Predrag Lucić ima tonski zapis sa zatvorene projekcije u Svetom Sinodu Srpske pravoslavne crkve gde se gledao snimak vladike Kačavende

Povezani članci

• PRAVNA DRŽAVA: Polančec će svakodnevno odlaziti u zatvor poslije direktorskog posla!
• Bilježnica Robija K.: Mir u svitu
• Dolaze još gori:Naprednjaci ubedljivo ispred demokrata
• Heni Erceg:Naše malo misto
• Prvi dan škole
• Ajmo Jovo nanovo

Tonski zapis sa zatvorene projekcije u Svetom Sinodu Srpske pravoslavne crkve gde se gledao snimak vladike Kačavende.

– Ajde, gasi svetla!
– A što da se gasi? Zar nije lepše kad se gleda?
– Ama, kako išta da vidimo ako ne pogasimo svetla?!
– Ali zar Nikola Tesla, s Božjom pomoći, nije izmislio struju da možemo noćom da se gledamo?
– Bog pomogo da se opasuljiš, brate! Kako da gledamo film ako svetla ostavimo upaljena?!
– A što da gledamo film?
– Ajde, bre, gasi! Nismo došli da debatujemo!
– Stani, nemoj još da gasiš!
– Što da ne gasi?
– Pa da poručimo kokice, semenke, kikiriki, leblebije, grickalice, zanimacije… Da bude ko u pravom bioskopu.
– Oćeš onda i kartu da platiš?
– A gde ima da se kupi?
– Nema nigde, zezam se, čoveče…
– Ni kod tapkaroša?

– Oćete da ućutite? Došli smo da gledamo film! Ko neće, neka ide da gleda televiziju!
– A oće ovaj film da bude i na televiziji?
– Jesi li ti, čoveče, normalan?! Samo nam ta bruka još treba!
– Kakva crna bruka?! Ja sam čuo da naš brat Vasilije u filmu uspešno izlazi na kraj sa četvoricom, i to goloruk. Nije im pomoglo ni brojčano preimućstvo.
– Alal vera! To nešto ko onaj Brus Li?
– Ma kakav, bre, Brus Li?! Nije naš brat Vasilije nasilnik i šibadžija…
– Ućutite, bre! Gasi svetla i puštaj film!

– Evo ga, ide!
– Oće li ovako da se gledaju ceo film? Gde je akcija?
– Sad će, nemoj da si nestrpljiv!
– Daće Bog, daće Bog!
– Auuuuuu…
– Vidi šta je Bog dao! Šta kažeš?
– Ja ništa ne vidim!
– Sedi bliže!
– Neću ja ovako mator da se premeštam! Ima mlađih, pa neka oni sednu bliže!
– Gde ćeš ti?
– Pa bliže. Tako su rekli.
– Oćeš u krilo da mi sedneš?!
– Ako tako zapovedite…

– Tiho, bre! Ništa od vas ne čujem!
– Niko ništa i ne govori. Ko da je gluvonemi film.
– Vidiš da brat Vasilije govori, al punim ustima, pa ga se ništa ne razume.
– Što nisu stavili titlove?
– Ja opet ništa ne vidim.
– Nemoj da mi se dernjaš na uvo!
– Moram kad ne vidim… A tu smo, dakle… Sad vidim zašto nisam video.
– Ćuti tamo! Izgubiću nit radnje.
– Skidaj to, čoveče!
– Reko sam ti da mi se ne dernjaš na uvo!
– Oćeš da skineš ili nećeš da skineš?
– Pa skinuo sam…
– Da si skinuo, ja bih video!
– Mrak je, pa se zato ne vidi…
– Nemoj ti meni: mrak. Skidaj kad ti lepo kažem!
– Ama, sve sam skinuo. Možeš da opipaš. Samo sam u soknama ostao.
– Kamilavku, bre, skidaj! Zbog nje ne vidim!
– Vidi, stvarno… Izvini, nisam ni primetio…
– Tiše, vas dvojica! Sad je najnapetije!
– Auuuuuu…

– Sedi dole! Šta si usto?
– Pa moram na jedno mesto…
– Dotle došlo, burazeru?
– Izvinite, ali stvarno ne mogu da izdržim.
– I ja, samo što nisam eksplodiro…
– Idi onda, bre, da gledaš crtaće, kad nisi za poštene filmove! Pet minuta akcije ne možeš da izdržiš!
– Izvini, brate, samo da prođem…
– Aj! Aj! Aj! Aj! Lakše, bre! Ne drmusaj tako!
– Izvini, brate, nisam namerno… Mislio sam da je kvaka!
– Pali svetlo!
– Zašto?
– Oću i ja da vidim gde je kvaka!

Rse