Lokalni izbori – izbori za život

Povezani članci

• Nogometni huligani kao prvi ‘heroji’ Domovinskog rata
• Uticaj kokošjih bataka na život povratnika
• Online nastava: Budućnost nastavnog procesa ili njegov suicid?
• Trodnevna žalost u Srbiji
• Vijeće Evrope: Nedostatak transparentnosti vlasništva medija
• Goran Sarić: Stigma i dječaci-ubice

Uz svest da moćni ne umeju da čuju ”običnog” čoveka osećam obavezu i dužnost da napišem slovo o dešavanjima koja se tiču lokalnih izbora na Severu Kosova. Da pišem o izborima i konsekvensama njihovog (ne)održavanja potaknula me je vest na sajtu Rts-a (Без локалних избора на Космету) koju nije moguće komentarisati, očito da bi se opravdala tradicija ”Tv Bastilje”.

Elem, pustimo ”javni servis”, ono što me je zainteresovalo jeste rečenica ministra za Kosovo koji kaže kako ”nеorganizovanje izbora na Kosovu i Metohiji ne znači da su institucije ugašene”. Ključ za razumevanje institucija i njihovog značaja za društvo leži u njihovoj legitimnosti. Da bi jedna institucija bila legalna i legitimna ”mora postojati izvesna saglasnost u idejama i kolektivnim predstavama o njihovoj opravdanosti”, što znači da je jedna vlast legitimna ako joj se građani dobrovoljno, spontano i bez otpora potčinjavaju.

To, pre svega znači, da institucija stiče legitimitet upravo na izborima! Svako neodržavanje izbora, de facto i de jure, znači gašenje tih institucija. Gde je problem? Ako republika Srbija ne održi lokalne izbore na Kosovu (ili bar na Severu Kosova što je njena Ustavna obaveza!) ona gasi svoje institucije, samo pozivanje na činjenicu kako je UNMIK protiv održavanja lokalnih izbora predstavlja u najmanju ruku zamagljivanje očiju građana, pre svega Srbije.

Ako republika Srbija ne sprovede izbore, a sasvim je izvesno da ih ni UNMIK neće sprovesti, onda ostaje jedino rešenje a to je da se lokalni izbori sprovedu na temelju Ahtisarijevog plana, drugim rečima lokalni izbori će se sprovesti po važećem zakonu o lokalnoj samoupravi u režiji institucija Prištine, čime će se dati legitimitet institucijama samoproklamovane države Kosovo, time Beograd i de jure priznaje državu Kosovo zatvarajući na najporazniji mogući način stranicu svoje tragične istorije! Moram naglasiti da je održavanje lokalnih izbora u potpunosti u skladu sa rezolucijom 1244 u kojoj se kaže da se sa teritorije pokrajine povlače samo srpske vojno-bezbedonosne strukture (uz mogućnost povratka do par stotina policajaca koji bi obezbedjivali odredjena područja od vitalnog, kulturno – istorijskog značaja), ali ne i administracije i ostalih institucije republike Srbije. Ove činjenice me navode na pomisao da vladajuća nomenklatura ili nije čitala ili nije razumela rezoluciju 1244, ne želim da verujem da je reč o zloupotrebi i demagogiji.

Tvrdnja kako je od vitalnog značaja da se sprovedu parlamentarni i predsednički izbori je toliko smešna da vređa zdrav razum, otuda me ta teza podseti na reči mog kolege kako je njegov brat na Novom Zelandu dobio mogućnost da glasa na parlamentarnim i predsedničkim izborima. Da li to znači da je Novi Zeland deo republike Srbije? Ja nisam toliki kreten da poverujem u tu tezu. Ključ rešenja problema Kosova nije u Prištini, a nije ni u medjunarodnoj zajednici koja je svesna činjenice da je stvorila surogat državu tamo gde je nikada nije ni bilo, već u činjenju ili ne činjenu oficijelnog Beograda. Bojim se da je zvanični Beograd na čelu sa ”bikom koji sedi” rešio da žrtvuje Srbe sa Severa Kosova zarad nekih, čak i, njima nedefinisanih ciljeva. Siguran sam da to nije ulazak u EU, što je pleonazam jer Srbija jeste deo Evrope, a svi oni koji su upoznati sa stanjem u EU znaju da nijedna država unije nikada ne bi prekršila sopstveni Ustav. Ustav i poštovanje Ustava je garancija da je država zasnovana na demokratskim načelima. U slučaju Srbije to je vrlo upitno! Što se tiče gradjana Srbije koji žive na Severu Kosova, moj savet im je da po svaku cenu održe izbore u dve opštine, jer je održavanje lokalnih izbora – izbor za život. Sve ostalo je demagogija i konačno – smrt!!!

P.S. Dragi čitaoče, nisam te lagao, možda zbog toga što nisam imao šta da izgubim! Filozof sam koji ne piše samo za druge filozofe, već za sve ljude koji misle i ne boje se posledica svojih misli.

Ka filozofiji