ENG
Slobodan Dukić: Leva desna, nazad marš!
Autor/ica 👤Slobodan Dukić
Izdvajamo
- Na to malo svetla i sećanja na antifašizam, što je ostalo, staviće tačku biologija. Društvo za istinu o NOB je na margini. Ti starci polako napuštaju ovaj svet. Podmlatka malo imaju. Autentična levica u Srbiji ne postoji. Barometar (anti)fašizma pokazao se ovih dana na svečanoj akademiji u Sava Centru. Jedan starčić, izvesni Duplančić, sasuo je u lice gospodaru muva i muvama, da je iza scene sramotno prekrajanje istorije. Au, kako su muve uznemireno zazujale. Jedan drugi starac, žrtva četničkih iživljavanja, autentični svedok, izbrisan je sa liste svedoka u sudskom procesu rehabilitacije Draže Mihailovića. Ostalo ćemo čuti 14. maja kad slavni sud saopšti odluku.
Povezani članci
Foto: Reuters
Umesto poseta mestima gde su se vodile epske bitke za slobodu jugoslovenskih naroda, klinci danas idu na verske ekskurzije, odakle se vraćaju sa brojanicama i maglom u glavi. Istoričari, umaču pero u mastilo laži i revidiraju prošlost. Na delu je i svojevrsna socijalna patologija.
Leva desna, jedan dva. Leva, desna, nazad marš! Srpski strojevi korak unazad. Sedam milja daleko od antifašizma. Trenira sadašnja kleronacionalistička, trenirala je i bivša demokratska vlast zatiranje tragove narodnoslobodilačkog rata jugoslovernskih partizana. I izjednačila doprinos partizana i četnika u NOB. A u Moskvi na Paradi pobednika, Crveni trg crveni od stida. Prepoznaje tamnu mrlju među zvanicama na tribini. Tomu Nikolića, četničkog vojvodu od Romanije. Sram je i tu planinčinu gde leže kosti boraca NOVJ, zbog smrdljivog koraka četničkih kvislinga, jer se tu šef srpske države zakleo, pošto se okadio tamjanom, da će se boriti za obnovu jedinstvene srpske države na Balkanu.
U Beogradu su fascinirani učešćem srpske garde na paradi, pod stegom dvoglavog orla i krunom. I jesu momci profesionalno odradili korak. Marširale su baćuške, ni Srbijanci se nisu dali. Baš kao ni njihovi pradedovi Solunci, dedovi na Ceru i Kolubari. Kad su potprašili soldate Austrougarske. Branili očevinu. Ali nuto vraga, Srbiju su u Drugom svetskom ratu od fašista oslobodili crvenoarmejci i partizani. Ju-go-slo-ven-ski. Kađeni vojvoda to dobro zna. Ipak, radije će popiti živu sodu, nego da to naglas izgovori. Spremajući pinkle za Moskvu, ovaj mudrac je rekao da mnoge zemlje nisu, jelte, imale muda da se suprostave fašistima. Srbija jeste. Zanimljiv psihološki lik taj T.N. O partizanima na jednoj drugoj paradi, onoj posle oslobođenja Beograda svedočio je Ficroj Meklejn, podanik britanske kraljevske krune. Kako je stajao pored Tita na svečanoj tribini i gledao defile veterana Solunskog fronta i balkanskih ratova. Koračali su pored l6-godišnjih dečaka. A tu i tamo devojče, sa puškom i rancima. Neki visoki. Neki niski. Svi su imali neobičnu zbirku oružja i različite opreme. Bilo im je zajedničko samo jedno: sve je bilo zaplenjeno od neprijatelja u borbi… E to su bili partizani.
Ovaj drugi, svojevremeno četnik-početnik, gospodar muva, Aleksandar Vučić, premijer Srbije, pred put u SAD, posvedočiće pred američkim novinarima kako još ne pati kao stariji brat Toma, od amnezije. Kako da ne, kaže da se seća šta je radio pre dvadeset godina. Daleko bilo, ne ponovilo se. Narcisoidan i prepotentan kako ga bog dao, svedočiće o gresima mladosti. Kako je bio nestašan, ali nikad nije udarao čoveka na zemlji. Tek dječarac, a sa zamašnom radikalskom biografijom gledao je sa okolnih brda kako polumrtve Sarajlije puze tražeći kap vode i krišku hleba, dok ih odozgo tuku Karadžićevi psi rata. I navijao. Udri poturice. Za jednog Srbina ubiti sto Muslimana. I sad će neko da kaže kakve to veze ima sa nacifašizmom. Ustvari, i srpski predsednik i premijer ne mogu da pobegnu od mračne političke biografije. A to fintiranje sa antifašizmom, to je u svrhu dnevnopolitičkih potreba.
Iza tih političkih kulisa velikom spužvom sa table sećanja briše se segment nove istorije, koju su od 41 do 45. ispisali slobodarski ratnici sa petokrakom na čelu. Napisani su novi udžbenici. Mladi danas ne haju za borce sa Neretve i Sutjeske, ne idu na kampovanje na Tjentište, ne znaju ko je bio Sava Kovačević, komandant proletera. Umesto poseta mestima gde su se vodile epske bitke za slobodu jugoslovenskih naroda, klinci danas idu na verske ekskurzije, odakle se vraćaju sa brojanicama i maglom u glavi. Istoričari, umaču pero u mastilo laži i revidiraju prošlost. Na delu je i svojevrsna socijalna patologija. Dojučerašnji tvrdi komunisti, velika muda koja su, do juče, udarali šakom o sto i busali se u titoističke grudi bacili su u kontejnere njegove slike. Okačili na zidove Svete Petke trojeručice, razne arhangele, svete velikomučenike… Znam najmanje dvojicu. Jedan je bio izvršni sekretar CK SK Srbije za ideologiju. Sad je guslar, gusla o Mladiću. Drugi je bio to isto u GK SK Beograda. I sad je veliko mudo. Ali medijsko i pravoslavno. Umesto u komitet sad trči u Patrijaršiju da koncipira uređivačku politiku na TV. Konvertiti. Moralne ništarije.
Na to malo svetla i sećanja na antifašizam, što je ostalo, staviće tačku biologija. Društvo za istinu o NOB je na margini. Ti starci polako napuštaju ovaj svet. Podmlatka malo imaju. Autentična levica u Srbiji ne postoji. Barometar (anti)fašizma pokazao se ovih dana na svečanoj akademiji u Sava Centru. Jedan starčić, izvesni Duplančić, sasuo je u lice gospodaru muva i muvama, da je iza scene sramotno prekrajanje istorije. Au, kako su muve uznemireno zazujale. Jedan drugi starac, žrtva četničkih iživljavanja, autentični svedok, izbrisan je sa liste svedoka u sudskom procesu rehabilitacije Draže Mihailovića. Ostalo ćemo čuti 14. maja kad slavni sud saopšti odluku.
Autor/ica 👤Slobodan Dukić
