Pokušaj uvođenja kancelarskog sistema vladanja?

Međunarodni institut za bliskoistočne i balkanske studije (IFIMES) iz Ljubljane, Slovenija, redovno analizira dešavanja na Bliskom istoku i Balkanu. IFIMES analizira aktuelna dešavanja u Srbiji povodom vanrednih parlamentarnih izbora, koji će se održati 16.marta 2014.godine. Iz analize „SRBIJA: POKUŠAJ UVOĐENJA KANCELARSKOG SISTEMA VLADANJA?“ objavljujemo najzanimljivije delove.

VANREDNI PARLAMENTARNI IZBORI

Da li su Srbiji potrebni vanredni parlamentarni izbori? Posle početka pregovora sa Evropskom unijom (EU) pitanje o opravdanosti održavanja vanrednih parlamentarnih izbora razdelilo je srpsku javnost. Ako se održavaju vanredni parlamentarni izbori zašto se istovremeno ne održavaju i lokalni izbori pa možda i predsednički izbori.

Posle katastrofalne vladavine Borisa Tadića i Demokratske stranke (DS) pojava Srpske napredne stranke (SNS) predstavlja osveženje na političkoj sceni Srbije. Došlo je do odlučnog zaokreta u mnogim aspektima srpske politike, posebno kada je u pitanju vođenje dijaloga sa Prištinom i opredeljenost ka članstvu u EU. Politika Borisa Tadića unazadila je Srbiju tako da će biti potreban čitav niz godina, bez obzira ko bude na vlasti u Srbiji, da se eliminišu negativne posledice njegove vladavine.

Na parlamentarnim izborima, prema proporcionalnom sistemu, za Narodnu skupštinu Republike Srbije, bira se 250 narodnih poslanika. Pravo glasa ima 6.767.324 registrovanih glasača. Na Kosovu, kojeg Srbija prema važećem ustavu još uvek smatra svojom Autonomnom pokrajinom parlamentarni izbori biće održani u sredinama u kojima živi srpska zajednica.

Republika Srbija, prema važećem izbornom Zakonu, koji je usvojen 2000. godine, a izmenjen 2004. godine, predstavlja jednu izbornu jedinicu. Poslanički mandati raspodeljuju se proporcionalno broju dobijenih glasova. Izmene starog zakona prevashodno se odnose na političke stranke nacionalnih manjina u raspodeli mandata, koje ukoliko ne pređu cenzus od 5% glasova za njih važi „prirodni prag“’, koji se dobija kada se broj važećih glasova podeli sa 250 poslanika za svako poslaničko mesto, što je u zavisnosti od izlaznosti na izbore, predstavlja između 12.000 i 16.000 glasova.

Na parlamentarnim izborima učestvuje 19 listi. Na prethodnim parlamentarnim izborima 2012.godine učestvovalo je 14 listi, dok su na parlamentarnim izborima 2008.godine učestvovale 22 liste. Očekuje se, da posle ovih izbora u Narodnoj skupštini Republike Srbije bude zastupljeno manje političkih stranaka nego u sadašnjem sazivu parlamenta.

Republička izborna komisija (RIK) do sada je proglasila važećim izborne liste: ● Aleksandar Vučić – Budućnost u koju verujemo (Srpska napredna stranka, Socijaldemokratska partija Srbije, Nova Srbija, Srpski pokret obnove, Pokret socijalista) ● Ivica Dačić – “Socijalistička partija Srbije (SPS), Partija ujedinjenih penzionera Srbije (PUPS), Jedinstvena Srbija (JS)” ● Demokratska stranka Srbije – Vojislav Koštunica ● Čedomir Jovanović – LDP, BDZS, SDU ● Savez vojvođanskih Mađara-Ištvan Pastor ● Srpska radikalna stranka – dr. Vojislav Šešelj ● Ujedinjeni regioni Srbije – Mlađan Dinkić ● “Sa Demokratskom strankom – za demokratsku Srbiju” ● Dveri – Boško Obradović ● SDA Sandžaka – dr Sulejman Ugljanin ● Boris Tadić – Nova demokratska stranka – Zeleni, LSV – Nenad Čanak, Zajedno za Srbiju, VMDK, Zajedno za Vojvodinu, Demokratska levica Roma ● Treća Srbija – za sve vredne ljude ● Crnogorska partija-Josip Broz ● Lista nacionalnih zajednica: BDZ-MPSZ- DZH-MRM-MEP – Emir Elfić ● Dosta je bilo – Saša Radulović ● “Koalicija građana svih naroda i narodnosti (RDS-SDS)” ● Grupa građana “Patriotski front – dr Borislav Pelević” ● Ruska stranka – Slobodan Nikolić ●Partija za demokratsko delovanje – Riza Halimi.

