ENG
Osmislimo izbore!
Autor/ica 👤tačno.net
Povezani članci
Piše: Vladimir Milutinović
Izbori koji su upravo konačno najavljeni za 16. mart mogu se opisati kao trenutno potpuno besmisleni. Ne samo zbog činjenice da ih raspisuju stranke (prevashodno SNS) koje bi mogle da vladaju još više od 2 godine. Da bi izbori imali smisla na njima bi trebalo da bude odlučeno: 1) ko će biti na vlasti, i 2) kakvu će politiku u glavnim crtama on voditi. Naši izbori su inače tako uređeni da posle njih ne znamo ko će biti na vlasti, ali sada ćemo imati i novinu: nećemo znati ni bilo šta o politici koja će se sprovoditi. Ako je cilj ovih izbora “ubrzanje reformi”, kako onda da su upravo “reformski” zakoni upravo vraćeni na usaglašavanje? Ako je cilj da se ubrzaju evropske integracije, kako onda objasniti da se obara vlada 3 dana posle otpočinjanja pregovora o pristupanju? Ako SNS ne odgovara Dačić koji navodno koči reforme, kako to da im ne odgovara ni Radulović koji ih gura? Svemu tome nedostaje bilo kakav smisao. Pa pošto smo već dovedeni u besmislenu situaciju, a stranke nam je neće osmisliti ni u kampanji same od sebe, ne preostaje nam ništa drugo – ako nećemo da celu stvar ignorišemo – nego da izbore osmislimo sami. Evo kako bi to mogli da uradimo u 5 tačaka:
1) Pitajmo stranke kakav budući Zakon o radu zamišljaju?
– kako će biti plaćeno bolovanje?
– kako će se plaćati zarada za vreme godišnjeg odmora?
– ko će i kakve otpremnine primati?
(i mnogo drugih pitanja)
2) Pitajmo stranke kakav je njihov stav o (neo)liberalnim reformama:
– da li su za privatizaciju zdravstva, školstva i komunalnih preduzeća?
– šta raditi sa državnim preduzećima koja ne mogu da se održe?
– kako treba voditi ostala preduzeća u čijem vlasništvu ima udela država?
(dakle, šta sve treba privatizovati i kako tačno sve privatizacije treba da izgledaju)
3) Kada je u pitanju odnos prema javnom sektoru i budžetu, da li:
– smatraju da su zaposleni u javnom sektoru “paraziti” i “neradnici”?
– da li treba otpustiti 100.000 ljudi iz tog sektora?
– kako po njima treba da izgleda reforma penzionog sistema?
(uopšte, kada političari pomenu reč “reforme”, a pominjaće je često:
pitajmo ih odmah: Koje tačno reforme?)
4) Pitajmo stranke: kakav je njihov odnos prema medijima?
– da li će i dalje tabloidi najavljivati hapšenja?
– hoće li biti dalje privatizacije medija?
– zalažu li se za transparentnost vlasništva i tokova novca u medijima?
(uopšte, treba li država da se povuče iz medija i zašto)
5) Pitajmo stranke: Sa kim misle da mogu da prave vladu?
– ko su im ideološki bliske stranke?
– kako bi opisali tu programsku sličnost?
– s kim misle da ne mogu biti u vladi i zašto?
(na primer, SNS sada raskida sa SPS, a sa DS valjda neće posle međusobnih optužbi za uništavanje zemlje, sa LDP nisu rekli da neće, ali su praktično smenili ministra koji ima identičan program kao LDP. LDP, sa druge strane, hoće jedino sa SNS. Zašto misle da će to biti uspešnija saradnja nego saradnja SNS i Radulovića, itd.)
Kako se meni čini, iako su bile složne da treba ići na izbore (sa izuzetkom SPS), stranke ne planiraju da daju odgovore na ova pitanja. Na primer, Rasim Ljajić, predsednik Socijaldemokratske partije Srbije, kaže da “moramo doneti zakon o radu” i da se “treba dogovoriti o njegovoj sadržini”, ali ne kaže ništa o tome kako tačno on smatra da to treba urediti. Doduše, dodaje da kad neko donosi pare, treba da učinimo sve za njega, ali to je samo metafora i opet nam ne govori šta konkretno smatra da treba učiniti.
Ništa nam ne garantuje da će i ovakvo osmišljavanje uspeti, ali ono je jedini način da izbori dobiju smisao.
Bilo bi dobro kad bi i glavni mediji pomogli u ovoj stvari, ali se bojim da su sve “sekunde” već prodali, pa ne mogu.
Autor/ica 👤tačno.net
