Učinite mi ovu zemlju naprednjačkom
Povezani članci
- Bilježnica Robija K.: Zašto ih nema?
- Sugovornik iz vrha
- Ovdje je istorija učiteljica smrti
- Hrvoje Klasić: Hrvatska javnost trebala bi se odmaknuti od rasprave o Predsjedništvu BiH, i doznati više o situaciji u BiH
- Andrej Nikolaidis: Čas logike Vojvode Mandića
- TEOFIL PANČIĆ: Mirović Igor, lakmus političkog poštenja
Naprednjačka okupacija u dve slike: “Tutti” kovinski SNS regruti na privremenom radu u Beloj Crkvi
Učinite mi svu zemlju naprednjačkom naredio je srpski Pontifeks maksimus pre nego što će otići kod svog kolege Franje u Vatikan. Da ga zamoli da ne prizna Kosovo. Ne znam da li je u bagažu poneo prezent, za cara svih zemljana katolika. Knjigu dr Vojislava Šešelja “Vatikan – gnezdo satane”. Čiji je recenzent bio zajedno sa Tomislavom Nikolićem. Ustvari, znam da nije. Krije radikalsku prošlost kao zmija noge. Ali jedna druga knjiga sa uputama kako da stavi pod naprednjačku okupaciju vascelu Srbiju, cirkuliše zemljom.
Osvojena je Medveđa na jugu. U Banatu je pala Kovačica. Sve mesne zajednice su pod kontrolom naprednjaka. U operaciji “Drang nach Osten” na redu je banatska Bela Crkva. Tamo su raspisani izbori za savete u 14 mesnih zajednica. Izbori će biti održani u nedelju 22. septembra. Opština je razuđena. Puno sela treba obići. Dupljaja, Češko Selo, Kaluđerovo, Banatska Palanka, Kruščica… Treba zaviriti pod svaki kamen, da se negde ne kriju pristalice opozicije. Otkriti jorgane gde leže kljasti i sakati. Ponuditi svima upute za glasanje. Zna se za koga. Za kandidate Srpske napredne stranke. Za tako zamašan posao slabašni su aktivisti iz lokalne samouprave i javnih preduzeća. Zato je vrhovni žrec naredio da se angažuju dodatne snage iz komšijske opštine Kovin.
I tako danima zaposleni u kovinskoj opštinskoj upravi i javnim ustanovama putuju na ispomoć Belocrkvanskim naprednjacima. “Tutti regruti”, čitaj zaposleni na određeno vreme, najviše argatuju u tom poslu. Kukaju, ali moraju. Ako odbiju odlazak u Belu Crkvu dobiće nogu u dupe. “Šta ću, od čega ću živeti, ako ostanem bez mizerne plate”, kažu dok gledaju u vrhove svojih cipela. Stid ih je, ali sila boga ne moli. Proveravali smo ove informacije. Da su tačne pokazuje recimo slučaj zaposlenih u predškolskoj ustanovi “Naša radost”. Direktorka je okačila obaveštenje za vaspitače o spajanju grupa. U njemu nema objašnjenja zašto je to učinjeno. Predstavljamo se i zovemo telefonom direktorku. Kažu ona je na “seminaru”. Pa dobro zna li neko drugi o čemu se radi. “Zovite za pet minuta pravnika”. Zovemo desetak puta. Oćeš klinac, svaki put veza se prekida.
U “Kovinskom komunalcu” ista situacija. Na naše pitanje “Direktore, gde su vam radnici i vozila. Da li su u Beloj Crkvi”, prvi čovek ovog lokalnog javnog preduzeća nema odgovora. Jedan radnik nam pruža ruku i kaže da on nije hteo da ide kod komšija i da agituje po kućama i dodaje. “Napišite i ovo. Da može skupo da me košta to što sam se pozdravio sa vama”. Radnici opštinske uprave nam namiguju kad pitamo ko je na “seminaru” u Beloj Crkvi. Jedan od njih nam kaže da su rukovodioci odeljenja dobili zadatak da svojim kolima voze “ljudski bagaž” zarad ispomoći naprednjačkim kolegama u Beloj Crkvi. Direktor Specijalne psihijatrijske bolnice kuka i udara se u svoje direktorske grudi, jer je dobio naređenje da napuni dva autobusa. Čovek iz njegovog okruženja nam priča da je ovaj u jednom trenutku rekao kako će zbog ovih pritisaka i sam da završi u ludnici. Zovemo bolnicu. Direktora dr Nevena Žikića. Sekretarica kaže da je na sastanku. “A zašto zovete. Mogu li da mu prenesem?” Možete naravno i recitujemo kako proveravamo informaciju da deo zaposlenih, po direktivi opštinskih naprednjačkih čelnika, mora da ide u Belu Crkvu da animira glasače zarad glasa za Vučićeve kandidate. Ostavljamo i broj telefona da nam se direktor javi, kad završi sastanak. Hoće? Malo morgen.
Nije nam se pozlatilo ni u Beloj Crkvi. Razgovaramo sa načelnikom opštinske uprave. Znate li… “Verujte, ja pojma nemam o tome”, odgovara na pitanje da li komšijski kadrovi učestvuju u “naprednjačkoj okupaciji” mesta. Zna li predsednik opštine, predsednik skupštine? Džabe znatiželja. Obojica su na terenu. Da uhvate za gušu, ne daj bože, nekog nevernog Tomu, koji na nebu ne vidi Vučićev lik.
OEBS-e gde si? Ima li još neka zemlja u kojoj građani plaćaju zaposlene na javnim poslovima da u radno vreme agituju za kandidate vladajuće stranke?