Niža matematika

Autor/ica 13.10.2014. u 17:33

Povezani članci

Niža matematika

Mi obitelj smo bili u kužini. Tata je za stolom čitao novine. Ja i mama smo sidili na drugom kraju i vježbali smo zadatke iz matematike. Mama je mavala sa olovkom iznad papira i govorila je: „Ako nam je do kraja miseca ostalo još dvaipo soma kuna, ako od toga moramo platit još sedansto kuna za režije, plus još osansto kuna za ratu kredita, plus nam triba još barenko soma kuna za spizu i prehranu, pitanje glasi – koliko ostaje meni za nove čizmice od gamoša koje su mi apsalutno nužne?“ Onda je mama zapiljila se u mene. Ja sam češkao se po bradi i dumao sam. Onda sam ja rekao: „Ostaje ti manje nego meni za nove najkice! Koje su mi apsalutno nužne!“

Mama je itnila olovku na papir i zavrtila je sa glavušom. Ona je rekla: „Sinak, stvarno si nikakvi aritmetičar! Ne kužim kako nemoš skužit da u ovoj jednačbi moje gamošice imaju prednost pred tvojim najkicama!“ Ja sam pitao: „Zašto imaju prednost?“ Mama je rekla: „Zato jerbo ako navučen nove čizmice od gamoša masu ću te jače spucat nogom u dupe kad budeš iša žicat nove najkice! Kapito?“ Ja sam rekao: „E, al da ja iman nove najkice, uspija bi ti uteć! Malo morgen bi me onda spucala sa gamošicama!“

Onda je moj tata spustijo novine i rekao je: „Ako se smin umišat, ja već dva miseca nosin gaće sa tri fleke na livoj nogavici! Sram me više u tome ić na posal!“ Mama je njega pitala: „Pa šta sa tim oš reć?“ Tata je rekao: „Oću reć da su mi nove gaće apsalutno nužne!“ Ja i mama smo oboje zapiljili se u tatu sa stisnutim očima. Onda je mama njemu rekla: „Skužaj, ako smin pitat, a kako su ti te fleke došle na nogavicu?“ Tata je rekao: „Prvo san mislija da mi je malo uteklo kad san se iša pišnit! Al onda san skužija da su to masne fleke! Ne daju se oprat sa vodom!“ Mama je podviknila: „Pa dobro, jel ti pišaš naftu, jebate dragi irud?!“

Tati je uletila lakša zbunjoza. Mama je krvoločki gledala u njega i rekla je: „Mislin, ako pišaš naftu, onda je naš problem rješen! Akoš radit u fušu ka benzinska stanica, to nan je ekstra prihod!“ Tata je dignijo ombrve i rekao je: „Jebate patak, to je dobra ideja… Iden časkon provjerit!“ Onda je tata skočijo se iz katrige i odjurio je u zahod. Onda je on za minut se vratijo nazad u kužinu. Tata je fljasnijo sa rukom po dlanu i rekao je: „Šteta! Izgleda da mi je pun kurac žene, a ne pun kurac nafte!“ Mama je zaškrgućala sa zubima i rekla je: „Jesil to, majketi, skužija pomoću mikroskopa?“

Onda sam ja uletijo: „A možda je ova jednačba krivo postavljena!“ Tata je rekao: „Ma nemoj? Javija se Ajnštajn!“ Mama je meni rekla: „A kako bi je ti, sinak, postavija?“ Ja sam zamavao sa olovkom iznad papira i rekao sam: „Ako nam je do kraja miseca ostalo još dvaipo soma kuna, ako od toga moramo platit pesto kuna za mamine gamošice, plus još pesto kuna za moje najkice, plus još pesto kuna za tatine gaće, pitanje glasi – koliko ostaje za režije, kredit i prehranu?“ Mama je zatrepćala sa očima: „Ostaje još soma kuna za spizu!“ Tata je uskliknijo: „Igzaktli! Tačno koliko nam triba!“

Tata je okrenijo se prema mami i rekao je: „Viš, čoviče, nije mali skroz loš aritmetičar! Dečko predlaže da pravimo računicu prema svojin potrebama, a ne prema svojin obavezama!“ Mama je počeškala se iza uva i rekla je: „E znan, al šta ćemo sa režijama i kreditom? Banka bi nan mogla jebat mater!“ Ja sam rekao: „Tu se triba oslonit na didino načelo!“ Tati je uletilo čudilo: „Koje didino načelo?“ Ja sam rekao: „Ono kad je jednog dana dida uletija na šalter Elektrodalmacije…“