Za sada je, prema istraživanju, u prednosti lista „Aleksandar Vučić – Budućnost u koju verujemo (Srpska napredna stranka, Socijaldemokratska partija Srbije, Nova Srbija, Srpski pokret obnove, Pokret socijalista)“. Nesporno je da će pobednik izbora biti koalicija okupljena oko Srpske napredne stranke (SNS). SNS će najverovatnije formirati novu srpsku vladu. Ko će biti koalicioni partneri još uvek zavisi od namera SNS-a, da li će da stvara široku koaliciju ili će vladu formirati sa manjim strankama. Za manjinske zajednice važno je da pored zastupljenosti u Parlamentu Srbije budu zastupljene i u Vladi Srbije.

Analitičari smatraju, da za parlamentarnu demokratiju u Srbiji ne bi bilo dobro da pojedinačno nijedna koalicija/stranka osvoji više od 1/3 glasova na predstojećim parlamentarnim izborima i da je za Srbiju važno da u narednom periodu ima jaku i aktivnu opoziciju kao korektiv vlasti.

UVOĐENJE KANCELARSKOG SISTEMA VLADANJA?

Boris Tadić kao predsednik Srbije tokom svoje vladavine uveo je nezvanično i neustavno (polu)predsednički sistem u Srbiji. Za vreme Tadićeve vladavine uloga predsednika Vlade bila je neznatna i marginalizovana. Aktuelni predsednik Srbije Tomislav Nikolić uspeo je poziciju predsednika Srbije ponovno vratiti u ustavne okvire. Za razliku od predsednika Tadića, predsednik Nikolić je održao obećanje i prepustio čelno mesto Srpske napredne stranke iako ga na to nisu obavezivali ustav i zakonski propisi.

Aktuelni politički kontekst u Srbiji posle poslednjih parlamentarnih izbora održanih maja 2012.godine pokazuje, da se zbog količine političke moći i uticaja „tiho“ u Srbiji uvodi prigušeni kancelarski sistem vladanja odnosno kancelarska demokratija. Suština kancelarskog sistema je dominacija jedna stranka koja može da bira koaliciju između nekoliko manjih stranaka. Da bi kancelarski sistem bio moguć, neophodno je da izborni sistem omogući izbor vlade u kojoj se nalazi jedna dominantna stranka koja će imati na raspolaganju nekoliko manjih stranaka s kojima će moći da napravi koaliciju. Tek tada kancelarski sistem dobija svoj puni smisao, omogućava efikasnije političko odlučivanje, jedinstvenu javnu politiku i lakšu rekonstrukciju. Kancelarski sistem garantuje efikasnije odlučivanje i sprovođenje odluka, jer često se dešava da dobra politika ne može da se sprovede, jer previše stranaka u vladi stvara blokadu odlučivanja, kancelarski sistem u tom slučaju može predstavljati rešenje.

Međunarodni institut IFIMES smatra, da o uvođenju kancelarskog sistema u Srbiji treba ozbiljno razmisliti i ukoliko postoji konsenzus po tom pitanju potrebno je provesti neophodne ustavne promene i doneti novi izborni zakon, koji bi ozakonio kancelarski sistem.

BITKA ZA BEOGRAD

Pored parlamentarnih izbora u Srbiji 16.marta 2014.gdine biće održani izbori za jedinicu lokalne samouprave grad Beograd, glavni grad Srbije. U Beogradu se bira lokalna skupština i gradonačelnik. Skupština grada Beograda ima 110 odbornika.

Pravo glasa ima oko 1,5 milion građana. Gradska izborna komisija Beograda objavila je izbornu listu na kojoj se nalaze liste 23 stranke, koalicije i grupe građana. Na izborima za beogradski parlament 2012. godine učestvovalo je 16 izbornih lista.

