ENG
Piše se Zorana, čita se Juda
Autor/ica 👤Slobodan Dukić
Povezani članci
Foto: Flickr
Balkanska retorta etničke netrpeljivosti i mržnje ponovo se zagreva. Svaka nacija čuva svog subašu. Parlament Kosova odbija da prihvati Zakon o sudu za ratne zločine. Amerika je razočarana takvom opstrukcijom Prištine. Ako neće oni, sud će osnovati Ujedinjene nacije, kaže Vašington. Srbi slave Mladića i Šešelja. Orić je za njih krvnik, za Bošnjake nacionalni heroj. Na travnatom tepihu Poljuda nikla svastika. Ako se retorta pregreje eksplodiraće kao velika fabrika municije. Osnovana zajedničkim kapitalom.
Piše: Slobodan Dukić
U Srbiji je u toku ispisivanje nove biblijske priče o Judi. I u ovoj verziji, inače praznoslovne mitološke fatamorgane o izdaji sina božjeg Isusa Hrista, u centru pažnje je Juda. Piše se Zorana Mihajlović, a čita se već danima u štampi i društvenim mrežama Juda Iskariot. Ministarka i podpredsednica Vlade je jedina podržala britanski predlog Rezolucije o genocidu u Srebrenici. Kabinet je glasao tajno. I Vučić je kao i Hrist na tajnoj večeri, kušao ministre. Četrnaest “apostola” je bilo protiv rezolucije. Onda je neko provalio tajnu i počeo je lov na izdajnicu nacije.
Kao po pravilu tajne iz Nemanjine prvi doznaju tabloidi. Oni su se poput Himere bacili na živo meso, na zlosrećnu Zoranu. Ostalo je nešto i za mudrace koji ubijaju nežno. Tako je Branko Radun, komentator Politike, u tekstu Globalna Srebrenica, rezolutno ustvrdio, kako glasanje Zorane Mihajlović “očigledno pokazuje da se neki više osvrću na stavove stranih ambasada, no na stavove građana ili na naš interes. A to je ono što koči Srbiju danas da krene napred”. Gde je sad Vučić da drekne na novinare ne dam Zoranu, kao onomad kad je urliknuo ne dam Gašića, ne dam Lončara. Možda meša karte, pa će Zorana da ispadne iz igre. Em je glasala za rezoluciju, em bi išla u Srebrenicu.
Nacija je, uopšte, konsternirana britanskom verzijom Rezolucije o Srebrenici. Državni vrh, čiji kostur čine ljudi iz Miloševićeve ratne nomenklature sad, umesto artiljerije, put Sarajeva šalju poruke mira. Premijer veli kako su Srbi i Bošnjaci bratski narodi. Ali i dodaje da usvajanje britanske rezolucije ne bi doprinelo miru u regionu. Prati ga dvoglas Nikolića i Dodika. Mislim da im se smrzlo govno na pomisao da bi priča o genocidu ušla na velika vrata u svet i značila vazda srpsku sramotu. Opteretila pokoljenja. Mladi, indoktrinirani sindromom svetske zavere protiv Srba skupljaju na beogradskom Univerzitetu potpise za otvoreno pismo Vučiću. U njemu traže da ne ide u Potočare 11. jula. Do sad je pismo potpisalo 1.300 studenata. Ne računajući 400 potpisa akademaca iz Republike Srpske koji to isto traže od beogradskih zvaničnika. Nenad Uzelac potpisnik, student Fakulteta političkih nauka za E novine Andrić grada “Iskre” govori da je Zapad glavni izazivač svih ratova u bivšoj Jugoslaviji. Da je u Srbiji našao glavnog krivca, kako bi sakrio svoju ulogu u tim događajima.
Tezu o međunarodnoj uroti gusla i Amfilohije Radović, jedan od najvećih dogmata u vrhu Srpske pravoslavne crkve. Kakav FASCIO – kakav snopić, uvezani mržnjom prema Zapadu jedan uz drugog Amfilohije, dr Milovan Bojić, svojevremeno skutonoša Mire Marković, lekar haaškog optuženika i Šešelj. Ovaj poslednji ljubi ruku Amfilohiju koji mu predaje novo crkveno odlikovanje. Balkanski bog otrovne mržnje danas je nesumnjivo najomiljeniji lik vrha SPC. Filaret i Amfilohije ga kite ordenjem kao božićnu jelku, a patrijarh Irinej petinguje sa njim pismima. Nedavno se na internetu pojavio poziv mamama i tatama da deci predškolskog uzrasta kupuju crtaće koji će ih podučavati o veri u Hrista. U jednom od njih, u priči o apostolima, kaže se kako je Savle nekad ubijao hristijane, a posle se pokajao pred božjim sinom. Sve mu je oprošteno. Tako je postao apostol Pavle. Prvi sledbenik Hrista. Tako i Šešelj. Crkva ga mazi i pazi. Voja Savle. Voja Pavle. Bože sačuvaj da je Šešelj hajkačio na ubijanje i slao radikale na krvavi pir u Bosnu i Hrvatsku. On je za arhijereje simbol vere u Hrista i zaštitnik srpstva pred bezbožnim svetom. Ovde razum staje.
Zlato i Srebre(nica) kruže Srbijom. Slave se zlatne medalje koje su iskovali fudbaleri, košarkašice i vaterpolisti. Srbija je sa razlogom ponosna na svoje sportiste. Srebrenica kvari radost nacije. Više od 70 odsto građana je, u nedavnoj anketi, protiv britanskog predloga Rezolucije o genocidu u Srebrenici. Da li ih je Vučić ohrabrio u tome, govoreći kako je Naser Orić jednom Srbinu vadio oči. Najpre jedno pa drugo. Divljački nožem pred svojim borcima. Koji sad hoće da svedoče o tome. A Sarajevo, kažu u Beogradu, ćuti. Baš kao i o tri hiljade pobijenih Srba u selima oko Srebrenice.
Balkanska retorta etničke netrpeljivosti i mržnje ponovo se zagreva. Svaka nacija čuva svog subašu. Parlament Kosova odbija da prihvati Zakon o sudu za ratne zločine. Amerika je razočarana takvom opstrukcijom Prištine. Ako neće oni, sud će osnovati Ujedinjene nacije, kaže Vašington. Srbi slave Mladića i Šešelja. Orić je za njih krvnik, za Bošnjake nacionalni heroj. Na travnatom tepihu Poljuda nikla svastika. Ako se retorta pregreje eksplodiraće kao velika fabrika municije. Osnovana zajedničkim kapitalom.
Autor/ica 👤Slobodan Dukić
