Republika Srpska: Tresla se gora – i ništa

Povezani članci

• Kritički intelektualac i kraj povijesti
• Crkvin bogataš za kraljevstvo Božje
• Hag je zacementirao uverenje o ispravnosti rata
• Manuel Sarrazin: Postoji veliki strah u EU oko statusa Bosne i Hercegovine
• Reforma javne potrošnje – Vozaj me polako…
• Ako ne može „preko noći“, može li „preko dana“?

Niko nije ni priupitao zašto su u pripremi i izradi novog Zakona o radu učestvovale četiri međunarodne organizacije.

Piše: Mladen Mirosavljević-Al Jazeera

Ono što se već dogodilo u Federaciji Bosne i Hercegovine samo je, u manje dramatičnom obliku, reprizirano u Republici Srpskoj. Skupštinskom većinom, sa 49 glasova “za”, po hitnom postupku, usvojen je novi Zakon o radu koji je entitetska Vlada, bez saglasnosti sindikata, uoči Nove godine uputila u Narodnu skupštinu Republike Srpske.

“Niko ne zna kada je Vlada utvrdila ovaj zakon”, izjavila je predsjednica Saveza sindikata Republike Srpske Ranka Mišić. Ponovila je protivljenje sindikalaca Vladinoj verziji Zakona o radu te istakla da ne žele da niko, a posebno ne Vlada, smanjuje ionako “bijedna” radnička prava.

“Ko ima mandat da pristane na smanjenje radničkih prava? Mi u sindikatu nemamo”, kategorična je predsjednica Saveza sindikata Republike Srpske.

“Neprihvatljivo je da ovakav zakon dobije podršku, da mimo procedurâ i Ustava bude usvojen u ranim jutarnjim satima. To je zakon koji je obespravio radnike Republike Srpske. Mnogi će tek sada shvatiti šta se to desilo i sigurno se neće sa tim pomiriti”, kaže predsjednica Saveza sindikata.

Mišićeva je očigledno u teškoj zabludi.

Poslije svega može se zaključiti da se tresla gora, a rodio se miš – što je uostalom i bilo za očekivati.

Tužno je bilo gledati proteste koje je organizovao sindikat, sa više nego slabim odzivom u odnosu na broj zaposlenih i onih na koje će se Zakon o radu direktno odraziti. Dok se kolona demontranata kretala centrom Banja Luke vozači su glasno negodovali što se ometa saobraćaj, a iz bašti kafića posmatrali su ih svi oni koji misle da se to njih ne tiče. Kao uostalom i svi zaposleni u javnoj upravi, koji su odavno postali sami sebi svrha ili u firmama, a uopšte i svi zaposleni, pa se postavlja pitanje ko se uopšte osjeća ugroženim i ko išta detaljnije zna o tome šta ga čeka u radnoj budućnosti.

Već odavno je primjetno ponašanje po sistemu kolektivnog propadanja i individualnog spašavanja. Po sistemu: “Da, propadamo ali to se na mene ne odnosi već na nekog drugog… jer, ja ću se spasiti”.

Zakon se morao usvojiti

Postavlja se i pitanje šta je to danas radnička klasa i ko su njeni pripadnici u Bosni i Hercegovini, kao i koga ustvari zastupa današnji sindikat i na koji način? Posebno je pitanje kako neko i da li zna šta ga čeka ako o tome uopšte nije informisan? Ko još od građana BiH ili entiteta Republike Srpske zna šta su najvažnije promjene u radnom zakonodavstvu? Ko još zna da nije najvažnije da li će polusatna pauza biti plaćena ili ne, nego koliko će trajati kolektivni ugovori, kako opšti tako i granski i pojedinačni, kao i šta će sadržavati podzakonska akta?

