Svetislav Basara: Vladine vlade vlada

Povezani članci

• Matja Stojanović: Šta zapravo smera Dodik?
• Dobro došli gospodine Füle!
• SISTEM UZVRAĆA UDARAC
• SVJETSKI MEDIJI O SPLIT PRIDEU: DAN KADA JE BEOGRAD BIO PONOSAN NA SPLIT
• Oprost zločina zarad nacionalnog jedinstva
• Vahidin Preljević: O narativu relaksacije nakon oktobarskih izbora

Kao što meni puca Crven Ban za srpsku vladu, tako i srpskim vladama puca Crven Ban za sve nas.

U petak uveče čaršijom je odjeknula „pouzdana“ vest da vlada samo što nije pala, a ja sam to saznao među poslednjima, negde pred ponoć, kada su na moj mobilni počeli da pristižu SMS-ovi radoznalih dilbera koji žive u zabludi da je moja malenkost „dobro obavešteni izvor“.

Blagoizvoleo sam ne odgovoriti ni na jedan od tih SMS-ova. Imao sam pametnija posla. A pošiljaocima nisam imao da kažem ništa osim ovoga što ću sada reći svima vama: Puca mi Crven Ban da li će vlada pasti ili će vladati, kako to Vučić predviđa, još celih deset godina. Vreme je, dame i gospodo, da se opasuljimo i da se suočimo sa pustinjom realnosti. Usponi i padovi ovdašnjih vlada imaju isto onoliko uticaja na stvarni život nas sirotinje raje koliko i gama zraci na sablasne nevene. Mi se, to jest sirotinja raja, nalazimo u limbu, u kome se ništa neće poboljšavati niti se, pak, šta pogoršavati jer gore jednostavno ne može biti. Šta, dakle, nama, sirotinji raji znači da li Nemanjinom predsedava Kurta ili pak Murta? Meni lično – ništa. Vi kako hoćete.

Ali – dužnost zove. Zato sam se u subotu uveče namestio pred televizor da pogledam dnevnik na „našem pravo da znamo sve“. Izgleda da je glasina o (mogućem) padu vlade stigla i do Takovske 10, jer je udarni deo dnevnika bio posvećen nekakvom Glavnom odboru SPS-a, na kome je premijer uzdrhtalim glasom demantovao glasine da se sastajao sa Šarićevim seizom, a ako baš i jeste, onda je to činio u blaženom neznanju da je inkriminisani seiz kriminalac. Pozivao se premijer i na famoznu Belu knjigu, u kojoj seizovog imena, fakat, nije bilo. Pitao se Dačić, šta je radila kontraobaveštajna služba, zašto ga nije obavestila i – na kraju – ko mu je poturio mečkinu rupu. Znate na šta mislim.

Iako je samouvereno izjavio da od pada vlade nema ništa, premijer mi nije delovao naročito ubedljivo. Vučić bi možda ubedljivije zvučao, ali je – tvrde novindžije – bio (i ostao) nedostupan za komentare. To je već, da kažemo, indikativno. Poznato je da Vučićev rejting vrtoglavo raste, a takođe je poznato da po prirodi stvari svaka vlast teži da se apsolutizuje. Zašto bi Vučić – pitaju se već izvesno vreme analitičari ovdašnji – delio vlast sa Dačićem, ako bi možda mogao da vlada sam ili, eventualno, u društvu manje alavih partnera. To sam se i ja u nekoliko navrata pitao. Ali rekoh već, baš me više briga. A sad ću da vi kažem i zašto. Zato što država Srbija postoji samo za srpske državnike, državničke porodice, državničke porodične prijatelje i državničku poslugu. Ili da postavim drugačije: kao što meni puca Crven Ban za srpsku vladu, tako i srpskim vladama puca Crven Ban za sve nas. Ako mislite da nisam u pravu, dajte mi keca, ako mislite da mi je ova bila ka vladičina, popijte kafu, pa na posao.

Danas.rs