ENG
Ko će s kim da sastavi vladu?
Autor/ica 👤Husnija Bitić
Povezani članci
Foto: Profimedia
Pre deceniju i po, kada se pojavila grupa mladića predvođena Albinom Kurtijem, ulicama Prištine sa šarafcigerima u rukama bušene su gume automobilima UMNIK-a, zgrade gde je bila smeštena administracija Privremenih organa Kosova farbane su raznim bojama, UMNIK-a i KFOR-a, lomljenja su stakla na prozorima, pretumbavani su kamioni natovareni robom iz Srbije… mnogi su mislili da je u pitanju grupa frustriranih dečaka koja će se brzo “zasititi” nereda, ili će im brzo vlasti stati na put. Tako se mislilo, ali to se nije dogodilo. Grupa ili grupe frustriranih i nezaposlenih mladih opstala je do današnjih dana, najzad, postaje najveća politička partija na Kosovu. Simbolične intervencije organa vlasti i blage izricane mere od strane sudova i sudija za prekršaje, nisu dale rezultate. Aljbin Kurti postaje vođa nezadovoljne omladine kao i krajem šesdesetih godina prošlog veka, Joška Fišer u Nemačkoj.
Imajući u vidu da, na Kosovu vlada nezaposlenost, prema podacima koje objavljuje štampa pomije se 40%, pa i više nezaposlenog stanovništva. Na jednoj strani ogromna nezaposlenost, a na drugoj grupa ljudi enormno se bogati. Siromašniji se osiromašuju, a šačica drugih postaju milioneri preko noći. Nezadovoljstvo mladih može se i razumeti, mada Kurtijeve pristalice preteruju u svakom pogledu. Prema statističkim podacima iz 2015., jedna trećina stnovništva živi u siromaštvu, njihov dnevni budžet iznosi 1,42 evra, dok za 7,9% stanovništva svega 1,32 evra. Kosovskoj nezadovoljnoj omladini je trebao vođa, a pronašli su ga u liku Aljbina Kurtija, koji maksimalno koristi to da se promoviše kao politički lider. Od vajkada se zna, obećanjima se najlakše pridobije poverenje siromašnih, a Kurti obećava brda i doline, samo da se dočepa vlasti.
Kako su protesti – neredi mladih odavno prešli “Rubikon”, vlasti su više puta prilikom razbijanja grupe izgrednika, hapsili neke od njih među njima i Kurtija. U 2007.g. Kurti orgnizuje protest u Prištini, koji je prerastao u pravi sukob. Kada je neodgovorna grupa huligana pokušala da probije kordon policije da bi “zauzeli” Skupštinu, UMNIK policija je upotrebila oružje, tada su izgubljena dva ljudska života. Sutradan na njihovoj sahrani Kurti drži pompezan govor, bez imalo grižnje savesti okrivljuje UMNIK policiju, Privremene organe vlasti Kosova, jednom rečju svi su drugi krivi osim njega i njegovih istomišljenika. Kurti je bio jednom osuđen kaznom zatvora i od strane kosovskog suda. Kaznu je izdržavao u KPZ Dubrava u blizini grada Peć. Iz zatvora izlazi sa oreolom mučenika, kako su ga bez razloga hapsili srpske vlasti, tako postupaju i kosovske, govorile su njegove pristalice.
Grupa Kurtijevih istomišljenika sada proširuje dijapozan ekscesa. Kontrolišu trgovinske radnje širom Kosova. Gde nađu robu proizvedenu u Srbiji, bacaju u đubre ili pale ispred prodavnice i najzad počeli su sa pretumbavanjem i provalom u kamione natovarene robom iz Srbije. Na sve to kosovske vlasti reaguju mlitavo ili nikako.
Kurti iz prošlosti ima jedan politički bagaž. Za vreme NATO bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije bio je sekretar Adema Demaćija, glasnogovornika OVK sa sedištem u Prištini. I gle čuda, srpske vlasti hapse Kurtija koji je vršio pomoćne poslove a glasnogovornik Adem Demaći, sve vreme, do okončanja rata slobodno se šetao ulicama glavnog grada Kosova.
