Snežana Čongradin: Tamno poglavlje suda u Hagu i mrak srpske prošlosti

Teritorijalne pretenzije na RS, koje se mogu nazreti iz izjava srpskih zvaničnika, a u kontekstu vođenja politike prema Kosovu i postepenog odricanja od suvereniteta i teritorijalnog integriteta nad tom nekadašnjom srpskom državom, uz činjenicu da se najveći ratni zločinac u Evropi još od Drugog svetskog rata, zbog čijih nedela se RS danas naziva „genocidnom tvorevinom“, i dalje nalazi na slobodi, nikako ne može doprinositi deklarativnoj proevropskoj politici Srbije i njenom glavnom cilju – sticanju statusa kandidata za članstvo u EU, do kraja ove godine.

Glavni tužilac Haškog tribunala u utorak dolazi u Srbiju kako bi prikupio materijal za izveštaj o saradnji Srbije sa tim sudom, koji bi u junu trebalo da predstavi pred Ujedinjenim nacijama. Uslov svih uslova i osnovni kriterijum za napredovanje Srbije u evropskim integracijama jeste hapšenje i isporučenje Mladića i Gorana Hadžića sudu u Hagu. Međutim, i pored mnogobrojnih dokaza da je Srbija bila upravo zaštitnik Ratka Mladića, pomažući mu da izbegne sud pravde, sve do pre tri godine, uprkos svim uveravanjima međunarodne zajednice da čini sve na njegovom lociranju i hapšenju, ovaj haški begunac je i dalje na slobodi.

Bivša tužiteljka Haškog tribunala Karla del Ponte nedavno je izjavila da je uverena da se Ratko Mladić krije u Srbiji. U prilog toj tezi, svakako, idu i izjave tužioca za ratne zločine u Srbije Vladimira Vukčevića da mu je bivši šef Državne bezbednosti Rade Bulatović nudio nagodbu za hapšenje i isporučenje Mladića, kao i da postoje dokazi da je u mrežu pomagača ovom ratnom zločincu bio uključen i bivši načelnik Vojnobezbednosne agencije Aco Tomić, s obzirom na to da nijedan od dvojice navedenih nije nikada saslušan niti priveden zbog ovih navoda.

Odnos Srbije prema ovom ključnom problemu koji koči napredovanje evropskim integracijama, ali i koji odašilje poražavajuću sliku celog društva prema mračnoj prošlosti, sadržan je i u činjenici da se potpuno ignorantski ponaša i prema činjenicama koje je nedavno objavio Internet-portal Vikiliks.

Srpski premijer Vojislav Koštunica odbio je da privede bivšeg šefa vojne obaveštajne službe Acu Tomića, bivšeg načelnika Generalštaba VS Branka Krgu, kao i sina Ratka Mladića, Darka, iako su postojali dokazi da oni čine mrežu pomagača najtraženijem haškom beguncu, napisao je jula 2006. tadašnji ambasador SAD u Beogradu Majkl Polt u depeši koju je poslao Stejt departmentu. U dokumentima koje je objavio Internet-portal Vikiliks navodi se i da je Polt izvestio američku vladu da je „Koštunica bio protiv toga da se tužiocu za ratne zločine prošire ovlašćenja, odnosno da bude donet zakon koji bi mu dao jurisdikciju nad pomagačima Ratka Mladića“.

„U sklopu istrage, sve osobe za koje se sumnja da pomažu Mladiću u bekstvu ili imaju informacije o mreži podrške, trebalo je odmah da budu privedene na informativni razgovor, a ukoliko je potrebno, da budu zadržane u pritvoru. To je trebalo da uključi i visoko pozicionirane bivše državne funkcionere kao što su bivši šef Vojne obaveštajne službe Aco Tomić, bivši načelnik Generalštaba Branko Krga, kao i sin Ratka Mladića, Darko“, naveo je Polt u depeši. Polt ističe da Koštuničina vlada u suštini nije uradila ništa da se Mladić uhapsi i isporuči Haškom tribunalu.

To, međutim, nije bio dovoljan razlog za aktuelnu vlast da ispita bivšeg premijera i ceo slučaj podigne na viši nivo.

„Hapšenje Ratka Mladića i Gorana Hadžića nema alternative, izjavio je prošle nedelje haški tužilac Serž Bramerc u razgovoru za zagrebački Jutarnji list“, ističući da će, ako njihovo hapšenje izostane, to ostati tamno poglavlje u istoriji Haškog tribunala. Na pitanja šta će učiniti da se Mladić i Hadžić nađu pred licem pravde, Bramerc je rekao da je hapšenje dvojice begunaca jedno od pitanja kome pridaje najveću moguću važnost i da tu nema alternative.

„Činjenica je da moja kancelarija nema policiju koja bi uhapsila one koji beže pred pravdom. Mi zavisimo od saradnje tih zemalja“, rekao je Bramerc.

Ističući da posao tužioca nije iznošenje komentara o političkim pitanjima kao što je pristupanje EU, Bramerc je na pitanje hoće li tražiti da međunarodna zajednica Beogradu uslovi pronalaženje Mladića i Hadžića pre dobijanja statusa kandidata, što u Beogradu očekuju krajem godine, odgovorio da je za njegov rad bitno samo u kojoj meri države sarađuju s tužilaštvom.

„I dalje ću tražiti podršku EU u pogledu saradnje zemalja bivše Jugoslavije uopšte, ali i konkretno u vezi s hapšenjem dvojice begunaca“, rekao je glavni haški tužilac, ističući da ne odlučuje o tome hoće li se u raspravi o kandidaturi uzeti u obzir njegov izveštaj.

„Politika uslovljavanja kojom se pristupanje EU uslovljava saradnjom s Haškim sudom pokazala se kao jedno od najvažnijih sredstava za olakšavanje našeg rada“, rekao je Bramerc i dodao da će, „ako Hadžić i Mladić ne budu uhapšeni do kraja mandata, to biti tamno poglavlje u istoriji suda“.

danas