Pogled unazad
Povezani članci
- Amerika uz demonstrante u Sarajevu: U Washingtonu održan skup podrške “DC uz BiH za JMBG”
- Doručak za prave patriote: Bošnjački sendvič sa malo više milerama
- Sramotno: Varvari pretukli aktere LGBT spota “Mi smo dio ekipe” i novinara RTCG-a
- Portal Poskok.info – kada se Zlo utjelovi
- Đukanović za Antenu M: Očekujem da patrijarh Irinej demantuje ono što je rekao
- Životinje, ljudi
Suočavanjem sa užasnom prošlošću, masovnim grobnicama diljem zemlje Srbije, hladnjačama prepunim nečijih sinova, braće, prijatelja… građani će shvatiti dokle ih je dovela gazimestanska politika i gde je vodi rehabilitacija četnika, Nedićevaca i Ljotićevaca!
Piše: Beba KAPIČIĆ
Ljudska zajednica mora da uloži veliki napor kako bi odrubila glave hidre rasizma, šovinističkog nacionalizma i kulturološke i religijske ogorčenosti koje neprestano i na sve strane niču. (Šta je dobro?– Entoni Kliford Grejling)
Godina kao knjiga, podeljena u dvanaest tomova, u januaru otvorena u decembru pročitana i pothranjena u sećanja! Između korica sudbine, radosti, strahovi, nada, izgubljene iluzije, srdžba i bes, pohlepa, ratovi, bolesti, svadbe, smrti, rađanja.. i tako u nedogled! U ovoj čije poslednje stranice listamo neki ostaju zauvek, mi idemo dalje; …Ko od nas ide boljim putem to niko ne zna –Sokrat.
Svet blješti, jelke, lampioni, Deda Mraz i Svetlan, bajka u koju na tren poveruju i odrasli, Nova Godina doneće više radosti, sve će biti lepše, bolje, humanije!
Srbija zadnjih dana decembra uz slave, koje ovde svi slave i koji nisu nikad i koji jesu, uz popove koji vrteći slavski kolač popunjavaju svoje prenapučene budžete, daje diskretne znake oporavka i katarze!
Dobijen je datum za pregovore o prijemu Srbije u članstvo EU, počeće u januaru, put je dug, mukotrpan, biće opstruiran od onih koji se boje civilizacije, kojima je dobro u brlogu u kome se valjaju, zaštićeni u svojim nečasnim radnjama, gospodari feuda, zaštitnici zločinaca, licemerni palanački rodoljubi pokušavaće da skrenu prugu ka istoku da bi i dalje putovali vlakom bez voznog reda!
Susret sa gorim dijelom istorije: Premijer Srbije, na poziv Nataše Kandić, suočio se sa užasnom prošlošću, na izložbi u centru Beograda pod naslovom“Bogujevci/ Vizuelna istorija” o potresnom svedočanstvu preživele dece porodice Bogujevci, zločinu koji su 1999, počinili pripadnici Škorpiona u Podujevu!
“Nije važno to što će građanska Srbija da pokaže svoje poštovanje, važno je da korak naprave prema priznanju, prema poštovanju žrtava, oni koji jesu bili u vlasti tada kada se zločin dogodio”, rekla je Nataša Kandić.
Važno je da se ovo događa u centru Beograda, da Beograd vidi, da Srbija progleda i pogleda samo delić nesreće, kap u moru zločina činjenih u njeno ime! Kosovo je bila večita tabu tema, ni građanska opcija se nije proslavila kada je trebalo, pred kraj vanrednog stanja 1999. godine pitala sam na Glavnom odboru: zašto Građanski savez nije reagovao na zločine i progon koji se u naše ime vrše nad gradjanima Srbije albanskog porekla na Kosovu; ako smo stranka, zaštitnik ljudskih prava, ako već nismo stavili moratorijum na rad u ratnim uslovima?