Pre bombardovanja Aljbin Kurti, Muhamet Mavra Bujar Dugolli … bili su na čelu Saveza Studenata Univerziteta u Prištini, koji su organizovali mnogobrojne demonstracije protiv režima Slobodana Miloševića. Polovinom juna 1999.g. iz Tirane me pozvao telefonom Bujar Dugoli, Kurtijev kolega i saradnik, zamolio me da potražim po srpskim zatvorima ima li negde Aljbina, jer ni oni niti njegova porodica ništa nisu znali o njemu, i da li je uopšte među živima? Posetio sam ga u KPZu Požarevac, jer kada se povukla sa Kosova administracija SRJ povela je sa sobom i preko 2000 albanskih zatvorenika sa Kosova i smjestila ih po srpskim zatvorima. Objasnio sam razloge posete, rekao sam da za dva dana idem na Kosovo, pa ako ima koju poruku za porodicu mogu da prenesem. Dodao sam još i to, ako želi da ga posetim još koji put treba da mi potpiše punomoć.
Posle dva, tri dana odem u Prištinu, u to vreme bio sam rekorder po broju klijenata u SRJ. Pored svojih branjenika, koje sam imao od ranije, opredelio sam se i za veliki broj drugih. Npr. kada idem u KPZ Požarevac, Niš ili Sremska Mitrovica, da posetim nekog mog klijenta, dobijam 10, 15 pa i 20 pisama od svih zatvorenika koji su se nalazili u istoj prostoriji sa onima koje sam branio. Svi oni me mole da posetim i njih, jer od juna do kraja novembra 1999.g. bio sam jedini advokat koji je putovao jednom ili dva puta sedmično, na relaciji Srbija-Kosovo. Mnogi zatvorenici ili pritvorenici izgubili su kontakte sa ranijim advokatima, tako da sam ja bio jedina nada i veza između njih i njihovih porodica. U Prištini sretnem kolegu Bajram Krasniqi, pitam ga, kako mogu da kontaktiram oca Aljbina Kurtija? On reče, idemo u 10:00 sati pred Crveni krst, tu dolaze ljudi sa svih krajeva Kosova, da se raspituju za svoje članove porodica, jer mnogi ne znaju da li su ti ljudi živi a kamoli gde se nalaze.
Tačno u 10:00 sati ispred zgrade Crvenog krsta sretnem Aljbinovog oca. Predstavim se, informišem ga da sam posetio njegovog sina, dobrog je zdravlja, niko ga ne maltretira… On me prekida rečima: “Ko je tebe ovlastio da posetiš moga sina u srpskom zatvoru? Mi kao porodica opredeljeni smo da ne priznajemo Srbiju, i nemoj više da ga posećuješ!” Rekao sam, priznao ti Srbiju ili ne, njena zastava vijori na zgradi Ujedinjenih nacija u Njujorku. Nećeš joj moći naškoditi ništa, ali svome sinu hoćeš. Ja ću ga još jednom posetiti, jer on očekuje to, potpisao mi je punomoć, preneću mu tvoj stav, pa kako on odluči, tako će biti. Prilikom sledeće posete, preneo sam Aljbinu šta je njegov otac rekao. On mi je odgovorio, ja se neću protiviti očevoj volji, kako on kaže tako neka bude.
Kurtiju i drugima iz grupe sudilo se u Okružnm sudu u Prištini, koji je bio privremeno premešten u Niš. Bio sam prisutan na suđenju pošto sam imao svoje druge branjenike. On je pokušao da “izigra” Tita, na Bombaškom procesu u Zagrebu 1928. Rekao je da ne želi da ima advokata, jer advokat brani pred srpskim sudom, a on ne priznaje ni Srbiju ni srpski sud. Međutim, pošto je bio optužen za krivično delo terorizam, gde mu je zaprećeno minimalno kaznom od 10 godina, sud mu je odredio branioca po službenoj dužnosti. Osuđen, ali nije izdražavao kaznu do kraja, jer pod pritiskom međunarodne zajednice, Srbija donosi 2001.g. zakon, kojim osuđenici sa Kosova preostali deo kazne izdržavaju u kosovskim zatvorima. Tako da po dolasku na Kosovu svi ti zatvorenici bivaju pušteni na slobodu.
Po dolasku iz zatvora Kurti je počeo sa protestima. Ne znam da li je razlog to što su njegove kolege iz studentskih dana dobili dobar posao dok je on ležao u zatvoru, ili čisto njegova buntovnička priroda. Ali njegov bunt traje već punih 16 godina. On i njegove pristalice ne priznaju UMNIK, traže njihov odlazak i to odmah. Ne prihvataju zastavu i grb Republike Kosovo, ne prihvataju nezavisno Kosovo, traže ujedinjenje sa Albanijom. Samoopredeljenje je protiv osnivanja Zajednice srpskih opština, protiv demakarcionog sporazuma sa Crnom Gorom, protiv razgovora sa Srbijom, dok ona ne prizna Kosovsku nezavisnost, jednom rečju protiv svega i svačega.
