Svetislav Basara:Tabloidi su objektivna slika srpskog društva

Povezani članci

• Zemlja suvišnih ljudi
• Nerzuk Ćurak: Čudne misli u mojoj glavi        
• Predrag Lucić: Tko je zatajio »četničkog petokolonaša« Josipovića?
• Esad Bajtal: Kakva je to kultura dijaloga, gladan narod ne smije da kaže da je gladan jer je to zabranjeno
• Broz: Fašistički orijentirani parlamentarci
• Spašavaj se ko može

Odavno ja govorim da su srpski tabloidi tiha jeza, ali tvrdim da su najobjektivnija slika ovdašnjih zbivanja. Ono što pročitate u proseravanjima štampanim u takozvanim ozbiljnim novinama možete okačiti mačku o rep.

Sve sama barbarogenijalna smatranja, viskoporana palamuđenja, naglabanja i razglabanja. A ovamo, život piše petparačke romane. Kako bih drugačije nego listajući tabloide saznao da je Sindikat pravosuđa (i oni bi da štrajkuju, bajagi im male plate) nedavno upriličio orgiju nalik rimskim orgijama iz doba dekadencije. Pravosudni sindikalisti su, dakle, omiljena im jela – ćevape, ražnjiće i pečenje – poslužili na golim devojačkim telima, a majka jednog od živih „poslužavnika“ u Kuriru tvrdi da se stvar ne završava samo na posluženju. Bude tu, kaže, i seksa, droge i rokenrola.

Svašta sam iz tablioda saznao o pravosudnom sindikalizmu. Predsednica sexi sindikata radoznalim je novindžijama skresala u brk da oni, sindikalisti, imaju pravo da prave i bahanalije jer to čine o svom trošku. Predsednik, pak, konkurentskog pravosudnog sindikata – srpske podele su i ovde uzele svoj danak – tvrdi da to tome nije baš tako i da orgijastički sindikat pravi žurke od para koje na njihov račun uplaćuju pojedinci i firme koje „imaju sudske sporove ili rođake na robiji“. Konkurent nije rekao zbog čega ih „pojedinci i firme“ darivaju, ali se iz konteksta može naslutiti da je u pitanju korupcija. To možda baca malo svetla na neke čudne i sramne presude. Ne znam, cenjeni publikume, da li je baš pametno čačkati ovu temu; moćan je Sindikat pravosuđa, moglo bi se desiti da na sledećoj orgiji na Panoviću posluže „hladan jezik na francuski način“, jedno od jela koje je bilo na meniju, a vidi se na fotografiji.

Dekadencija je neizbežna etapa u životu svake kulture i svake države i u tom smislu ne držim da smo mi, kao nebeski narod, otporni na procese involucije, ali malo je čudno da jedna država zapadne u stanje antičke dekadencije posle samo šest godina postojanja. Da, da, samo je šest godina prošlo otkako je Srbija silom prilika i uz najveći mogući otpor dela srpskih državnika i stihoklepaca postala samostalna država, a već gledamo scene dostojne Satirikona. Ej more, Rimljani su više od hiljadu i dvesta godina čekali da se njihovi pravosudni sindikalci raspojasaju i da počnu da mezete sa golih žena, a mi smo – zahvaljujući prednostima zaostalosti – sve to postigli zamalo više od pola decenije. Sve se nešto pitam: kakve li su, Bože, orgije kriminalaca?

Danas