Svetislav Basara: Utiskoukidanje

Ako u Srbiji imamo direktora državnog Službenog glasnika koji se sprema da uništava knjige, ako imamo patrijarha koji govori kao skinhed, da li se može očekivati da u takvoj atmosferi opstane jedna emisija u kojoj se pokreću i postavljaju neprijatna pitanja, strana „srpskoj misli“.

Ne isključujem mogućnost da su u utiskoukidanje umešani i Overlordovi prsti, mada sam – poznajući ovdašnje prilike – skloniji da pomislim da je neki od mnogobrojnih Overlordovih klonova (sa stanom u Visokom Dupetu) pomislio da bi se Overlord baš obradovao ako bi Utisak bio eliminisan. I – znamo već kako to ide. Klon okrene telefon, sa druge strane se javi NN glas. Da, da, naravno. Utisak! Reklame. Hm! Da, da, da! I pročaja. Sve, međutim, da je i Overlord lično inicijator utiskoukidanja, ništa mu ne zameram i krivicu svaljujem na Jego ex Sijatelstvo. Kome utiskoukidanje nije ni na pamet padalo, ali su mu zato padale na pamet druge samovoljnosti. Sećate li se afere Ugričić? Čisto sumnjam, pa ću vas podsetiti. Bio Jego ex Sijatelstvo vaktile u Banjaluci, njegovom se trustu mozgova privideo pokušaj atentata, Nikolaidis napisao nekoliko teških reči, Ugričić napisao nešto u Nikolaidisovu odbranu. I – šta! Ugričić promptno smenjen. Nije da baš nije bilo reakcije, ali mlako to beše, neuverljivo, nejako.

Pa dobro, zagrajaće drkadžije, ako je JexS i kriv u slučaju Ugričić, šta on ima sa Utiskom nedelje? Eh, šta? Ispravno je Vesna Pešić nedavno napisala da je Sretenoukidanje bilo početak Tadićevog (političkog) kraja. Uz napomenu da Vesna greši pišući da je utiskoukidanje početak Overlordovog kraja. Ne, Vesna, neće biti tako, na kraj dugog putovanja u noć stigli smo još za Tadićevog vakta. Hajde da to postavimo ovako: Overlord je autentičan u svojoj autoritarnosti, dočim je veliki folirant, Tadić, šmirantski glumatao i time načisto obesmislio demokratičnost. Da nije bilo tako, drugu bismo mi pesmu danas pevali, a Overlord bi i dalje derao skupštinske klupe. Davno sam ja – kad ono beše, ima tome dvadeset godina – pisao, to jest džaba krečio, da se u Srbiji ne vodi borba između političkih doktrina, nego između kulturnih koncepata. Onoga momenta kada se JexS priklonio kulturi Guče i Babe koja se češlja, Rogonja je došao i ugasio svetlo. A u mraku – zna se – jebe ko koga stigne. Samo jaši mi smo naši. I pročaja!