Ukoliko SNS uspe osvojiti vlast u Beogradu to će mu omogućiti stabilnije vladanje na državnom nivou, a istovremeno povećat će odgovornost SNS-a za opšte stanje u državi i glavnom gradu Beogradu.

BORBA PROTIV ORGANIZOVANOG KRIMINALA I KORUPCIJE

Srbija će teško pronaći izlaz iz duboke decenijske krize. Za to će biti potrebno osigurati širi društveni konsenzus. Država je ekonomski opustošena tokom 12-godišnje vladavine Tadićeve Demokratske stranke. Najodgovorniji za tešku ekonomsku situaciju su Tadićeva Demokratska stranka i Dinkićev G17 Plus, jer su uspostavili sistem parazitske ekonomije i sistemske korupcije, koju proizvodi sam sistem i to je veoma teško promeniti.

Mediji mogu imati značajnu ulogu u borbi proti organizovanog kriminala i korupcije. U Srbiji je većina medija tradicionalno pod kontrolom vlasti bez obzira o kojoj političkoj opciji je reč.

Prema oceni Freedom Housa za 2013.godinu Srbija se nalazi u grupi delimično slobodnih zemalja na 74.mestu zajedno s Mađarskom i Crnom Gorom. Slovenija je na 40.mestu i jedina je zemlja u regionu ocenjena kao slobodna. Bugarska je na 77. mestu, Hrvatska na 81, Grčka na 83, Rumunija 86, a Albanija, Bosna i Hercegovina i Kosovo na 96. mestu. Makedonija je najniže rangirana zemlja regiona, na 120. mestu, na kojem je i Turska. U izveštaju za 2011.godinu Srbija se nalazila na 72. mestu (Podatak: Freedom House).

Organizovani kriminal i korupcija predstavljaju veliku pretnju srpskom društvu i državi. Prema oceni Transparency Internationala za 2013.godinu Srbija je uvrštena na 72.mesto prema stepenu korupcije od ukupno 177 zemalja, koje su bile predmet istraživanja i nalazi zajedno u grupi sa Bosnom i Hercegovinom, Sao Tome i Principe i Južnom Afrikom. (Podatak: Transparency International Corruption Perceptions Index 2013).

Kao glavne probleme Srbije, predstavnici Transparency Internationala naveli su nedovoljnu reformu pravosuđa, kršenje antikorupcijskih zakona, vaninstitucionalnu moć političkih stranaka koja utiče na rad javnog sektora, netransparentan proces donošenja odluka, nepotrebne procedure i nedovoljne kapacitete organa koji vrše nadzor nad primenom zakon. Od država bivše SFRJ najbolje je plasirana Slovenija koja se nalazi na 43. mestu, Hrvatska 57.mesto, Crna Gora i Makedonija dele 67. mesto.

Bivši predsednik Tadić nije se pokazao kao dosledan borac protiv organizovanog kriminala i korupcije, jer je njegova vlast morala uhapsiti i sudski procesuirati nekoliko ministara i državnih sekretara, koji dolaze iz njegove Demokratske stranke. Analizirajući tadašnji državni vrh Srbije pod vođstvom Borisa Tadića brojne činjenice pokazuju, da je u mnogim elementima funkcionisao kao organizovana kriminalna grupa. Predsednik Tadić nije preduzimao odgovarajuće efikasne korake, uglavnom se sve završavalo na nivou prazne političke retorike.

Postojanje tajne komisija za pravosuđe za vreme Tadićeve vladavine, čiji je član bila tadašnja predsednica Vrhovnog saveta sudstva Nata Mesarović, koja je osnovana 60-tih godina prošlog veka kao produkt komunističkog sistema, ilustruje Tadićev demokratski deficit. Postojanje tajne komisije za pravosuđe, koja je tajno pratila najvažnije sudske procese kao što su protiv Bogoljuba Karića, Slobodana Radulovića, Branivoja Lazovića i drugih neprihvatljivo je demokratska društva što srpsko društvo pretenduje da bude.

Tadašnja ministarka pravosuđa Snežana Malović i državni sekretar Slobodan Homen su svojim delovanjem doveli u pitanje i strane investicije, jer bez pravne zaštite nema privlačenja i neophodne sigurnosti investicija. Investitori žele investirati u države koje imaju uspostavljen pravni, politički i ekonomski okvir, koji garantira stabilnost i predvidljivost što još uvek nije slučaj u Srbiji. Srbiji je potrebno godišnje obezbediti oko pet milijardi evra stranih investicija.

