Oliverino svetosavsko raspeće

Izdvajamo

• Nije Olivera Marjanović morala da se izmakne pred linčom i pljuvanjem gomile, da popu nisu podršku pružile njene kolege u Nastavničkom veću, da nisu svoju pravoslavnu lojalnost roditelji manifestovali pljuvanjem ove prosvetne radnice... Našavši se na brisanom prostoru, nevina i bez zaštite ova heroina, koja je decu čeličila za ulazak u životnu arenu pravim vrednostima, morala je da se izmakne. Ostala je i bez medijske podrške, glupih novinara koji čitaoce huškaju na mržnju prema srpskom okruženju, lažima o apsolutnoj srpskoj časti i u miru i u ratu, o nečasti drugih, o Srbima kao nebeskom narodu... Pune su novine takvih bedastoća. Srbija se ne miri sa priznanjem da je kriva za zla koja je drugima nanela. Tu skoro umro je Čarls Simić, glasoviti američki poeta srpskog porekla. Doživeo je kletvu domovine, jer je rekao da, Srbi kao i svi drugi, prvo treba da počiste svoje dvorište.

Povezani članci

• Stranačka demokracija na balkanski način
• Milanović je prošlost: postoji drukčija hrvatska politika prema BiH
• NORA HICKO: I mi konja za trku imamo
• Marijan Vogrinec: Hrvatska hipoteka u „bosanskom loncu“
• Nikolić: „Moskva koristi presedan Kosova“
• Stjepan Mesić: Sjetimo se pobjede, da ne bismo bili poraženi

 Photo: Nikola Cutuk/PIXSELL

Ne sporeći istorijski značaj Rastka Nemanjića, kanonizovanog kao Sveti Sava, jedna učiteljica u Srbiji je povodom Savindana, školskoj svetkovini, najavila čas uspomene na njegovu državničku i prosvetiteljsku ulogu, ali i rekla “NE” crkvenom praznoslovlju u učionicama. A onda se na Oliveru Marjanović, tako se zove ova hrabra žena, ostrvio seoski pop. Predvodeći lokalnu klerofašističku bulumentu uleteo je u školu da održi crkveni slavski ritual. Tako je popovska mantija i ovog puta pobedila srpsku državu koja se kiti sekularnošću i tu laž zapisuje u Ustavu.

Šta kazuje ovo svetosavsko raspeće direktorke osnovne škole u vojvođanskom Sečnju? U srpskoj pokrajini koja, valjda, još statistički odražava njenu multietničnost. Tvore je Srbi, Mađari, Hrvati, Slovaci, Romi… Trebalo bi sa pravom pretpostaviti da njihova deca nisu samo pravoslavni srpčići, nego dobijaju ili ne dobijaju, neku drugu versku poduku. Na koncu ima i neverujućih  Srba. Ne žele da im deca kleče pred stilizovanim slikama svetaca, pod kandilima i da im veroučitelj razvaljuje razum glupošću da je njihova mama nastala od Adamovog rebra.

Nije Olivera Marjanović morala da se izmakne pred linčom i pljuvanjem gomile, da popu nisu podršku pružile njene kolege u Nastavničkom veću, da nisu svoju pravoslavnu lojalnost roditelji manifestovali pljuvanjem ove prosvetne radnice… Našavši se na brisanom prostoru, nevina i bez zaštite ova heroina, koja je decu čeličila za ulazak u životnu arenu pravim vrednostima, morala je da se izmakne. Ostala je i bez medijske podrške, glupih novinara koji čitaoce huškaju na mržnju prema srpskom okruženju, lažima o apsolutnoj srpskoj časti i u miru i u ratu, o nečasti drugih, o Srbima kao nebeskom narodu… Pune su novine takvih bedastoća. Srbija se ne miri sa priznanjem da je kriva za zla koja je drugima nanela. Tu skoro umro je Čarls Simić, glasoviti američki poeta srpskog porekla. Doživeo je kletvu domovine, jer je rekao da, Srbi kao i svi drugi, prvo treba da počiste svoje dvorište.

I Vućić, ona mirodija u svakoj čorbi, onaj što potpisuje srpsku državu i stavlja paraf na Ustav, sultan Srbije i ministri njegove marionetske vlade okrenuli su glavu od Olivere, braniteljke najvišeg državnog pravnog akta koji, rekosmo, laže da je Srbija sekularna država. Pred raspomamljenim sečanjskim popom Olivera je ustuknula. Udarila leđima u zid svog očajničkog plaća zbog doživljenog poraza od najvećih lažaca u istoriji ljudskog roda. Raspeta od onih koji svojataju Rastka Nemanjića. Istovremeno, dok se dešava Oliverina golgota ovde kroz javni prostor možete čuti jednog manastirskog popa koji, mentalnu bolest, pokazuje na sav glas: Bio sam svedok da u Tumanu slepi progledaju, a nepokretni prohodaju. Gde su ljudi u belim mantilima da ga odvedu na lečenje, gde su pravosudnici da ga kazne za širenje praznoverja?