Parking neznanog junaka

Autor/ica 1.11.2011. u 10:28

Povezani članci

“Bečki grobari su svoje divljenje prema genijalnom
srpskom filmskom reditelju Slobodanu Šijanu iskazali
uvođenjem grobljanske autobuske linije.“

I kad nam muške uzmete živote,
Grobovi naši boriće se s vama
Aleksa Šantić

Bečki grobari su svoje divljenje prema genijalnom srpskom filmskom reditelju Slobodanu Šijanu iskazali uvođenjem grobljanske autobuske linije.

Autobus ne ide do groblja, već upravo saobraća po širokim alejama, kojim je nekada, u “Trećem čoveku”, odlučno koračala Alida Vali. Dakle, autobus firme „Krstić i sin“ sada brekće uzduž i popreko bečkih večnih lovišta po kojima sigurno operiše neki gastarbajterski Bili Piton za neke iste takve Topaloviće!

Ali, ako su Đenka, Kristina, matori Pantelija i ostali superheroji davne avangarde sadašnje tranzicije poslovno-poslovično nevidljivi, i te kako su uočljivi spomenici pokojnika koji su otišli na privremeni rad u inostranstvu a onda, umesto dozvole stalnog boravka, zaradili grobno mesto u tuđini, o kojoj je, kao o Americi, lepo i poučno arlaukao Sinan Sakić.

Ako na Zentralfriedhof uđete kroz kapiju broj dva, bez po muke ćete pronaći monumentalnu grobnicu porodice Radulović, gde za sada počiva samo Stevan, koji se rodio 1958. a preminuo 2002.

Najveću pažnju turista koji nemaju pametnija posla, nego da se po groblju vozikaju autobusom (ne znam da li može da se kupi mesečna karta) sigurno će privući mercedes pored koga stoji pokojni Steva. Fotka je smeštena u centar mermerne ploče i o pokojniku govori mnogo više od stihova uklesanih u mermer pod portretima Steve i još mu žive supruge Radislavke.

Da ne bude zabune, uklesana lirika je sasvim po EX JUS-u grobljanske poezije. Ništa manje upečatljivi nisu ni stihovani zaveti pokojnikove dece, uklesani ispod njegovog portreta sa merdžom.

Ko li ga od ucveljenih naslednika sada vozi, sem ako Steva nije poginuo u saobraćajnoj nesreći, dok se jednog vikenda premoren vraćao u zavičaj, da provetri šestospratnicu pred kojom u bašti sa fontanom stražare Snežaninih sedam patuljaka, a kapiju čuvaju gipsani lavići i orlići. Ako je tako, možda pod bečkom zemljom počivaju i ostaci slupane limuzine.

Tako će kroz hiljadu i kusur godina, na vestima Al Džazire javiti kako su arheolozi pod ruševinama pronašli dobro očuvane ostatke praistorijske životinje mercedesaurus turbos diesel.

U Kragujevcu, međutim, ni za milion godina neće imati takvih problema, jer prestonicu Šumadije, sem kiše, zaobilazi i Mercedes.

U gradu gde je proizveden prvi fićo i poslednji yugo neće da sahranjuju automobile – oni bi da ih parkiraju!

Tako su odlučili da naprave veliku podzemnu garažu u centru grada, baš na mestu gde su odmah posle Drugog svetskog rata sahranjeni narodni heroji. Potomci heroja su se usprotivili ovoj urbanističkoj ideji, ali…

„Uz sav pijetet i poštovanje prema potomcima žrtava, ja se nadam da će oni razumeti da treba da živimo za budućnost, a ne za prošlost“, izjavio je jedan od gradskih očuha i dodao da će „svaki grob koji stoji na putu razvoja Kragujevca biti izmešten, a posmrtni ostaci, ukoliko postoje, biće ekshumirani“.

I dok u Beču, uz heroje gastarbajterizma sahranjuju i njihove limuzine, a u Kragujevcu, zarad parkiranja priznaju spomenike i negiraju ostatke heroja NOB-e, na beogradskoj Adi Ciganliji tvrde da je možda baš ispod jednog od parkinga, sahranjen Draža Mihailović!

Naime, početkom kupališne sezone, na Adi su se umesto devojaka u letnjim haljinama pojavili forenzičari! Tako je Beograd dobio svoju verziju CSI. Ali umesto da otkrivaju ko je bio ubijeni, ko ga je i zašto ubio, naši istražitelji su se bavili utvrđivanjem grobnog mesta streljanog đenerala.

Devojke su skinule haljinice, raspaljen je roštilj, otvoreno pivce i… ašovčići i pincete su ostali na travi i svi su se bućnuli u osvežavajuću vodu Savskog jezera.

Tako je još jednom došlo do tranzicionog i tržišnog izjednačavanja oslobodilaca i izdajnika: ni za jedne ni za druge se ne zna da li su uopšte i sahranjeni!

Ako nisu u svojim krvavo zarađenim grobovima, mogli bi biti bilo gde: možda baš u onom autobusu koji uredno kruži po bečkom Zentralfriedhofu, ili u mračnim uglovima velikih javnih garaža, ukopanih pod nekadišnja spomen-obeležja!

A ne bio me čudilo da su i jedni i drugi odlučili da se opet odmetnu u šumu.

Dok nas ne napadnu i ne oslobode Kragujevac i celu Šumadiju, možda bi ipak trebalo odustati od kopanja garaža a možda i od pravljenja automobila.

Ja, evo, predlažem izgradnju garaža pored grobnih mesta vlasnika ili, u duhu ekologije, predlažem čak i da se po konzumiranoj smrti vlasnika, četvorotočkaš presuje u staro gvožđe a na nadgrobni spomenik utisne slika dvonožnog i četvorotočkaškog pokojnika iz najboljih dana.

Svakako da bi se i na grobljima poštovale sve odredbe evropskog zakona o saobraćaju: svi pokojnici bi bili uredno vezani i svi grobovi bi posedovali fluorescentne prsluke i pribore za pružanje prve pomoći.

A ja, evo, nudim usluge pisanja stihova gratis!

Za početak, nudim uzorak:

Baci me pod led,

Tu me drži cele zime

Biću tvoj i bled

A u leto odledi me

Pravićemo med

Bićeš cvetak

A ja pčela

Trljaćemo naša tela

Sve do jeseni

Kad na zemlju smrt je sela