Matja Stojanović: Šta zapravo smera Dodik?

Povezani članci

• Šajkača pod uglom
• Komšić: Trebevićka žičara u funkciji na ljeto 2017. godine
• Mostar: Građani i navijači ne žele Crkvu blizu stadiona
• U PETAK “EXTERITORIJALNI RAZGOVORI“ SA JEDNIM OD NAJBOLJIH SVJETSKIH PISACA, LÁSZLÓ VÉGELOM
• Ivan Račan: Laganje HDZ-a hrvatsko društvo prihvaća
• Kriminalci ili žrtve uvozničkog lobija

Često se može čuti kako političari puno govore, samo da ne bi ništa kazali. Čak i kada istina ne bi uglavnom bila sasvim suprotna od uobičajenog mišljenja u društvu, lako bi se moglo zaključiti da u odnosima neke (male) države sa NATO, Evropskom unijom, Sjedinjenim državama, Rusijom, Turskom, Japanom, i drugim zemljama od značaja, zainteresovanim za bezbednost i izgradnju države u BiH, ne bi smelo da bude previše slobodnog mesta za olako davanje dvosmislenih izjava, koje bi ostavljale prostor za nesigurnost i različita tumačenja.
U uslovima koji vladaju u regionu Zapadnog Balkana, tamo gde je Srbija ključni faktor (ne)bezbednosti, a građani godinama pripremani na sasvim drugačije ishode, vest da je Milorad Dodik (možda) pristao na reviziju Dejtona, morala bi da odjekne najvećom brzinom prenošenja vesti u savremenim tehnološkim uslovima (pretrpanosti) informacijama, koje pristižu u “realnom vremenu”.

Srbi insistiraju na autonomiji u BiH

Sve balkanske države teže priključenju Evropskoj uniji, ali BiH zaostaje na tom putu zbog konstantnog sporenja oko političkog uređenja države. Međutim, u intervjuu koji je polovinom juna dao za Associated Press, predsednik RS Milorad Dodik možda je nagovestio promenu svoje politike, i to tako da bi javnost to jedva mogla da primeti, i uprkos tome što ovaj zvaničnik svoju poziciju na vlasti uspeva da održi na sasvim suprotnim zalaganjima i interesima. Naime, tom prilikom Dodik je istakao da bosanski Srbi insistiraju na autonomiji u okviru BiH i da, ukoliko ne uspeju to da ostvare, ta država treba da zaboravi na svoje težnje ka Evropskoj uniji.
Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik do sada je bio veoma čvrst u insistiranju na tome da RS, ni po koju cenu, nije spremna da podrži bilo šta što bi ograničilo njen dejtonski kapacitet, što se u potpunosti poklapa sa (dosadašnjom) politikom Srbije, ali i Rusije. Butmirski proces, pokrenut kako bi se tri strane dogovorile o neophodnim ustavnim promenama, propao je na samom početku. Od tada, backstage diplomatijom radilo se na postizanju minimalnog konsenzusa o tom pitanju.
Evropska unija sa pravom zahteva da samo funkcionalne države mogu da postanu njene članice: “zahtev BiH za članstvo… može biti razmatran samo kada kancelarija visokog predstavnika… bude zatvorena i da nikakvi kvaziprotektorati ne mogu ući u EU.” U usprotnom se ne bi moglo zamisliti da buduća članica bude sposobna da samostalno usvaja i primenjuje standarde EU. Doslednost u tom smislu EU je pokazala početkom juna (10. jun 2011), kada je visoki predstavnik međunarodne zajednice u BiH Valentin Incko u potpunosti ukinuo ograničenja i zabrane koje su, nad predstavnicima vlasti uveli i primenjivali njegovi prethodnici.
Tom prilikom odblokirani su svi zamrznuti bankarski računi i sva druga finansijska ograničenja nametnuta Srpskoj demokratskoj stranci, koja su bila na snazi dobar deo prethodne decenije. Tajming za donošenje ovakve odluke, nakon dogovora između Ketrin Ešton i Milorada Dodika o “strukturnim reformama u BiH” koji je odložio referendum, i intervjua koji je predsednik RS dao za Associated Press, govore da je moguće da je reč o elementima istog paketa dogovora.

Nefunkcioalna BiH ne može u Uniju

Podsetimo, tim merama najpre su bili suspendovani lokalni zvaničnici koji nisu radili dovoljno na pitanju povratka izbeglica. Zatim, 1998. sa pozicija u parlamentu RS uklonjen je Dragan Čavić, tadašnji potpredsednik SDS-a. U martu 1999. smenjen je Nikola Poplašen, predsednik RS, zbog izjava u vezi sa kosovskom krizom. Bonska ovlašćenja omogućavala su da zvaničnici budu smenjivani i da im se oduzimaju lična dokumenta, ali su dopuštala i novčano kažnjavanje, kako bi predstavnici vlasti (uglavnom iz RS), bili primorali da učestvuju u procesu implementacije mira u BiH, u skladu sa vrednostima EU.
Poruka da EU nije spremna da prizna status članice nefunkcionalnim državama, poslednji put je poslata 17. juna, kada je u organizaciji Aspen instituta iz Berlina i ministarstva spoljnih poslova Republike Makedonije, u Ohridu održana konferencija pod naslovom “Evroatlantske integracije Zapadnog Balkana 2015-2020 – Novi transatlantski dijalog: lideri Nemačke i Sjedinjenih država u dijalogu sa liderima Zapadnog Balkana”, tokom koje je između ostalog istaknuto da EU ne može da prihvati nove članice sa konfederalnim ili kantonizovanim vladama (čitaj BiH).

Dodik ne spominje Dejton

Imajući u vidu da je slična poruka poslata nebrojeno puta, sa najrazličitijih nivoa iz međunarodne zajednice, i činjenicu da je Dodiku svakako odavno poznato da postoji takav uslov EU, može se pretpostaviti da je pre iznošenja izjava koje se mogu pročitati u pomenutom intervjuu, Dodik taj element već uneo u svoj “račun”. Možda baš zbog toga, najvatreniji zastupnik ideje da se Dejtonski sporazum nikako ne sme dovesti u pitanje, tokom intervjua ni jednom nije spomenuo taj sporazum. Tome su sigurno doprineli i važni nedavni događaji – hapšenje Ratka Mladića, početak dijaloga Beograda i Prištine, a određeni uticaj sigurno ima i prva poseta predsednika Srbije Sarajevu, planirana za početak jula.
Dejtonska BiH zbog svog uređenja, dakle, ne ispunjava važan uslov za priključenje EU. Ako se uzme da je Dodik znao šta govori prilikom davanja pomenutog intervjua – da Bosna i Hercegovina može slobodno da zaboravi na Uniju ukoliko Srbi ne zadrže autonomiju – može se zaključiti da Dodik misli na autonomiju RS u okvirima nedejtonske Bosne. U suprotnom bi takva izjava bila krajnje besmislena, a Dodik bi rizikovao da izgubi autoritet pregovarača sa međunarodnom zajednicom.
Od pristupa koji RS zauzme prema onome što dogovori sa međunarodnom zajednicom, kao i od onoga što praktično čini u evroatlantskim integracijama BiH, zavisi i brzina kojom će Srbija napredovati na tom putu. Pristup koji Mi—lorad Dodik zauzima u tim pitanjima, možda najbolje pokazuje druga izjava iz pomenutog intervjua. Naime, predsednik RS je izjavio kako je uveren da bi RS, kada bi bila samostalna, ispunila standarde EU za pet godina, a da će joj ovako, iz okvira BiH, biti potrebno više od trideset.