ENG
Krebitna priča
Autor/ica
Povezani članci
Mi ekipa smo sidili na zidiću iza trafike. Moj drug Dino je rekao: „Daj, čoviče, meni tata šes miseci nije primija plaću, a svako jutro ide na posal! Mama mu je rekla da šta koji klinac ide na posal ka zadnji ludaš umisto da skuplja plastične boce po komtejnerima!“ Onaj Rino Sajla je rekao: „Ma nije to ništa! Meni je tata prije godinu dana popija otkaz u firmi, al ga još kolju četri krebita! Sad mama ne može kupit kruv i mliko bez da digne peti krebit!“ Onaj Kane Šteta je rekao: „Ma nije to ništa! Nama je banka skupila stan jerbo nismo mogli plaćat krebit! Sad stanujemo u podrumu sa kumpirima i kapulom! Prvi susid nam je pantagana Maksi! Juče ga je mama išla žicat da ima li za posudit ćikaricu cukra!“ Onaj flomić Boban je rekao: „Ma nije to ništa! Nama je isključilo struju jer pošto nismo plaćali račune! Kurca nam se doma ne vidi! Sinoć mi je tata iša zažvalit stolnu lampu jerbo je mislija da je to mamina glava! Čisti mrak, čoviče!“ Onda je iz pravca trafike naišao onaj barba Mario. Barba Mario je nama rekao: „Alo, ekipa, šta se radi?“ Moj drug Dino je njemu rekao: „A evo, takmičimo se ko je veći Hrvat!“
Barba Mario je naslonio se do nas mrgaša na zidić i pitao je: „I? Ko je pobjednik?“ Tu su se svi rulja značajski okrenili se prema meni… Moj tata je sidijo u banki za stolom prikoputa službenice. Tata je službenici rekao: „Kako ću ja svom malom kupit školske knjige bez da dignem krebit? Pa učbenici su soma i po kuna, šinjorina! Jel vi mislite da će meni soma i po kuna past sa nebesa?“ Službenica je rekla: „Znan, šjor, al ne može van banka dat krebit ako nemate primanja da možemo bit sigurni dašte taj krebit vraćat!“ Tata je rekao: „I šta će onda moj mali? Ić u školu bez knjiga? I ovako je glup ka tava, a ako ne bude ima učbenike biće još gori, ka tava bez ručke!“ Službenica je rekla: „Znan, šjor, al tu van banka ne može pomoć! Mogli bi van jedino dat neki himpotekarski kredit, al znate i sami da van je već sve pod himpotekom! I stan, i auto, i frižider…“ Tata je rekao: „Al gleajte, šinjorina, ti učbenici ne tribaju meni, nego mom muškom ditetu! Razumite?“ Službenica je rekla: „Ne razumin! Kakve to ima veze sa krebitom?“ Tata je tucnijo sa kažimprstom po stolu i rekao je: „Stavite mi himpoteku na sina!“
Barba Mario je cijuknio: „Nemoj me jebat da je to reka?!“ Ja sam klembesijo noge sa zidića i gledao sam u pod sa tugicom. Rulja iz ekipe su gledali u barba Maria i značajski su klimali sa glavušama. Moj drug Dino je rekao: „Nije Robi bezveze osvojia titulu najvećeg Hrvata!“ Barba Mario je pitao: „I šta je rekla službenica?“…
Službenica je tatu pitala: „Kako to mislite?“ Tata je rekao: „Lipo mislin! Ako možete stavljat himpoteke na stan, auto i frižider, šta ne bi mogli i na zdravo muško dite?“ Službenica je pitala: „Šta će banki vaše dite?“ Tata je rekao: „Dobro, nije da vridi ka frižider, al nije ni da ništa ne vridi! Ako ne buden plaća rate, možete ga prodat, neam pojma, il ga dat u najam!“ Službenica je raskobečila oči: „U kakvi najam?!“ Tata je rekao: „E, pa šta ja znan! Ne mogu ja vodit bankinu politiku!“ Službenica je raširila ruke i rekla je: „Neam blage, šjor! Moraću se za ovi slučaj komzultirat sa direktorom!“ Tata je namistijo popišanu facu i rekao je: „Tu bi još doda jedan tragički detalj! Mater od maloga više ne živi sa nama, nego sa ljubavnikom!“ Službenica je zinila: „Kakvim sad ljubavnikom?!“ Tata je zarežao: „Krebitno sposobnim!“ Službenica je piljila u tatu sa tupilom od nekuženja. Tata je nagnijo se prema njoj i rekao je: „Aj kažite pošteno, jel malom bolje bit bankino dite ili kurbin sin?“