Na izbornoj kampanji 2014.g. Kurtija je svugde pratio William Walker. On je iz neposredne blizine pratio i akciju pretumbavanja kamiona s robom iz Srbije na graničnom prelazu Merdare januara 2015. da bi kasnije optužio policiju za nesrazmernu upotrebu sile. Na tim izborima Samoopredeljenje je dobilo 15 mesta u Skupštini. Posle objavljenih rezultata gde je najviše glasova dobio DPK – Demokratska Partija Kosova, stvoren je opozicioni blok, Aljbin Kurti, Samoopredeljenje, Isa Mustafa, DKS – Demokratski Savez Kosova, Ramush Haradinaj, Alijansa za Budućnost Kosova i Fatmir Limaj, NISMA (nova partija otcepljena iz DPKa), da onemoguće DPKu da formira vladu. Kako je proces formiranja previše dugo trajao, došlo je do političke krize, pod pritiskom stranih ambasadora (najviše američkog), Isa Mustafa – DSK, promenio je stranu. DSK i PDK se dogovore, Isa Mustafa premijer, Hašim Thaqi budući predsednik, velika koalicija preuzima celokupnu vlast.
Zbog ove političke prevare od strane Isa Mustafe, vođe opozicije još više se povezuju međusobno. Oni čine sve što je moguće i nemoguće da ometaju rad kosovskih institucija. Samoopredeljenje zajedno sa AAK i Nismom, organizuju proteste, građane pozivaju na neposlušnost. Češće dolaze u sukob sa policijom, preturaju se i pale službena ili automobile pojedinih ministara, širom Kosova. Suzavcem se sprečava rad Skupštine, dolazi čak do gađanja zoljom na skupštinsko zdanje. Sukobi sa policijom, povrede demonstranata i policije dešavaju se tkr. svakog dana.
Sredinom avgusta 2015. Hašim Thaqi u svojstvu Ministra spoljnih poslova potpisuje u Beču sporazum o demakarcionoj liniji sa Crnom Gorom. Crnogorska Skupština je odavno ratifikovala taj sporazum, kosovska još nije uspela niti da uvrsti na dnevni red za glasanje. Nekoliko puta Vlada je bila prinuđena da povuče predlog jer nisu mogli obezbediti potrebnu većinu, tj. 81 poslanika. Pre nekoliko meseci, AAK, Samoopredeljenje i Nisma, pokreću inicijativu za opoziv vlade. Oba politička partnera, DPK i DSK, tvrdili su da vlada čvrsto stoji, koalicija će vladati do kraja mandata. Međutim, poslanici DPKa glasali za obaranje sopstvene vlade. Do dva sata pre zasedanja Skupštine tvrdili su da vlada ostaje do redovnih izbora 2018. Međutim, u Skupštini se ona ruši kao kula od karata.
Raspisuju se novi prevremenski izbori za 11. jun. Sklapaju se novi savezi. Doskorašnji veliki protivnici, DPK, AAK i Nisma se udružuju. Dogovore se, ako pobede, premijer će biti Ramusha Haradinaj. Na drugoj strani DSK, ARK- alijansa za Novo Kosovo, čiji je predsednik biznismen Begjet Pacolli i novoosnovana politička partija Alternativa, sklapaju predizborni savez i obznanjuju svog kandidata – budućeg premijera Avdullah Hoti, dosadašnjeg ministra ekonomije. Samoopredeljenje sama izlazi na odmeravanje snaga.
Neposredno pred izbore boravio sam nekoliko dana na Kosovu. Razgovarao sam sa biračima o mogućem pobedniku. Stekao sam utisak da zbog prevare oko obaranja vlade, najveći gubitnik biće DPK, a njviše glasova će dobiti DSK, jer ona je bila “žrtvovani jarac” političkih igara. Video sam da su ljudi ozlojađeni političkim igrama kosovskih političara. Mislio sam da će Samoopredeljenje iskoristiti situaciju, te za koji procenat povećati svoje poverenje kod birača, ali niko nije mogao pretpostaviti da će se ona udvostručiti.