O tome u zemlji u kojoj je najpoželjniji (i najprofitabilniji) posao bavljenje politikom i gdje je najvažnije imati dobru stranačku ili nepotističku vezu – o mitu i korupciji da i ne govorimo – razmišljaju samo malobrojni. Svima je jasno da je odluka o zakonima o radu i u enitetima Federaciji BiH, i u Republici Srpskoj davno pala, a potpisivanje Reformske agende, nametnute iz inostranstva, a potpisane od strane vlasti u BiH, samo ubrzalo ono što je vlastima u BiH neophodno kao davljeniku vazduh – da pokažu kako nešto rade bez obzira na posljedice.

Predsjednik bh. entiteta Republika Srpska, Milorad Dodik, ističe da je ova vlast pokazala visok stepen odgovornosti prema radnicima i napominje da niko nije rekao da će sva radnička prava biti ukinuta, već da će pitanja iz te oblasti s vremena na vrijeme biti stavljena na dnevni red u zavisnosti od uslova na tržištu. On je rekao da je novi zakon o radu neophodan, budući da Srpska gotovo jedina u regionu to nije učinila i naglasio da kao predsjednik podržava napore Vlade da to pitanje što prije završi.

Time je Dodik ustvari sve objasnio. I to da mi u BiH još od rata nismo svoji i da nama upravljaju drugi što našim političko-ekonomskim interesnim grupama savršeno odgovara. Niko nije ni priupitao zašto su u pripremi i izradi novog Zakona o radu učestvovale četiri međunarodne organizacije – Svjetska banka, Međunarodna organizacija rada, Međunarodni monetarni fond i Kancelarija visokog predstavnika za BiH. Da li smo toliko nesposobni, nezainteresovani ili je riječ o nečem drugom?

Cinično je međutim, a pogotovo netačno, zvučala Dodikova izjava uoči skupštinskog zasjedanja da je i on radnik koji ima prava iz radnog odnosa i da je prošlo vrijeme socijalizma. Zanimljivo je i da je predsjednik Konfederacije sindikata Republike Srpske, Obrad Belenzada, rekao u Narodnoj skupštini Srpske da podržava donošenje novog zakona o radu, jer postojeći nije dobar za radnike.

Ne lipši magarče

Ukoliko su slušali Dodikovo prednovogodišnje izlaganje radnici se u Republici Srpskoj nemaju šta brinuti o svojoj budućnosti, kao ni svi njeni građani.

“Održali smo politiku plata, stabilnost budžeta, redovno isplaćujemo penzije i vratili smo više novca nego što smo se zadužili. Imamo rast prihoda od direktnih poreza od četiri odsto, što govori o njihovoj boljoj naplati. Možda ćemo imati neostvareni budžet u iznosu od 30 do 40 miliona maraka, što je beznačajno u odnosu na 2,2 milijarde maraka budžeta”, rekao je Dodik.

Prema njegovim riječima, Srpska se nije opredijelila za politiku štednje u javnom sektoru, što se pokazalo veoma ispravno. On je naglasio da Republika Srpska redovno servisira sve obaveze koje ima, te da nema zastoja u vraćanju dugova, pogotovo stranih.

“U godini poplava to nismo mogli da učinimo, ali smo ove godine iz vlastitih izvora vratili 100 miliona maraka po osnovu ranijih zaduživanja. Više vraćamo nego što se zadužujemo i to je dobar trend koji daje efekte tek dugoročno. To ne možete da vidite odmah”, naglasio je Dodik.

Takvih, i još mnogo drugih, optimističkih ocjena i procjena nimalo ne fali. Oni za koje je posao mislena imenica, oni koji odlaze iz BiH jer u njoj ne vide perspektivu, i svi oni obespravljeni to više ne slušaju. Njih ne zanima ni propaganda vladajuće koalicije ni novi Zakon o radu. Zanima ih samo da prežive.

Kako će biti moguće provoditi odredbe novog Zakona o radu biće vidljivo kada dirne u prava privilegovanih, odnosno onih koje sindikalno organizovanje ne zanima. Možda će tada svi shvatiti šta je govorila predsjednica Saveza sindikata Republike Srpske.