Svetislav Basara: Gospodar otišao Nikoliću na noge

Povezani članci

• Bilježnica Robija K.: Ljudi i brojevi
• Nacionalistička i klerikalna desnica provode duhovno i ideološko nasilje nad građanima
• Predstavnici 25 udruženja uputili razglednicu s fotografijom posmrtnih ostataka ekshumiranih iz Tomašice na adrese institucija RS-a
• Šušnjaru 20 godina zatvora za ubistva u Pionirskoj ulici
• Država i farsa
• Juriš u nove poraze

E, bogu hvala, na Uskrs nas je osenila blaga vest: Toma Nikolić, izveštavaju agencije, pojeo jaje i ćevapčić. Nek mu je na zdravlje. A nama nek je Bog u pomoći. Sve je, cenjeni publikume, počelo poodavno, u vreme kada je postalo moguće da ljudi bez ičega što bi ih kvalifikovalo za obavljanje javnih poslova, uzmu stvari u svoje ruke. U ime Srbije, naravno. Jer, pomene li se Srbija, sve pada u zasenak. Srbija, bato. Čim to kažeš, mora da usedi muk. Eto ti odmah i ugleda. I bibliografije. I, uopšte, dobro ti krene. I onda izgubiš osećaj za meru. Koji, ionako, nisi imao.

Tim je utabanim putem svojevremeno krenuo i naš Gandi, Toma Nikolić. Kao i mnogi drugi, od kojih su mnogi i subverzivniji od njega, Tomčilo je ukačio da se u ovoj zemlji najbolje živi od potpuno neobavezne i veoma lukrativne platonske brige za Srbiju i takozvani “srpski narod“. I da vidiš, od toga je napravio lepu karijeru. Istina, ta je karijera počivala (i počiva) na vazdušnom jastuku iluzija, ali nije da Toma nije baš ništa uradio za Srbe i Srbiju. Popravio je značajno svoj materijalni položaj. Pozicionirao se kao domaćin. Nekadašnji (zasluženo) kragujevački luzer i grandiozni niko i ništa, dospeo u žižu javnosti i ustoličio se kao „faktor“ na koga čak i EU računa. Nego, platforma, cenjeni publikume, platforma nije mogla da izdrži. Ne Tomina. Nego naša zajednička. Tomčilo tu samo pokušava da se još bolje pozicionira. I da namakne još neki stan. Ne treba mu zameriti. Rekosmo već: ima mnogo gorih od njega. Ali, dobije li Gandi makar i 00,3 posto glasova (a dobiće mnogo, mnogo više) neće to biti znak Tomine snage, nego naše slabosti koja se, nakon svega, graniči sa imbecilnošću.

Opet velim: ništa tu nije kriv Tomo. Krivi su oni na vlasti koji su, vođeni istim pobudama kao i Gandi, bez ikakve potrebe održavali u životu naopaku matricu koju je Tomo pokušao da iskoristi na, po njega, najbolji mogući način. Ako laže koza, računao je Gandi, zašto ne bi lagao i rog. I na osnovu te računice se upustio u proračunatu avanturu nepijenja i nejedenja. Mimo svih pravila štrajkovanja – u medicinskoj ustanovi, na aparatima, sa kanilama, infuzijama i pročima.

Svi su znali da nikakve smrti biti neće, ali se Gospodar usplahirio i otišao Nikoliću na noge, ubeđivao ga da batali samouništenje i uznemiravanje javnosti, dokazivao ono što eksplicitno piše u ustavu, da , naime, izbora mimo ustavnih odredbi ne mere biti. Gandi, isprva, nije hteo ni da čuje. Nameračio se bio da smrću iskupi Srbiju. Ali ga okolnosti sprečiše. Jedva ga patrijarh, vladike i GO SNS ubediše da će Srbiji bolje poslužiti kao „delatan i aktivan političar“. I Toma, sve Srbije radi, nevoljno pristade. A patrijarh ga, umesto da mu odredi strogu epetimuju zbog sprdačine sa svetim tajnama, još i pričesti. I dade mu jaje i ćevapčić. Pročaja.

Tekst prenosimo sa prijateljskog portala Danas