Tim Džuda: Sudbina Srbije je u rukama Kosova

Povezani članci

• “Ljetna” razglednica: Jutros mi je gljiva procvjetala…
• Prva presuda za diskriminaciju u predškolskom obrazovanju u BiH
• Riječka Panorama objavila na naslovnici fotografiju Giorgie Meloni, čime ponovno uzdiže neoiredentizam i fašizam!
• Klauški: Sanjali smo, nije pobjedila ljevica. Na vlasti su apologete Franje Tuđmana
• ŠETALIŠTE, a ne vašarište
• HAYAT I TV1: ODJEDNOM SE ZAPUCA U KUMANOVU

Iznenađuje me to što je kosovska vlada odlučila tek sada da uvede embargo na uvoz robe iz Srbije, a ne još pre nekoliko godina. Došao sam do zaključka da srpski zvaničnici misle da je sudbina Kosova u potpunosti u njihovim rukama. Oni, međutim, zaboravljaju na to da Kosovo u stvari drži njihovu sudbinu u svojim rukama. Kosovo neće moći da postane članica UN bez odobrenja Srbije.:

Ali, bez postignute saglasnosti, Srbija neće biti u prilici da uđe u Evropsku uniju bez, praktično, dozvole Kosova. Dakle, ovo je malo podsećanje na to da je politika ovde „dvosmerna ulica – ističe za Danas Tim Džuda, dopisnik britanskog Ekonomista za Balkan.

Kako kaže, kada je Srbija blokirala uvoz robe sa Kosova, to je imalo u izvesnom smislu samo simbolički značaj, s obzirom na to da je izvoz sa KiM jako mali, a da se, u stvari, vrednost srpskog izvoza ne sme zanemarivati. „Dakle, ako bi se ova mera sprovodila kako treba, bez obzira na to koliko će trajati njena primena, mnogi Srbi bi izgubili svoje poslove zbog gubitka ovog izvoznog tržišta. Na kraju krajeva, sve što Srbija izvozi na Kosovo može biti zamenjeno uvozom iz neke druge zemlje, uprkos tome što bi ti proizvodi bili nešto skuplji. Naravno, mi ovde ne govorimo o „ajpodima“ već o žitaricama i građevinskoj industriji“, ukazuje Džuda.

Prema njegovim rečima, na duže staze, ovaj potez Kosova jednostavno ima za cilj da izvrši pritisak na Srbiju, da bi bila „ohrabrena“ da potpiše sporazum o carinskim pečatima i, naravno, da joj da do znanja da nije sva moć na njenoj strani. „U stvari, Srbija i Kosovo mi izgledaju kao dva zatvorenika koja skakuću okolo lancima vezanih nogu, jedan za drugog. Očekujem uskoro sporazum o ovom pitanju“, navodi Džuda.

Šta će sve Srbija još morati da uradi da bi dostigla status kandidata za članstvo u EU, a potom i datum za početak pregovora?

– Mislim da bi sprovođenje prvog sporazuma sa Kosovom bilo dovoljno da se dosegne status kandidata za članstvo u EU, uz zakon o restituciji koji je već u pripremi. Ne mislim da se tome može ispostaviti kao značajna prepreka bilo kakvo oklevanje ili otpor, koji bi se mogli javiti od strane nekih evropskih država. Za dobijanje datuma početka pregovora, što je važnije od samog statusa kandidata, na stolu će se pojaviti pojedina tehnička pitanja, a ne politička, u smislu reforme ove ili one oblasti u društvu. Da li će neke zemlje postaviti kao uslov još neke ustupke u vezi sa Kosovom, na primer, oko severa Kosova, uključujući carine, ne mogu da tvrdim, ali mi se to čini kao moguće i čak verovatno.

Da li mislite da su Ratko Mladić i Goran Hadžić uhapšeni samo zbog očekivanja srpskih vlasti da će dobiti status kandidata za članstvo u EU?

– Ne, zato što to implicira teoriju zavere da su srpski zvaničnici sve vreme znali gde se kriju haški begunci, u šta lično ne verujem. Nakon hapšenja Radovana Karadžića 2008, ne postoji logičan razlog zbog kojeg ovi ne bi bili uhapšeni samo da se znalo gde su se krili. To bi onda značilo kao da su vlasti mislile sledeće: „Sada kada smo uhapsili Karadžića, hajde da izgubimo još koju godinu, u smislu napredovanja u evropskim integracijama, pa da tek onda uhapsimo preostale begunce?

Da li mislite da srpske vlasti zaista odustaju od podrške Miloradu Dodiku, ili je tu reč o nekakvoj taktici?

– Dodik je učinio mnogo na sopstvenoj nepopularnosti time što se nije unapred konsultovao sa srpskom vladom u vezi sa celom pričom oko referenduma, dok vlada u Srbiji dobija loše ocene onda kada čini stvari kao što su održavanje zajedničkih zajednica sa vladom Republike Srpske. Postupci Milorada Dodika na taj način postaju delom odgovornost i srpske vlade, u kontekstu napredovanja u evropskim integracijama. Imajući to u vidu, neki ljudi u Sarajevu i Banjaluci polako uviđaju koliko BiH danas zaostaje. Biće veoma zanimljivo posmatrati da li će Beograd i Zagreb ohrabrivati te snage zbog kojih je BiH tu gde jeste.

Autonomija Sandžaka nema realne izglede

Bili ste u poseti Novom Pazaru. Kako ocenjujete stanje ljudskih prava Bošnjaka u Srbiji i koliko je ta situacija povezana sa trenutnom situacijom u BiH i na Kosovu?

– Ivica Dačić govori o podeli Kosova, Milorad Dodik o otcepljenju RS, a Muamer Zukorlić o autonomiji Sandžaka. Stoga, logično je što neki ljudi u Sarajevu vide Zukorlića kao neku vrstu obezbeđenja – vi Srbi nama pravite problem u vezi sa RS, pa ćemo mi praviti vama problem u vezi sa Sandžakom. U stvari, sa tako malobrojnim stanovništvom u Sandžaku, od kojeg tek polovinu čine Bošnjaci, nisam siguran da autonomija te oblasti ima realne izglede. U Sandžaku je problem nezaposlenost, loša ekonomija i korupcija.