Analitičari smatraju, da je glavni cilj reforme pravosuđa pod vođstvom tandema Malović-Homen bila eliminacija dosadašnjih sudija i tužilaca i nametanje svojih kadrova, pre svega, kadrova iz i blizu Demokratske stranke (DS) Borisa Tadića. Pri tome, kada su u pitanju Viši i Apelacioni sud u Beogradu, uočljivo je bilo, da je u procesu reforme pravosuđa unapređen veliki broj sudija po prinicipu prijateljskih veza. Znatan broj krivičnih sudija, koje su svojevremeno bile sudije Četvrtog opštinskog suda u Beogradu unapređene su na viši nivo. Tako je jedan od pet nekadašnjih opštinskih sudova u Beogradu postao rasadnik kadrova, zahvaljujući okolnosti poznanstva sa određenim licima.

NEIZBEŽNA ODGOVORNOST TADIĆA I DINKIĆA

Izbori se odvijaju u atmosferi snažnog pritiska EU, koja zahteva od Srbije da dodatno pojača borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije odnosno započne proces „desanaderizacije“ i dekriminalizacije Srbije kao što se taj proces odvija u susednoj Republici Hrvatskoj. Konačno pravosudni sistem mora početi procesuirati i najviše predstavnike aktuelne i bivše vlasti u Srbiji zbog počinjenog organizovanog kriminala i korupcije. Pošto su u Srbiji glavne poluge pravosudnog sistema još uvek u rukama kadrova Demokratske stranke taj proces je još uvek na čekanju.

Napori u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije, koje su preduzeli premijer i zamenik premijera, Ivica Dačić i Aleksandar Vučić, zaslužuju pohvale. Međutim, da bi se ocenilo da li su namere Dačića i Vučića krajnje ozbiljne u obračunu sa kriminalom i korupcijom potrebno je procesuirati pojedince, koji su obavljali i/ili obavljaju najviše državne funkcije. To bi bio početak istinskog procesa „dekriminalizacije“ Srbije. Takođe, Vučić se ne može na jednoj strani boriti protiv kriminala i korupcije, a istovremeno na drugoj strani sklapati javna/tajna savezništva sa kontroverznim ministrom sigurnosti/bezbednosti Bosne i Hercegovine Fahrudinom Radončićem, koji se neposredno povezuje sa tim negativnim pojavama odnosno izjavljivati da je se puno toga naučio od Radončića. Javnost se pita šta je Vučić mogao naučiti od Radončića?

SPORNE PRIVATIZACIJE I DALJE SPORNE

O težini situacije u Srbiji najilustrativnije govore različite rezolucije Evropskog parlamenta o Srbiji, a posebno rezolucija EP broj: 2011/2886(RSP), koja je donesena na plenarnom zasedanju EP u Strazburu 29.marta 2012.godine.

Ova rezolucija EP je u osnovi veoma kritična do tadašnje Tadićeve vlasti u Beogradu. U navedenoj rezoluciji u paragrafu 18 EP izražava zabrinutost zbog ponavljanja optužbi po članu 359 krivičnog zakonika, koji se odnosi na zloupotrebu službenog položaja na osnovu kojeg su neopravdano zamrznuta sredstva brojnim preduzećima i pojedincima. EP naglašava, da su takve optužbe potkopale poverenje u vladavinu prava u državi. Zbog toga je EP u rezoluciji pozvao vlasti, da ubrzano nastave reviziju krivičnog zakonika i tako obezbede njegovu usklađenost sa evropskim standardima, da odmah prestanu sa podizanjem optužnica prema propisima o zloupotrebi službenog položaja u privatnim preduzećima i u preduzećima u većinskom privatnom vlasništvu i obustave postojeće krivične postupke. Takođe EP naglašava, da bi optuženi po članu 359 kod kojih postoji sumnja, da je trajanje njihovog pritvora ili zamrzavanja imovine nesrazmeran očitanom krivičnom delu, imaju pravo da se prema njima odmah obustave postupci i izvrši povrat privatne imovine i obezbedi poštena ošteta.

