Snežana Čongradin: Kako smo proslavili dan susjedne i genocidne tvorevine

Povezani članci

• CIRCUS CROATICO
• Esad Bajtal: Ćeranje bez kraja, stida i obraza
• KOLEKTIVNA KRIVICA: Dječak Mahir nije počinio samoubistvo, on je ubijen!
• Korupcija u BiH “pojede” četiri miliona KM dnevno
• MANJE ZLO
• Predrag Lucić: Javni mir i ratni zločin

Čestitamo! Još jedna sedmica i stigli ste do pola“, obaveštava me aplikacija za trudnice na mom „smart“ telefonu (slobodan prevod). U ovoj nedelji, čitam dalje, vaša beba ima već potpuno razvijen slušni aparat – pričajte joj, pevajte, čitajte glasno. U neverici pretražujem dalje na internetu. Većina sajtova mi predlaže isti odnos prema bebi u mom stomaku, staroj 18 nedelja.

U redu: „Draga bebo, bubu rubu bubu ru? Idemo u šetnju… Kako je lep dan danas, malo hladan… Na pijaci ništa novo, šargarepa, zelena salata, krompir.“

Razmišljam o pesmi koju bih mogla da pevušim mojoj osamnaestonedeljnoj bebi. „Bože pravde ti što spase od propasti…“? Ne pada mi na pamet ništa osim himne. Kako li će moja beba, potpuno razvijenog slušnog aparata, reagovati na ovaj skandal? Ne mogu da „izbijem“ himnu iz glave!

Ili – šta se događa, recimo, dok izgovaram nizove rečenica (potkrade se i po neka psovka) koji izražavaju uznemirenost povodom „proslave“ genocida, odnosno Dana „državnosti“ Republike Srpske, kojoj prisustvuju državni vrh moje zemlje i poglavari Srpske pravoslavne crkve, te osumnjičeni za pedofiliju ili za podstrekivanje ratnih zločina tokom devedesetih godina u BiH? Da li beba misli da se njoj obraćam?! Kako li razlikuje ono što je upućeno njoj, a kako ono što je namenjeno surovoj stvarnosti koja nas okružuje?

„Beba oseća“, reći će dobri poznavaoci govora za bebe. Optužiće vas, potom da ste preopterećeni „nevažnim stvarima“ i preporučiti da se „manete politike“, te uživate u najlepšim trenucima života.

„Znaš li ti, bebo, ko je taj Kačavenda?!“, ne izdržavam da prećutim izjavu „oca“ SPC , o kome postoje ozbiljne indicije o zlostavljanju dečaka iza zidina srpsko-pravoslavnih građevina. „Danas, hvala Bogu, živimo u slobodnoj srpskoj državi, pravoj srpskoj državi“, izjavljuje Kačavenda u prisustvu odlikovanog predsednika Srbije Borisa Tadića.

U osamnaestoj nedelji majka počinje da oseća pokrete bebe u stomaku. „To su trenuci u kojima se svaka žena, prvi u životu, oseća kao prava žena!“, obaveštavaju me sajtovi, i domaći i oni na stranim jezicima. Osetila sam da se mojoj bebi prevrnuo stomak od onoga što je čeka nakon što se bude rodila u Srbiji.