ODLAZITE IZ NAŠE KUĆE, VUČIĆU

Povezani članci

• Miroslav Krleža: Vjetar nad malim gradom – Na rubu pameti (3)
• ZASLIJEPLJENI MEDIJI
• Slučaj Štrpci: Uhapšeno 15 osumnjičenih u BiH i Srbiji
• Sjećanje: Jovu Kapičića sada već grle njegovi mladi i hrabri Dalmatinci iz Druge dalmatinske brigade
• Od Evrope smo daleko i po izbornom „cirkusu“
• Oliver Frljić: Licemjerno je lamentirati o nasilju nad pokretnom i nepokretnom imovinom u zemlji čije državne institucije vrše nasilje nad svojim građanima

Kako u Srbiji naći Valensu? Teško. Solidarnost, nikako.

Ubijeni crnac gušen je devet minuta. Vi nas ubijate osam godina i još bi.

U nedelju 21. juna u mnogim zemljama počinje leto. Kod nas će, ako pobedi Vučić, početi sibirska zima. Duga, hladna i neizvesna.
Odlazite iz naše kuće, Vučiću. Ušli ste na prevaru. Lažima. Uništili ste je. Osramotili. Stoji još samo na jednom klimavom stubu, sačinjenom od penzionerske tuge i ono malo radnog naroda Srbije.

Menjali ste kožu i grčevito, protiv svoje volje i uverenja, pokušavali da se promenite i niste uspeli. Rascep u vama, između onog što znate šta je dobro učiniti za svoj narod i onog da vi to nikada nećete moći uraditi, je nespojiv i zato što se kosi s vašim ubeđenjima i idejama i dovodi vas u situaciju da ne možete normalno da funkcionišete. Preduboki su ništavni radikalski koreni uticaja Šešelja i Nikolića i veleizdajnika Miloševića.

Osam godina najvećeg terora i pljačke Srbije, još od Turaka nije bilo.

Podigli ste visoke i debele kamene zidove i odvojili nas od komšija i sveta.

Prema Crnoj Gori digli ste zid do neba i do Boga i još više.

Popovi se rastrčali po Crnoj Gori da brane Boga i Hrista, svetinje i svece, a pare samo ispadaju iz dubokih džepova.

Jedan smo narod.

Kako da jednom rukom ubadam sebe nožem, a drugom da vidam te iste rane?

Odlazite iz našeg dvorišta, Aleksandre Vučiću.

Na celoj zemlji, što je još malo ostala, stoji samo jedno drvo.

Izgovara reči, glasom rapavim od duvana i žestine, veliki Borislav Mihajlović Mihiz, 9. marta 1991. godine, sa terase zgrade Narodnog pozorišta, okupljenom narodu.

Reči, koje će državni mediji koristiti kao “dokaz vandalizma”: “Za pedeset godina komunističke strahovlade, kod nas je iznikla nakarada, nakazno drvo neslobode i poslušničke slugeranjske štampe. Za poslednjih nekoliko godina, vi ste posekli mnoge korene i otkinuli mnoge grane, ali se to nakazno drvo još nije osušilo i jos rađa svoje nakazne plodove. Sve dok se sa njega kostreše i sa njega ne otpadnu poslušnici, uzurpacija cenzura, slugeranstvo i laž, mi ćemo to drvo neslobode – lomiti, lomiti i na kraju polomiti!”

I posle dvadeset devet godina, to nakazno drvo još uvek stoji u stanju boljem nego ikad.

Razgranalo se, vremenom popunilo, poslušnicima, lopovima, falsifikatorima diploma, kovačima lažnog novca, drukarama, tajkunima, kriminalcima…

Moramo nastaviti da ga lomimo, dok na kraju ne polomimo, te trule grane nakaznog drveta i popadaće sa njega i Vučić i sve njegove narodne krvopije.

Ova vlast počiva na monstruoznim lažima, korupciji, organizovanom kriminalu, krijumčarenju narkotika, ljudi, trgovinom vatrenog oružja i municije i organizovanim falsifikovanjem novca i hartija od vrednosti.

Uterali ste strah, uništili moral i čast srpskom narodu.

Narode srpski, ne plaši se Vučića i njegovih. Oni se više plaše nas.

Plašite nas ratovima sa Kosovom, Hrvatskom, Crnom Gorom, BiH…

Vaši mediji i vaša mala, bedna vojska urednika, voditelja i vlasnika televizija, sa kolmovanim loknicama ili ogromnim četvrtastim glavudžama i voditeljkama koje doživljavaju orgazme gledajući svoje goste kako se kolju i pucaju jedan drugom u glavu.

Mnogo smo propali.

Doveli ste Srbiju dotle, da se države oko nas, s kojima smo nekada živeli zajedno, udružuju ne protiv nas, već da bi sačuvali sebe od nas.

Izgubili ste razum i nasumice vitlate i udarate mačem oko sebe, ne videći koga sve možete, osim nas, još da povredite.

Parlament je državno zakonodavno telo. Umesto parlamenta, koji je u rasulu, vlada Vučić.

On je personifikacija sve vlasti i svog zla u Srbiji. On je i zakonodavna i izvršna i sudska vlast. On je i “vrhovni komandant” vojske Srbije i prvi policajac.

On žari i pali Srbijom. On vedri i oblači. On gde zgazi, tu trava ne raste. On je i zločin i kazna. On se danas svrstava u red najvećih apsolutista sveta.

Pamtiću ga kao osobu koja me je, verovatno poslednja u životu prevarila, da može da se promeni.

Odlazite iz naše kuće, Aleksandre Vučiću.

Odlazite, dok još niste doveli do bratoubilačkog rata u Srbiji i nasilnog skidanja sa vlasti, jer drugačije ne može.

I vojska i policija biće na strani naroda, jer su iznikli iz naroda.

Vi već dugo ne pripadate ovom narodu i zato morate otići sa vlasti.

Vaš odlazak, ne abolira ni vas ni SNS od mogućih optužbi za teška krivična dela učinjena tokom vaše vladavine prema Srbiji i njenom narodu.

Čedomir Petrović
dramski umetnik