EP je u paragrafu 19 pozvao srpske vlasti, da odmah izvrše reviziju spornih privatizacija i prodaje 24 preduzeća, za koje Evropska komisija ima ozbiljne primedbe u pogledu njihove zakonitosti, posebno za preduzeća „Sartid“, „Jugoremedija“, „Mobtel“, „C market“ i „ATP Vojvodina“, te da odmah objave poverljive dokumente o njihovoj privatizaciji i prodaji, koji su bili označeni kao državna tajna što je u suprotnosti sa evropskim standardima. U vezi sa tim upozoravaju, da je izuzetno važno sastaviti temeljit i pošten registar javne imovine, da se obezbedi siguran i predvidljiv poslovni ambijent, pobrine se za vraćanje privatne svojine te se privatnim interesom spreči otuđivanje javne imovine. Još uvek sa dokumenata o privatizaciji i prodaji nije skinuta oznaka državna tajna.

EU je svoje zahteve za procesuiranjem odgovornih za počinjeni organizovani kriminal i korupciju u Srbiji pojačala posle otvaranja istrage u Austriji meseca septembra 2011.godine zbog kupovine mobilnih operatera u regionu od strane austrijskog državnog Telekoma, od kojih se posebno ističe „Mobtel“ te zahteva iz rezolucije Evropskog parlamenta (EP) od 29.marta 2012.godine u kojoj se od Srbije zahteva da izvrši reviziju spornih privatizacija. Posebno se naglašava preduzeće „Mobtel“, koje je prodano kontroverznom austrijskom biznismenu Martinu Schlaffu, kasnije norveškom Telenoru za 1,513 milijardi evra. U ovom slučaju radi se o međunarodnom kriminalu.

Međunarodni institut IFIMES je u dosadašnjim analizama upozoravao, da su pojedini najviši funkcioneri Demokratske stranke delovali kao organizovana kriminalna grupa. Dvanaest godina vladavine Tadićeve Demokratske stranke predstavlja period kompromitacija i povezivanja sa organizovanim kriminalom i korupcijom. To ilustruju mnogobrojni primeri. Neke od primera je navela i EU u rezoluciji Evropskog parlamenta donesenoj 29.marta 2012.godine, koju vlasti u Srbiji još uvek nisu u potpunosti implementirale. EP je zahtevala od vlasti u Srbiji da provede temeljite istrage i reviziju spornih privatizacija u čak 24 preduzeća i sankcioniše odgovorne. Istraga je provedena površno, a bilo je za očekivati da neko ozbiljan ko je istraživao te 24 privatizacije izađe sa jednom analizom i da kaže šta je bila greška u procesu privatizacije. Simptomatično je, da nisu pronađeni elementi krivičnih dela u privatizacijama, a verovatno ih je bilo. Očigledno su određeni pojedinci pošteđeni i zaštićeni, jer se revizija spornih privatizacija očito radila selektivno. Osim nekoliko izrečenih rečenica u izveštaju, da je posao revizije gotov, taj posao je završen. Svi koji su učestvovali u reviziji privatizacija bili su dobro plaćeni, a građani Srbije nisu imali pravo da budu obavešteni kako je na primeru 24 privatizacije izgledao organizovani kriminal i korupcija i šta je potrebno sve promeniti da se to više ne ponovi. Odgovora nadležnih za građane Srbije još uvek nema.

Istrage pomenutih privatizacija ukazuju na ključnu ulogu u većini izvršenih spornih privatizacija Borisa Tadića i pojedinaca iz vrha Demokratske stranke i Mlađana Dinkića, tadašnjeg ministra i predsednika Ujedinjenih regiona Srbije (URS). Dinkić je još uvek u vladinoj komisiji za saradnju za Ujedinjenim arapskim emiratima, iako je njegova stranka napustila vladinu koaliciju.

Da bi borba protiv organizovanog kriminala i korupcije zaista zahvatila šire razmere potrebno je procesuirati ključne pojedince. Dosadašnje istrage pokazuju, da sporne privatizacije preduzeća u Srbiji vode do Tadića i Dinkića. Postavlja se pitanje gde su posle demokratskih promena 5.oktobra 2000.godine „nestale“ enormne svote novca Miloševićevog režima na računima u inostranstvu, posebno na Kipru, i kakva je u tome bila uloga Mlađana Dinkića. U mandatu Vlade Vojislava Koštunice čitavu oblast finansija je preuzela tadašnja G17 Plus. Za ilustraciju čak i u nekoj opštini gde uopšte nije imala odbornike načelnik poreske službe bio je čovek iz G17 Plus. Dakle, sve finansijske institucije, horizontalno, ali i vertikalno, uzimane su po partijskoj liniji. SNS mora preseći sa partijskom podelom vlasti i po vertikali i po horizontali.

