Pitanje Kosova nije bitno za Rusiju

Osim izjava ambasadora Aleksandra Konuzina o krizi na severu Kosova, Rusija se po tom pitanju oglasila jedino saopštenjem u kom je pozvala Ujedinjene nacije, NATO i Evropsku uniju da, kako se navodi, “ne dozvole da Priština silom potčini srpske rejone na Kosovu”.

Dok su svi najviši evropski zvaničnici izneli jasne stavove, što su učinili i američki predstavnici, reakcija Moskve se čini prilično blagom.

Genadij Sisojev, urednik spoljnopolitičke rubrike moskovskog lista “Komersant”, kaže za naš program da nije iznenađen, jer je Rusija ostala u okviru svoje dosadašnje kosovske politike.

“Rusija nije reagovala oštrije verovatno zbog toga što ni Beograd nije baš najoštrije reagovao ovog puta i više je insistirao da sve treba da se reši mirnim putem. Rusija inače u svojoj kosovskoj politici prati liniju

Beograda. Rusija od Srbije svakako nije digla ruke. Ona je smatra svojim strateškim partnerom. Međutim, ključna stvar u ruskoj politici prema kosovskom pitanju biće praćenje stava Beograda. U Moskvi verovatno nisu sigurni da će Beograd zauzeti mnogo oštar stav prema Kosovu, zato verovatno smatraju da neće ni biti potrebe da Rusija zauzima oštriji stav prema Kosovu”, ocenjuje Sisojev.

Ipak, čini se da kosovsko pitanje nije visoko na lestvici Rusije, što procenjuje i Vatroslav Vekarić, bivši direktor beogradskog Instituta za međunarodnu politiku, koji smatra da su očekivanja Beograda veća od onoga što je Moskva spremna da pruži kada se radi o kosovskom problemu.

“Rusija, kao stalni član Saveta bezbednosti i velika sila, sa jedne strane više manje formalno podržava Srbiju. Međutim, aktivna podrška izostaje i to je sasvim očigledno. Rusija ima druge prioritete koji su svakako ispred problema kao što je Kosovo i kao što je Srbija. I zato mislim da je realističniji odnos naših donosilaca političkih odluka i diplomatije u tom pogledu neophodan”, kaže Vekarić.

Abhazija i Južna Osetija

Desetak dana krize i napetosti na severu Kosova pokazalo je da se Rusija uglavnom držala po strani, što je velika razlika od situacije sa kraja devedesetih, kada su se posle sukoba 1999.godine ruske vojne snage hitno uputile na Kosovo, koje su doduše napustile posle izvesnog vremena.

Genadij Sisojev kaže da je jasno zašto je danas kosovska tema pala nisko na listi prioriteta Rusije.

“Zato što je kosovska tema na neki način povezana sa temom Abhazije i Južne Osetije. Te dve republike otcepljene od Gruzije koje je Rusija priznala pre tri godine. Naravno da je ta kosovska politika Rusije i ranije bila hendikepirana na neki način. Jer ona ima ograničenja, jer kada je Rusija govorila o Kosovu uvek je imala u vidu Abhaziju i Južnu Osetiju zato što ima sličnosti u tim problemima”, ocenjuje Sisojev.

Srbija velika očekivanja ima od naredne sednice Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija o Kosovu, za koju zvanični Beograd tvrdi da će biti “trenutak istine”.

Dušan Janjić, iz foruma za etničke odnose, ukazuje i na to da srpske vlasti, na čelu sa predsednikom Borisom Tadićem, sa puno nade očekuju i najavljeni oficijelni sastanak sa najvišim ruskim zvaničnicima.

“On je sada u jednoj poziciji da se pritaji jedno vreme, da još sačeka reakciju Moskve. Ako može da izdrži do tog sastanka sa Vladimirom Putinom, a ako ne, moraće pre da vuče poteze. Kratko rečeno, on je sada u situaciji da napusti ideju podele Kosova i da napusti celu priču o carini i kontroli granice”, tvrdi Janjić.

Deo opozicije i javnih ličnosti, okupljenih oko lidera Demokratske stranke Srbije Vojislava Koštunice, uputio je otvoreno pismo ruskom premijeru Vladimiru Putinu, tražeći pomoć Rusije u rešavanju problema Kosova, i da to Rusija učini pokretanjem rezolucije u Ujedinjenim nacijama.
Istoričar Nikola Samardžić kaže da se mit o pomoći Rusije još od vremena Petra Velikog provlači u delu srpskog društva, ali da je istorija pokazala da je podrška izostala u većini momenata koje je Srbija smatrala važnim.

“Jedan od apsurda naše istorije je da u vremenu kada bi trebalo da učimo na sopstvenmim greškama mi te greške zapravo ponavljamo. Tokom devedesetih ovde se gajilo očekivanje da će Rusija intervenisati na srpskoj strani. Dobro je za Srbiju da ona to nikada nije učinila, i dobro je da je Rusija danas sve dalje ne samo od naše politike i ekonomije nego i od naše kulture. Jer je ona jedna autoritarna i nedemokratska država. i ni u kom smislu ne može da nam bude uzor”, zaključuje Samardžić.