Latinka, latinica, enter

Povezani članci

• Otadžbina
• MAJSTOR I MARGARITA
• Ozren Kebo: DRUŠTVO PROTIV NOVINARA: A mi smo bolje pisali no što smo bili mlaćeni
• Film ”Srebrenica – grad koji se mogao žrtvovati” – neprofesionalan prikaz zločina u Srebrenici
• Delimo muku na Facebook-u
• Srđan M. Jovanović: Kraj priče!

Sve nešto mislim da mladi Kecmanović može bolje – siguran sam štaviše i da može – ali ne da mu neki đavo. Mnogo pre nego što sam junošu imao čast upoznati lično, bejah ušao u nekoliko kafanskih polemika u kojima sam odlučno “branio” (otužne li više reči) njegov roman “Top je bio vreo” od optužbi za “genocidnost”. Ako bih (ponekad i delimično) uspevao da roman odbranim od “genocidnosti”, podsećajući sagovornike na sveto pravo umetničke prezentacije realnosti, morao sam da branim već famozni Kecmanovićev “enter”. Ja, inače, preferiram “neenteričan” prozni tekst, ali – podsećao sam gospodu nadrkane intelektualce – enter, neenter – to je stvar “grafičke obrade teksta”, tehnička dakle. Manite!

Piše: Svetislav Basara- Danas

U svakom slučaju, držao sam da bi Kecmanović- nezavisno od političkih i ideoloških uverenja – mogao da dobaci povisoko iznad Smajlovićkine poetike apsolutizacije i demonizacije relativnog, očiglednog i naprosto banalnog. Kakvu je to, recimo, dobro čuvanu “drugosrbijansku” tajnu Kecmanovićrazotkrio obznanjujući srpskom narodu i senatu da moja malenkost svakodnevno (većšest godina) piše kolumnu u “Danasu” i da – viđi vraga i antićirilične nepravde – ima pravo i na “poduži” godišnji odmor od – opet viđi vraga – cele dve-tri nedelje. Pa, ljudi moji, više odmora – a garant i bolji honorar – ima svaka Baba-Sera u Minhenu.

Da i ne pominjem da je nivo – “tast ti bio nacionalista, družio se s Ćosićem, a ti tako” čak i ispod Smajlovićkinog.

Vreme je za “enter”. Đavo me je pre mnogo i mnogo godina – a kamo sreće da me mimoiđe – navratio da se zainteresujem za srpsku istoriju i priključenija. Tu istoriju manje-više površno svi znate, pa da je ne prepričavam, da me Kecmanovićne bi provalio da – ilegalno i antisrpski – pišem i za NIN. I to na ćirilici. Mala para, ali veseli čoveka.

Evo, prođoše tolike decenije i još uvek mi je vrlo malo šta u vezi s gorepomenutom istorijom jasno. Nikada, međutim, nisam tvrdio – niti mi je to na pamet padalo – da ustvrdim da postoje mnogi ljudi kojima su naši istorijski putevi i stranputice jasniji nego meni, ali isto mi tako nikada nije padalo na pamet da poverujem u postojenje srpskih hiperbića, kremanskih proroka, njihovih prorečenika i gatača u nacionalnu klozetsku šolju.

Nije, Kecmanoviću – ne skreći više pažnju – srpski nacionalizam započeo sa Dobricom Ćosićem, niti je pokušaj serije “neželjenih elita” da se od Srbije napravi uzorna, uređena i prosperitetna zemlja bio jedini u Srbijinoj istoriji. Bilo je još takvih pokušaja. I daće Bog da ih i dalje bude. Pa da jednog dana – ako Gospod Bog da – u toj zemlji bude dobro i naciji i nacionalistima. Mada mi se – iako ne bih da širim defetizam – čini da je za to većkasno. Isuviše nam dugo traje “nacionalni preporod”, ako razumete na šta mislim.