Kroz spornu privatizaciju „Mobtela“ posredovanjem austrijskog biznismena Martina Schlaffa „Mobtel“ je prodan norveškom operateru „Telenor“, a Boris Tadić je bio predsednik Upravnog odbora „JP PTT saobraćaja Srbije“, koja je bila suvlasnik „Mobtela“, a on je istovremeno bio i ministar telekomunikacija.

Za vreme rukovođenja ministarstvom telekomunikacija u dužem vremenskom periodu Boris Tadić bio je predsednik upravnog odbora „JP PTT saobraćaja Srbije“, koja je imala zajedničku kompaniju „Mobtel“ sa Bogoljubom Karićem. Iz tog perioda nije razjašnjena uloga Borisa Tadića u postupku pokretanja stečaja, utvrđivanja visine unetog osnivačkog kapitala, u pripremi kompanije za prodaju za kupca, koji se vezuje za njegovu Demokratsku stranku, sponzorstva i donacije koje su išle po nalogu Borisa Tadića i sl. Istražni organi u dosadašnjem radu nisu saslušali niti procesuirali Tadića po ovim pitanjima.

Takođe, sporan je ugovor o prodaji od 4.aprila 2006.godine odnosno kada je nezakonito izvršeno preuzimanje imovine „Mobtel-a“ od strane novoformiranog preduzeća „Mobi 63“ i prodaja „Mobi 63“ norveškom „Telenor-u“, koji je proglašen državnom tajnom. Postavlja se pitanje zašto i zbog čega je jedan komercijalni ugovor proglašen državnom tajnom i zbog čijih interesa? Gde je nestalo 1,513 milijardi evra koliko je dobijeno od prodaje „Mobtela“ stranom vlasniku? Zašto na račun Narodne banke Srbije nije uplaćen celokupni iznos za prodaju „Mobtel-a“ nego iznos umanjen za oko 200 miliona evra.

PREKVALIFIKACIJA SPORNOG ČLANA 359 U SPORNI 234

EU je u svojim dokumentima insistirala na ukidanju spornog člana 359., koji se odnosi na zloupotrebu službenog položaja i koji je u većini slučajeva režim Borisa Tadića zloupotrebljavao za proganjanje svojih protivnika. Nažalost, prekvalifikacija člana 359 u odredbe novog člana 234 i 234a Krivičnog zakonika trebale bi da budu primenjene na odgovorna lica nakon pažljive procene pojedinih situacija, posebno kada je u pitanju prekvalifikacija tekućih slučajeva koji se vode po odredbi člana 359 Krivičnog zakonika, ne mogu da se primenjuju na vlasnike domaćih i stranih preduzeća i odgovorna lica u stranim preduzećima izvan Srbije.

Izmenama i dopunama Krivičnog zakonika iz pojma „odgovorno lice“ brisan je vlasnik preduzeća, odnosno drugog subjekta privrednog poslovanja. Dakle, odredbe člana 234 i 234a ne smeju se primenjivati na vlasnika preduzeća, koji nije vršio poslove upravljanja, nadzora ili druge poslove iz delatnosti pravnog lica.

Očigledno je da pojedinci iz političkog života, koji nisu stručnjaci za krivično pravo nisu razumeli da bi odbijanjem predloga da članovi 234 i 234a ne smeju da se primenjuju na odgovorna lica u stranim preduzećima van Srbije, otvorilo put za mešanje srpskih pravosudnih organa u unutrašnje stvari drugih zemalja. Protivno je osnovnim načelima krivičnog prava da se zloupotreba položaja odgovornog lica iz Krivičnog zakonika Srbije primenjuje na lica koja vrše dužnost u stranim preduzećima izvan Srbije, a nemaju svojstvo odgovornog lica u nekom preduzeću u Srbiji.

