Svetislav Basara: Slovenska guša

Povezani članci

• Summit osuđen na (ne)uspjeh
• Iz OHR-a poručeno Dodiku: Igraš se sa mirom
• Ponedjeljak, 13.
• Negdje u daljini
• Blokada Agencije koči privatizaciju u Federaciji BiH
• ANGELA MERKEL – ODLIKOVANJE ZA ŠUTNJU?

Njegova ekselencija Konuzin je baš eskalirao. Beše ovih dana u Beogradu neki skup, nešto o bezbednosti, šta li, no big deal u svakom slučaju. Bivao sam i ja za mojih konzulskih vremena na takvim skupovima. Da parafraziram Šekspira – mnogo ničega oko buke. Prazne priče, cenjeni publikume, pride dosadne, a pušenje zabranjeno. Pa vi sad trk u diplomatiju.

Sve se ubrzano srozava na ovom svetu, diplomatija tu nije izuzetak. Štaviše, neki cinik bi mogao reći da je upravo diplomatija odgovorna za dobar deo tog sveopšteg srozavanja. Ali, ipak se još malo polaže na formu. Govorim iz ličnog iskustva. Kipranima je, recimo, grčki ambasador veoma draga osoba, takoreći spona sa maticom, neka vrsta enozisa, grčki ambasador je osim toga izuzetno uticajna ličnost – ako pretpostavljate šta hoću da kažem – ali se ničim nije isticao iznad svojih kolega po ekselentnosti.

Uljudan čovek, prijatan sagovornik, a šta je divanio sa lokalnim političarima u četiri ili više očiju, to niko nije znao. Niti se trudio da sazna. Kipranima je grčki ambasador kao brat rođeni, a nama je ruski ambasador, da kažemo, rođak. Mada se, izgleda, pobratimio sa određenim, takođe da kažemo, političarima. Mada bih ja tu gospodu drugačije definisao.

Elem, dame i gospodo, njegovoj se ekselenciji Konuzinu priča na rečenom skupu nije svidela. Tu mu se nema šta prigovoriti. Malo bi se to kome svidelo. U takvim situacijama – kad je negde preterano dosadno ili besmisleno, tehnika izvlačenja je sledeća: obično se primi „hitan“ telefonski poziv koji vas podseti na „neodložnu obavezu“ i onda – put pod noge. Uobičajena diplomatska praksa, verujte mi.

Konuzin, međutim, kao ambasador posebnog kova, nije hteo da diskretno napusti neprijatni mu skup, nego se mašio za mikrofon – ne zna on koliko je dobrih devojaka ta sprava upropastila – i svoja neslaganja, smatranja i razmatranja sasuo cenjenom skupu u lice. Na kraju je, da bi bio veći Srbin od svih prisutnih Srba, uskliknuo s ljubavlju: „Ima li ovde Srba?“

Bilo je to filozofsko pitanje. Očigledno da na skupu nije bilo Srba od one vrste koje Konuzin preferira. Mislim na one koji snevaju da Srbiju pretvore u rusku guberniju: onih, nadalje, koji Rusima budzašto prodaju skupe firme radi besplatne – i potpuno neupotrebljive – ruske podrške „borbi za Kosovo“. I šta sad? Ništa. Ekselencija je pod zaštitom diplomatskog imuniteta. A takođe i pod još efikasnijom zaštitom servilnosti i sluganskog mentaliteta naših političara.

I znate šta, cenjeni publikume, sve nešto mislim da država koja toleriše, pa čak i ohrabruje takvo ponašanje diplomata, nije u stanju da povrati ni samopoštovanje, a kamoli Kosovo.

Danas