drži da je srpstvo naš večni zavet koji se ne sme  izdati. Jer, ako bismo to učinili,  naši mrzitelji, oni spolja,  tražili  bi još,  sve dok nas potpuno ne rasture.  U ovom polju proizveden je čitav spektar najrazličitijih razloga i svi govore o tome zašto se mnogo više isplati čuvati Kosovo nego ići ka članstvu u EU. Dovoljno je otvoriti novine ovih dana, pa  da se odmah naleti na Obrada Kesića,  Đorđa Vukadinovića, Boška Miljatovića ili Koštunicu. Ako se malo više potrudite, pronaći ćete i zavetne misli samog poglavice, patrijarha Irineja, koji u poslednje vreme često obilazi dvore Predsednika republike.

Drugi način bi se mogao nazvati  “decentriranje problema”.  Tu se tvrdi: “Sve je to lepo i krasno  –  to oko Kosova – ali, da li se Kosovo maže na hleb?  Zar je to jedini problem? Zar nemamo ogromnu nezaposlenost i onoliko siromašnih,  propalo sudstvo, nepostojeću ekonomiju, aflatoksin u mleku, sveopšti haos, korumpirano i propalo školstvo i bolnice – sistem totalno ne funkcionše, treba ga u celini menjati. I kako će rešavanje Kosova  doprineti putu u EU, kod je sve trulo, sve u raspadu?  Zar se sa ovakvim sistemom vrednosti i institucijama ide u  EU?”

Pa, zaista, ne ide se. Ali, zar nacionalno pitanje ne uništava i nas i naše institucije otkad postojimo? Neki su ljuti što im omiljeni tajkuni  sede u zatvoru pa preko Kosova podrivaju vladu: “Svet u kome živimo niti je idealan, niti pravedan… Samo mu još brzina fali.  Posebno ako pobednik u trci dobija samo Datum kojim može  da se okiti i posle toga dugo sedi na klupi za rezerve i pita se – zar sam onoliko žurio da bih sada čekao”. Ah, taj  Žarković i  Vreme,  on ovo napisa, ali njih ne vredi  pominjati, sami su se otpisali.

I trećagrupa, povelika, uticajna  i patetična ne veruje konvertitima. Ona se pita da li su promenili svoju suštinu, da li se možda samo  pretvaraju zbog vlasti, da li se može od velikosrpstva postati izdajnik svete zemlje? I to zarad  Evrope  i,  nekoć mrskog, Zapada? Bar da su se javno pokajali, ali nisu, i zbog toga će se pokazati  da su lagali.  Njihov put u EU  završava  se najboljim rejtingom i novim izborima. Ali  oni svoju suštinu zaboraviti neće: kad tad će  razviti nacionalističku zastavu mržnje   i pokazati  svoju pravu boju.

Ne bih se brinula o toj suštini, jer je ona proverljiva. Novo je to što se odvijaju   procesi u pozitivnom pravcu – rešenje Kosova i naših granica,  borba protiv korupcije i datum za EU.  Od upokojavanja “srpstva” mogli su da krenu samo konvertiti.

Kako je nekada rekao Đinđić, Srbija može da uđe u EU samo ako to njeni čuvari ne znaju.  Zato je ovo konvertitsko vreme.  Pričekajmo da vidimo rezultate.

 dvogled.rs