Primera radi, neka kompanija iz Nemačke je imala poslovni odnos sa nekim državnim – javnim preduzećem u Beogradu. Rukovodstvo javnog preduzeća zaključi da nemačka kompanija nije ispunila ugovorne obaveze ili je ostvarila veliku korist – zaradu iz tog posla. Da li je u takvoj situaciji javni tužilac u Beogradu imao pravo da pred sudom u Beogradu optuži generalnog direktora nemačke kompanije, sa sedištem u Nemačkoj, gospodina „Mayera“ ili izvršnog direktora gospodina „Hoffmanna“ ili bilo kojeg službenika te nemačke kompanije za krivično delo zloupotrebe službenog položaja iz ranijeg člana 359 Krivičnog zakonika Srbije, pa da sada izvrši prekvalifikaciju na novu odredbu člana 234 Krivičnog zakonika Srbije i nastavi krivično gonjenje? Naravno, da nije imao pravo i da ne samo Nemačka, nego bilo koja ozbiljna država ne bi tako nešto tolerisala, jer bi to predstavljalo mešanje srpskih pravosudnih organa u unutrašne stvari strane države i narušavanje pravnog poretka te strane države.

Naime, nacionalna pripadnost pravnog lica određuje se po pravu države po kome je osnovano i u kojoj ima sedište. Dakle, pravno lice koje je osnovano po propisima strane države i ima sedište u stranoj državi smatra se pravnim licem te države, što znači da je svojstvo službenog ili odgovornog lica institut unutrašnjeg prava koji svaka država štiti svojim unutrašnjim aktima. Poznato je da su u različitim državama napadi na privredne interese države koji prema zakonodavstvima tih država dobijaju karakter kriminalnih delatnosti, odnosno privrednog kriminala, veoma raznovrsni. Zbog toga u ovoj materiji krivičnog prava postoje najveće razlike između krivičnih zakonodavstava različitih država i to kako formalno sa gledišta zakonskih inkriminacija, tako i sadržinski sa gledišta objekta krivično pravne zaštite. Privredna krivična dela u savremenom krivičnom zakonodavstvu veoma su raznovrsna obzirom na različite uslove privređivanja i različite interese koji se tim zakonskim regulisanjem štite. Pored toga, propisi kojima se ova krivična dela određuju podložni su čestim izmenama, mnogo češćim nego u ostaloj materiji krivičnog prava. Ovo je posledica potrebe da se u različitim i promenljivim uslovima privrednog života koji postoje u pojedinim državama utvrde adekvatni oblici krivično pravne zaštite određenih društvenih odnosa u privredi.

Kada je u pitanju učinilac privrednog krivičnog dela, to može biti samo lice sa određenim svojstvom, najčešće na odgovornoj dužnosti u preduzeću, koje ima posebna zakonom propisana ovlašćenja i posebne dužnosti. Stoga, određivanje koje se lice smatra odgovornim kod privrednog krivičnog dela predstavlja poseban problem pri čijem rešavanju se moraju imati u vidu različiti društveni odnosi u privredi, zaštita određenog privrednog sistema i njegovog pravilnog funkcionisanja u određenoj zemlji. Iz ovoga očigledno proizlazi da je svojstvo odgovornog lica institut unutrašnjeg prava koji svaka država štiti svojim unutrašnjim propisima.

Cilj krivičnopravne zaštite je obezbeđenje efikasnog vršenja državnih i društvenih poslova uz puno poštovanje zakonitosti. Domaća pravna lica delegiraju ovlašćenja svojim odgovornim licima, koja su dužna da ta ovlašćenja vrše u granicama koje su propisane zakonom matične države. Navedena ovlašćenja pravnih lica daju se na osnovu ustava, zakona i drugih akata određene države i svako prekoračenje i zloupotrebu tih ovlašćenja matična država proglašava zabranjenim i protivpravnim i sankcioniše učinioce.