Dida je jednog dana uletijo na šalter Elektrodalmacije. On je fljasnijo uplatnicu pred tetu za šalterom i rekao je: „Doša mi je račun od soma kuna za struju! Žalin slučaj, ja to ne mogu platit!“ Teta je rekla: „A jebiga, šjor, kad ste toliko potrošili! Biće ste užgali termoakumulacijonu peć na dvista i niste je gasili cilu zimu!“ Dida je rekao: „Ne pišan ja naftu ka moj zet, pa da se grijen na tekuće gorivo! Al ja soma kuna neću platit ni mrtav!“ Teta je rekla: „Šta? Tako van je to puno?“ Dida je rekao: „Soma bi još moga podnit, al kuna ne mogu nikako!“ Teta je zinila: „Zašto, jebate?“ Dida je rekao: „Zato šta je kuna ustaška valuta!“ Teta je gledala u dida sa razrogačenim očima. Onda je ona promuckala: „Kako to mislite?“ Dida je rekao: „Lipo mislin! Kuna je bila platežno srestvo u endehaziji i nema šanse da ja plaćan račune u ustaškoj valuti!“

Mama i tata su piljili u mene sa razrogačenim očima. Onda je tata okrenijo se prema mami i rekao je: „Čoviče, stari kenjac uopće nije blesav…“ Mama je vrtila sa glavom i rekla je: „Ni slučajno! Tačno on zna kad se triba suprostavit silama mraka…“ Tata je rekao: „I šta bi on bija veći antifašista od nas, a?“ Mama je rekla: „Nema razloga…“ Tata je dignijo se iz katrige i rekao je: „Zašto bi mi plaćali režije i kredit sa ustaškom valutom, molinte lipo?“ Mama je rekla: „Nema šanse!“ Tata je rekao: „Ne dolazi u obzir!“ Mama je rekla: „Čekaj malo, a sa čime ćemo platit gamošice, najkice i gaće?“ Tata je raširijo ruke i rekao je: „Sa karticom!“

Preksutra je nama doma kod kuće zazvonijo telefon. Ja sam dotrčao u novim najkicama i dignijo sam sluju. Onda sam ja tati doviknijo: „Tata, triba te neki barba iz banke!“ Onda je tata dogibao u novim gaćama i uzeo je sluju. Barba iz banke je kroz sluju rekao: „Skužajte na smetnji! Samo vas podsjećamo da još niste uplatili ratu kredita u iznosu od osansto kuna!“ Tata je rekao: „Slušaj, prika, nema šanse da ti ja tih osansto kuna platin!“ Barba je rekao: „Šta? Rata van je prevelika?“ Tata je mignijo prema meni i mami i rekao je: „Osansto bi još moga podnit, al kuna ne mogu nikako!“ Barba je pitao: „Zašto, jebate?“ Tata je podviknijo: „Zato šta je kuna ustaška valuta! Nema teorije da ja plaćan rate kredita u ustaškoj valuti!“ Onda je moj tata prikinijo vezu. Mama je skakućala u novima gamošicama i pljeskala je sa rukama.

Onda je za deset minuta opet zazvonijo telefon. Tata je dignijo sluju i zarežao je: „Jel to opet ti gnjaviš, prika?“ Barba iz banke je rekao: „Skužajte na smetnji! Samo da vas upoznam sa novim paketom usluga koje nudi naša banka!“ Tata je pitao: „Kakvih usluga?“ Barba je rekao: „Naša banka odlučila je izać u susret antifašističkim potrebama svojih klijenata! Tim više šta je naša banka njemačka, a ne hrvacka! Naša korporativna politika duboko je protivna obnovi fašizma kroz monetarnu praksu!“ Tata je promuckao: „A jel?“ Barba je rekao: „Ako ne želite plaćat ratu kredita u ustaškoj valuti, nemojte brinuti! Mi smo na vašoj strani! Platit ćete je u bilo kojem drugom novcu!“ Tata je pitao: „U kojem drugom novcu?“ Barba je rekao: „U Jasenovcu!“

Robi K. (IIIa)

Peščanik