Šamar sa stilom

Autor/ica 👤Željko Pavićević 21.8.2015. u 09:19

Povezani članci

Šamar sa stilom

Kako god bude bilo, ne može biti gore nego što jeste. Vanredni parlamentarni izbori neće ništa posebno novo doneti na političkoj sceni Srbije osim što će nakratko odložiti sprovođenje tzv. ekonomskih reformi i integracije Srbije u EU. Eventualno možda nakon izbora dobijemo jasniju sliku opozicije u Srbiji što svakako implicira na stvaranje i jačanje novih igrača, nekompromitovanih, časnih i poštenih ljudi.

U popularnost aktuelnog premijera ne treba sumnjati. Iskrene laži, medijski mrak, partijsko zapošljavanje, populizam i senzacionalizam u atmosferi opozicionog javašluka i vladavine u senci, čini se da građanima nekako više prijaju nego što štete. To pokazuju raznorazna istraživanja javnog mnjenja. Ah, šta zna običan svet osim da veže konja tamo gde gazda kaže. No, da li je premijer zaista siguran u svoju istorijsku popularnost? Odgovor na ovo pitanje mogu dati jedino izbori. Ali koji? Poslednjim izjavama stiče se utisak da je premijer, zarad rešavanja koalicionih problema i ispunjavanja želja opozicionih lidera, spreman da vrati mandat narodu. To bi zaista bio istorijski poduhvat.

Sasvim je sigurno da će izbora biti. Ukoliko ide u pravcu učvršćivanja svoje vlasti, Aleksandru Vučiću bi odgovaralo da pokrajinski i lokalni izbori budu što pre, neposredno nakon obećanog povećanja plata i penzija. Izbori bi najranije mogli biti raspisani za kraj decembra tekuće godine. Eventualnom pobedom na ovim izborima, a ona bi bila više „izvesna“ nego eventualna, Vučić bi ušao u period neometanog vladanja Srbijom na svim nivoima. Naravno, uvek postoji mogućnost raspisivanja izbora na svim nivoima. Za takav scenario ne postoji niti jedan objektivan razlog s obzirom na snagu „naprednjaka“ u parlamentu. Ipak, mnogo štošta nije logično u delanju vlastodržaca, te tako i nije nemoguće da premijer u zanosu donese odluku da nas „išamara“ o istom trošku.

Ono što se može očekivati od premijera do kraja godine jeste da se plate i penzije smanjene za nekih 22 do 25 odsto zahvaljujući „suficitu u budžetu“ povećaju za nekih jedan do dva odsto, kako to premijer najavljuje. Takođe, veoma je verovatno da će dijalozi u Briselu i Beču dati rezultate, a time i stvoriti uslove za otvaranje nekih od poglavlja „pravnih tekovina“ EU. U prilog tome svakako ide i prijatan razvoj i negovanje dobrosusedskih odnosa sa državama u regionu. Uzdržanost prema dešavanjima u vezi sa ćiriličnim pismom u Hrvatskoj, oduševljenost idejama koje dolaze iz Sarajeva o izgradnji pruga, pozitivna ravnodušnost u odnosima prema Republici Srpskoj i optimizam pred dijalog sa kosovskim vlastima samo su deo onoga što premijer veoma dobro radi kada je u pitanju politika Srbije u regionu. Dovoljno je samo setiti se kako je posetom u Srebrenici „zasenčio“ dešavanja oko sporne rezolucije Saveta bezbednosti UN, i donekle biti zadovoljan njegovim, a ne Ivicinim vođenjem spoljne politike.

Ovakvom ponašanju premijera svakako u prilog ide njegov odnos prema opoziciji. Tačnije, delovanje pojedinih opozicionih partija ide u prilog vladavini premijera Srbije. Vučić je u cilju ispunjavanja želja opozicionih lidera, ali i zarad sređivanja situacije unutar vladajuće koalicije, spreman i za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora. U atmosferi stvorenoj zadovoljavajućom spoljnom politikom, zadržavanjem nekakvog reformskog kursa, ekonomske kontrole medija i medijskim mrakom, a usled nepostojanja dovoljno jasne alternative, „naprednjaci“ će veoma lako dobiti predstojeće izbore i iz njih izaći kao apsolutni pobednici. Istorija se ponavlja, a mi teško da smo išta naučili iz grešaka prošlosti.

Ono što je sigurno, raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora bi posebno štetilo „demokratskoj“ opoziciji okupljenoj oko „vladara iz senke“. Tražiti vanredne parlamentarne izbore u trenutku kada premijer uživa najveću popularnost u javnosti je, najblaže rečeno, potpuni idiotluk. Još kada to zahteva Demokratska stranka, opterećena unutarstranačkim podelama i teškim finansijskim stanjem, onda se možemo pitati ko u čiju tikvu duva i zašto. Nekadašnji stožer opozicije i „vladar“ nakon petooktobarskih promena u najboljem slučaju bi ostvario rezultat sličan onom na prošlim izborima, što je nešto manje od 6%. Naravno, pod uslovom da Borko Stefanović, kao neko ko nudi promenu kursa u delovanju „demokratske“, ostane u stranci do okončanja izbora, što bi verujem, bila prava šteta. Svakako, najveće iznenađenje izbora bi mogao da bude pokret Dosta je bilo Saše Radulovića. Kampanja ovog pokreta se za razliku od ostatka „opozicije“ bazira na rešenjima za strukturne probleme privrede, a ne na „klevetanju“ aktuelnog premijera. Ipak, sve ovo ne bi bilo toliko zabrinjavajuće da broj onih koji apstiniraju ne raste od izbora do izbora. Nepoverenje u alternative koje se nude kao zamena Vučiću je ogromno. Apstinenti smatraju da je asortiman proizvoda koji im se nudi bajat, dok je nekima i rok istekao odavno. Tu i tamo se nađe nešto novo što obećava.

Dakle, raspisivanje pokrajinskih i lokalnih izbora bi najviše pogodovalo Vučiću kao „vladaru“, ali i Borku Stefanoviću, Saši Raduloviću, pa i Bojanu Pajtiću. Ukoliko se premijer odluči da mandat vrati narodu i spoji parlamentarne sa lokalnim i pokrajinskim izborima, Vučić će komotno moći sam da vodi celu kampanju, i da na njegovim krilima neki opskurni likovi iz pojedinih opština dobiju više nego što bi sami mogli. Pored toga što će da „oduva“ na izborima, on će trajno da osakati postojeću opoziciju Srbije. To i ne bi bilo toliko loše jer bi se ubrzo stvorila nova opozicija. Najveći gubitnici takvog scenarija bi bile Pajtićeve „demokrate“ i ekipa stranaka d.o.o. okupljena oko njih. Moralni pobednik, pod uslovom da samostalno izađu na crtu režimu Aleksandra Vučića, bio bi pokret Dosta je bilo. Naravno, raspisivanje vanrednih izbora bi možda ubrzalo stvaranje moderne levice u Srbiji, a time i mogućnost stvaranja koalicija koje bi zasigurno prešle cenzus i to sa dvocifrenim rezultatom.

Stranke Borisa Tadića, Nenada Čanka i Čedomira Jovanovića, koje već neko vreme čekaju u „predsoblju“ aktuelnog premijera, mogu biti „pozitivno“ iskorišćene od strane istog u vremenu ispred nas. Stranke „desnice“ u okolnostima kakve vladaju, nemaju baš nikakve šanse.