Dakle, ovlašćenja određenim licima koja u domaćem pravnom licu na osnovu zakona vrše određene poslove upravljanja ili nadzora ili druge poslove iz delatnosti pravnog lica su ovlašćenja koja su predviđena unutrašnjim pravom. Iz ovoga sledi logičan zaključak da ukoliko je u stranoj državi na osnovu propisa te države ili preduzeća te države dato ovlašćenje licu da vrši određene poslove iz delatnosti preduzeća, onda to lice ne može imati svojstvo odgovornog lica prema Krivičnom zakoniku Srbije, jer je to svojstvo institut unutrašnjeg prava, koje svaka država štiti svojim unutrašnjim normama. Dakle, ukoliko je neko lice imalo ovlašćenja u vršenju poslova iz delatnosti nekog stranog preduzaća, ta ovlašćenja su data na osnovu propisa matične države, pa samim tim ta lica ne mogu biti odgovorna lica po krivičnom zakonodavstvu Srbije, osim ako u nekom pravnom licu u Srbiji vrše poslove upravljanja, nadzora ili druge poslove iz delatnosti srpskog pravnog lica.

To su pravni razlozi zbog kojih u gore navedenom hipotetičnom primeru lica iz nemačke kompanije u Nemačkoj ne bi mogla da odgovaraju za krivično iz ranijeg člana 359, a sada člana 234 i 234a Krivičnog zakonika Srbije. Međutim, Javni tužilac u Beogradu bi mogao protiv tih lica iz Nemačke da pokrene krivični postupak zbog krivičnog dela prevare, jer za to krivično delo nije potrebno svojstvo službenog ili odgovornog lica, niti bilo kakvo drugo svojstvo.

Analitičari smatraju, da su pojedinci u aktuelnoj vladi Srbije imali vlastite interese da se član 359 prekvalifikuje u član 234 i tako nastavi progon nepoželjnih pojedinaca odnosno da se u član 234 doda i odgovornost odgovornih lica u stranim kompanijama izvan Srbije što neposredno predstavlja upad u jurisdikciju drugih država. Ovakva prekvalifikacija mogli bi znatno uticati na strane investitore i predstavljala bi jedan specifičan oblik zastrašivanja potencijalnih stranih investitora u Srbiji i zbog toga je bilo potrebno sprečiti unošenje takvih sadržaja u član 234 navedenog zakona.

TEŽAK POSAO ZA NOVU VLADU SRBIJE

Srbija se posle izbora mora još jače i ozbiljnije okrenuti ka evroatlantskim integracijama. Taj put uključuje dobre odnose sa susedima posebno sa Bosnom i Hercegovinom, Hrvatskom i Makedonijom. Srbija sebi ne sme dozvoliti mešanje u unutrašnje stvari tih država, a Srbi koji žive izvan Srbije treba da budu most buduće međusobne saradnje. Očekuje se da nova Vlada Srbije insistira na procesuiranju počinilaca ratnih zločina, jer će to predstavljati doprinos ka pomirenju u regionu.

Međunarodni institut IFIMES smatra, da će predstojeći parlamentarni izbori u Srbiji potvrditi liderstvo Srpske napredne stranke i Aleksandra Vučića ali istovremeno će porasti očekivanja građana Srbije prema Vučiću i SNS-u. Tužilaštvo je najslabija karika u pravosudnom sistemu Srbije i predstavlja nasleđe vladavine Demokratske stranke. Reforma pravosuđa je propala i biće potrebno provesti novu reformu pravosuđa i ponovno provesti reviziju loše provedenih privatizacija. Politički lideri ukoliko žele da povrate poverenje građana morat će posle izbora promeniti zakon o finansiranju političkih stranaka, kao prvi korak koji bi mogao predstavljati jasan signal o ozbiljnim namerama da se Srbija menja na bolje. Pored potpune implementacije Briselskog sporazuma i puta ka EU novu vladu očekuje provođenje poštene i na stručnim kriterijima zasnovane regionalizacije Srbije. Potrebno će biti ispitati poreklo nezakonito stečene imovine pojedinih fizičkih i pravnih lica. Priprema pregovora sa EU u oblasti poljoprivrede će biti veliki izazov s obziroma na značaj poljoprivrednog sektora za državu. Potrebno je stvarati bolji ekonomski ambijent za domaće i strane investitore, jer će investicije posledično smanjiti nezaposlenost, umanjiti deficit i zaduživanje zemlje. Kod jednog dela srpskih političkih elita biće potrebno eliminisati misaoni koncept, da privatni preduzetnici u startu imaju nečasne namere (da su „lopovi“). Sve to neće biti moguće realizovati bez obezbeđivanja šireg društvenog konsenzusa i socijalnog dijaloga.

IFIMES