ENG
Pančić: Šuma lažnih tema
Autor/ica
Povezani članci
Tamo gde politička klasa nema hrabrosti, ili naprosto osećaja odgovornosti, da povlači važne poteze bili oni trenutno popularni ili ne, tamo s vremenom džiklja i razrasta cela jedna šuma nevažnih, u neku ruku lažnih događaja i tema, pa se onda o njima neumorno raspravlja i polemiše, dok ono što je važno prolazi nezapaženo. Dve nedelje nakon odlaska Vladimira Putina iz Beograda još je sasvim nejasno o čemu je zapravo ruski premijer razgovarao sa svojim domaćinima – pri čemu, dakako, ne mislimo na živopisne niške bajkere – šta je tačno dogovoreno, koji je interes Srbije u svemu tome, i da li je ova zemlja
Slovenija je već u EU i NATO, Hrvatska je u NATO i pred vratima EU, a Srbija je… pa, teško je reći, tu je negde. Valjda Vladimir Putin, daleko bilo, neće imati ništa protiv smederevskih zaključaka?
možda obećala gostu iz Moskve nešto što posle neće baš umeti lepo i razgovetno da objasni svojim evropskim partnerima. Na primer, da li je razgovarano – kako jedni uporno tvrde, a drugi nešto manje ubedljivo demantuju – i o učešću Srbije u evroatlantskim integracijama, što je manje-više eufemizam za članstvo u NATO-u? Rusija se navodno tome žestoko protivi, što je legitimno sa stanovišta pretpostavljenog ruskog interesa, ali valjda je legitimno pitati i to da li su srpski političari izabrani radi sprovođenja ruskih, ili možda ipak srpskih državnih interesa, koji valjda nisu nužno i po definiciji u harmoniji s ruskim? Sve dok žive na račun srpskih, a ne ruskih poreskih obveznika i dok greju fotelje zahvaljujući mandatu srpskih, a ne ruskih birača, odgovor bi trebalo da je krajnje jednostavan.
Pomalo bizarna „afera kanibali“ u koju se zahvaljujući svojoj neobuzdanoj, a nedomišljenoj rečitosti upleo predsednik Liberalno demokratske partije Čedomir Jovanović, takođe je reprezentativan primer džikljanja „šume lažnih tema“. Nespretna Jovanovićeva verbalna pirotehnika, koja mu uopšte nije bila potrebna ali u kojoj ipak nije moguće detektovati nameru rasističke uvrede afričkih naroda i zemalja „kao takvih“ ako nismo baš maliciozni, olupala mu se o glavu, što po sebi i ne bi bilo ničiji problem doli njegov, da time nije iznova zabašureno nešto mnogo važnije. Najpre, Jovanović je postavio razložno i legitimno pitanje smera, vrednosne konzistentnosti i strateške suvislosti spoljne politike Srbije, na šta su ministar Jeremić i establišment izabrali da ne odgovore ništa smisleno, nego da retorički poentiraju gde god mogu na toj čuvenoj Jovanovićevoj „kanibalskoj“ petljavini. Tako je relevantan problem opet usitnjen u svrhu jalovog politikantskog prepucavanja.
Vesna Pesić, bez datuma
Zabuna ide i dalje od toga. Poslanica LDP-a i predsednica političkog saveta te stranke Vesna Pešić podnela je ostavku na potonju funkciju, iskazujući tako nezadovoljstvo Jovanovićevim nastupom, i njegovim naknadnim odlaganjem da „pomete“ za svojim rečima. No, i tu je došlo do zanimljivog obrata: opet je sva pažnja javnosti otišla na pitanje Jovanovićevog (ne)izvinjenja zbog nesrećne upotrebe termina „kanibali“, a u pozadini je ostalo nezadovoljstvo Vesne Pešić (koja je u LDP-u nešto kao Dragoljub Mićunović u Demokratskoj stranci: personalni autoritet broj 1, bez obzira na funkciju i realnu moć ili nemoć) Jovanovićevim rečima u vezi sa odnosom Srbije prema vojnoj intervenciji zapadnih saveznika u Libiji. A tu je Jovanović pokušao da izbalansira neku vrstu „nesvrstane“ pozicije, koja je, po rečima Vesne Pešić, u suprotnosti sa doslednim i neprigušenim zalaganjem te stranke za evroatlantske integracije, što je inače jedna od nekoliko uvek prepoznatljivih razlika LDP-a u odnosu na ostale relevantne stranke na ovdašnjoj sceni. Ovaj „plišani razlaz“ (?) vodećih liberala javno otvara pukotinu unutar jedne naizgled svetonazorno dosta jasno i nedvosmisleno profilisane stranke, i svakako je sastavni deo ukupnog srpskog spoljnopolitičkog lutanja, nesnalaženja, nedomišljenosti i nedoslednosti. A da li se o tome u javnosti raspravlja, da li se barem notira taj aspekt stvari? Ne, gotovo uopšte ne; umesto toga, i dalje ćemo se baviti pošalicama sumnjivog nivoa na temu kanibalizma…
Za utehu, bar je sastanak predsednika Tadića sa hrvatskom premijerkom Kosor i slovenačkim premijerom Pahorom u smederevskoj vili u potpunosti uspeo, kako smo podrobno obavešteni, uz poneku zgodnu pikanteriju iz „opuštencija“ žanra. Dogovoren je i zajednički nastup triju zemalja na „trećim tržištima“. Lepo. Doduše, Slovenija je već u EU i NATO, Hrvatska je u NATO i pred vratima EU, a Srbija je… pa, teško je reći, tu je negde. Valjda Vladimir Putin, daleko bilo, neće imati ništa protiv smederevskih zaključaka?
Autor/ica