Veliko pretrčavanje: Nije bilo odgovora! To je bio početak kraja jedine opcije u Srbiji koja je bila anti-ratna, koja nikada sa Miloševićem nije za razliku od svih drugih pravila trule kompromise!
Dvehiljadite je većina članstva pretrčala u DS, osnivanjem LDP deo se pretočio u nju, mi ostali povukli smo se u ilegalu, tako je sa lica zemlje Srbije zatrta jedina ljudska grupacija koja je odolevala svim nacionalističkim, zločinačkim ratnim trubama koje su zlokobno svirale svih tih sumanutih godina! Crna Gora je te 1999. godine ovde pominjana samo po “ničim zasluženom” NATO bombardovanju, primila stotine hiljada izbeglica, tu su našle utočište bežeći od monstruoznih zločina koje su na Kosovu vršile zloglasne paravojne formacije podržane od vlasti, SPC, SANU i većinske Srbije koja je sve odobravala ili ćutala!
Istorijski trenutak za ovu zemlju je načinjen, izložba, ako se tako može nazvati prikaz zverstva nad albanskom porodicom o kojoj pričaju deca preživela zahvaljući čovečnosti pojedinca, početak suočavanja – znak je da smo ipak krenuli nekim boljim putem!
Suočavanje sa sobom: Srbija mora da sazna sve o zločinima činjenim u njeno ime na prostoru bivše Jugoslavije, mora prekinuti zastoj od 2000. godine kada su na njenom tlu pronađene masovne grobnice Albanaca u Batajnici, Petrovom selu i Perućcu!
“Očevici su videli kako policajci stavljaju oko vrata plutajućih tela kamenje kako bi leševi potonuli na dno jezera. Na policijskom terenu u Batajnici su spaljivana tela, kako bi ih što više stalo u iskopanu grobnicu. To je strašno šta se tu oko nas događalo” –Nataša Kandić!
Zastoj se desio po izručivanju Miloševića haškom tribunalu, dolaskom Tadićana vlast sve je prekrila šutnja! Ko snosi odgovornost za celu jednu deceniju u kojoj se ćutalo o tome, zašto otkrivanje masovnih grobnica Albanaca nije nastavljeno za njegove i Koštuničine vladavine, zašto nisu ispitane lokacije Mačkatica, Sartid, Železara Smederevo, mesta uz autoput prema Novom Sadu, šume oko Niša, oko Končulja… zašto su skrivali ratne zločine, pitanje je svih pitanja?
Novo vrijeme: Suočavanjem sa užasnom prošlošću, masovnim grobnicama diljem zemlje Srbije, hladnjačama prepunim nečijih sinova, braće, prijatelja… građani će shvatiti dokle ih je dovela gazimestanska politika i gde je vodi rehabilitacija četnika, Nedićevaca i Ljotićevaca!
“Momak na lošem glasu, smerno kuca na vrata EU. Svi članovi kluba, uključujući i Nemačku odali su priznanje srpskom “momku” kojeg inače bije glas inadžije, da je bio sposoban za preobražaj iz Savla u Pavla” – Dragoslav Đedović-DW
Ipak se Srbija kreće, u godinu pred nama ulazimo sa nadom, biće teška ekonomski, ali ako u moralnom smislu krenemo ka ozdravljenju ima budućnosti za zemlju čije su zadnja destljeća pojeli njihovi i naši aligatori!
Sretna vam Nova 2014. Godina!
” …da bi se potreba za ovakvim razvojem dogadjaja održala u samom središtu moralnih interesovanja, neophodno je neprekidno podsećanje na ono što se dogodilo… Kada je Adolf Ajhman došao u obilazak logora smrti Čelmno, gde su žrtve ubijane gasom u hermetički zatvorenim kamionima, shvatio je da ne može da odgleda i proprati sve faze postupka. “Nisam ostao da vidim kako izgleda ceo postupak. Nisam mogao da podnesem krike… Pobegao sam…” (Šta je dobro?-Entoni Kliford Grejling)