Barba Mario je podviknijo: „Nemoj me jebat da je to reka?!“ Ja sam klembesijo noge sa zidića i piljio sam u pod sa tugicom. Rulja iz ekipe su gledali u barba Maria i značajski su klimali sa glavušama. Barba Mario je rekao: „Čim čovik uđe u banku mora se ponizit ka zadnja štraca, pičkaliim materina krupnokapitalistička! Tribalo bi ih sve potaracat sa kalašnjikovima!“ Onaj Kane Šteta je rekao: „A onda je još uletijo direktor banke!“ Barba Mario je pitao: „Šta je reka direktor banke?“…
Direktor banke je tati rekao: „Skužajte, šjor, dosad banka nije imala praksu da stavlja himpoteke na maloljetnu dicu! Da se radi o kokošima, gudinima i drugoj živini, to je druga priča!“ Tata je njemu rekao: „Pa dobro, jebaga led, valjda zdravo muško dite vridi ka po gudina? Ne mogu, čoviče, maloga poslat u školu bez učbenika!“ Direktor je pitao: „A jel momak fino razvijen? Mislin, nije neka nakaza?“ Tata je rekao: „Bez greške! Nom plus ultra!“ Direktor banke je počeškao se po ćiverici i rekao je: „Ha, jedino da pitam neke naše krupnije klijemte jel im triba kakvi dečko od devet godina… Ima par njih iz Malezije i Meksika šta bi ih to možda moglo zanimat… Pa ako kome triba, da van onda napravimo uslugu i stavimo malca pod himpoteku!“ Tu je u banki uletila mrkla tišina. Onda je tata zamuckao: „A jel se smi znat zašta bi in moga tribat? Mislin, jel da in čisti postole, fregaje kuću i takve normalne stvari?“ Direktor je rekao: „Politika banke je da se u to ne miša! To su privatne stvari krupnih klijemata!“
U banki je opet uletila tišinčina. Tata je vrtijo sa glavom i mrmorijo je: „To mi je malo previše ekstremski, jebemu sveca…“ Direktor je šutijo i skupljao je usta. Onda je tata podviknijo: „Pa jel mogu ja ikako od ove banke dobit krebit od soma i po kuna bez da mi dite završi u seksualsko roblje?!“ Direktor je hodao po kamcelariji i trljao se po bradi. Onda je on rekao: „Ako bi van baš išli napravit tešku uslugu, maksimum šta mi možemo je da van damo krebit od soma kuna, uz osan posto kamate! Al morate imat jamca koji je krebitno sposoban, ovkors!“ Tata je rekao: „Di ću nać jamca u današnje doba, čoviče!? To je mišn imposibl!“ Direktor je rekao: „Slažen se! Zato van je masu bolje vodit računa o interesu diteta!“ Tata je pitao: „Kakvom interesu?“ Direktor je nagnijo se prema njemu i rekao je: „A čujte, zar nije bolje da dečko služi za zabavu krupnim klijemtima banke, nego da živi sa ćaćom koji mu ne može kupit školske knjige?“
Barba Mario je viknijo: „Nemoj me jebat da je to reka?!“ Ja sam klembesijo noge sa zidića i puštao sam suzice žalosnice. Ekiposi su prema barba Mariu značajski klimali sa glavušama. Barba Mario je dreknijo: „Pa te banke su zločimačke tvorevine, bogte dragi jeba! To triba sve sa napalmom užgat! To triba sve skršit i sorit, pičkaliim materina krupnokapitalistička!“ Moj drug Dino je uzdahnijo i rekao je: „Ova zemlja je teško sranje…“ Rino Sajla je uzdahnijo i rekao je: „Ova zemlja je teško sranje…“ Kane Šteta je uzdahnijo i rekao je: „Ova zemlja je teško sranje…“ Onda smo mi rulja skočili sa zidića da ćemo odgibat ća. Barba Mario je pitao: „Čekajte malo, i šta je na kraju ispalo?“ Onda je moj tata provirijo iza zidića i rekao je: „Ispalo je da te moj mali žica da mi budeš jamac za krebit!“
Robi K. (IIIa)
Autor/ica