Izbori su prošli, iako još nemamo službene rezultate, već se sve zna. Koalicija PAN (DPK, AAK i NISMA) dobila je 33,98% odnosno 39 poslaničkih mesta. Samoopredeljenje 27,14% ili 31 mesto a koalicija LAA (Lidhja Demokratike e Kosoves-DSK, Alijansa za Novo Kosovo i Alternativa), 25,74 %, tj. 30 mesta. Kosovska skupština broji 120 mesta, 100 mesta za političke partije Albanaca, 20 mesta za manjine od kojih je 10 mesta za srpsku zajednicu.
Ko će formirati i da li će biti formirana Vlada Kosova?
Teško je biti prognozor, ali prema Ustavu Kosova, predsednik će dati mandat predizbornoj koaliciji ili partiji koja ima više poslanika. U ovom slučaju Ramush Haradinaj će pokušati da obezbedi najmanje 61 poslanika. To bi bila prosta većina. Takva vlada će imati vezane ruke. Jer za određene odluke potrebno je 2/3, odnosno 81 poslanik, a to nijedna partija ili kolicija ne može da obezbedi. Svi su izgledi da, Ramush Haradinaj nema šanse da postane premijer i kada bi okupio sve poslanike drugih malih partija i manjina, ukoliko DSK i Samoopredeljenje ostaju čvrsto pri svojim stavovima, da nema nikakvu saradnju sa koalicijom PAN. No, u politici je sve moguće, koliko puta su do sada političari pogazili svoju datu reč. Haradinaj i Fatmir Limaj, do dva sata pre pola noći, kada ističe rok za predizborne koalicije, izjavljivali su da neće prelaziti crvenu liniju, ne dolazi u obzir nikakva saradnja sa PDKom. Međutim, kada mu je ponuđeno mesto premijera, Haradinaj prelazi crvenu liniju, u ponoć se potpisuje ugovor o saradnji. Prevertljivaca je uvek bilo i biće. Možda Haradinaj računa i na prebegače, koji će se predomisliti i prebeći iz svoje partije, koji će skupo “prodavati svoju kožu”, te omogućiti premijersku fotelju Haradinaju. Na kosovskoj političkoj sceni sve je moguće.
Ako Haradinaj ne uspe da obezbedi dovoljnu većinu, predsednik će mandat dati drugom po redu, tj. Aljbinu Kurti. Takođe, ni on nema mogućnost bez koalicije da postane premijer. DSK i Samopredeljenje mogu da naprave posleizbornu koaliciju, ali obe partije pretenduju za mesto premijera. Teško mogu da se odreknu tog položaja, pa može i da ne dođe do formiranja vlade uopšte, da se ide na nove prevremene izbore. Jedno je sigurno, srpska lista je već istakla svoj zahtev. Ona će podržavati svaku koaliciju, ako joj se dadne mesto Predsednika skupštine. Lično, smatram da je zahtev opravdan.
Na kraju postavlja se pitanje, kako će funkcionisati ta vlada, koja bi bila sastavljena od DSK i Samoopredeljenja? Samoopredeljenje ima ekstremnih prohteva. Kažu: Nema razgovora sa Srbijom dok ona ne prizna Kosovo kao nezavisnu državu. Sporazum o demakarcionoj liniji sa Crnom Gorom, neće ratifikovati. Ne prihvataju osnivanje Zajednica srpskih opština na Severu Kosova, nema uvoza robe iz Srbije, čak više Samoopredeljenje ne priznaje državna znamenja ni zastavu Republike Kosova. Ona se opredelila za ujedinjenje sa Albanijom. Kako će onda vladati državom koja ne postoji u njenom političkom programu? Sve su opcije moguće i nemoguće. Da li će prebegači -prevrtljivci biti glavni igrači?
Dosadašnji frustrirani omladinci Samoopredeljenja, u patikama i farmerkama preko noći su obukli crna odela, stavili kravate, uredili frizure, kao prava gospoda pojavili se pred svojim pristalicama u centru Prištine, da proslave pobedu. Aljbin Kurti, Visar Ymeri i njihovi kampanjoni, pojavili se na bini u novom ruhu. Da li su se stvarno promenili, videt ćemo. U jedno smo sigurni, bilo s kim da Samoopredeljenje formira vladu, takva vlada neće izdržati do kraja mandata. Međunarodna zajednica, tj. Brisel i Vašington insistiraju na osnivanju Zajednice srpskih opština, ratifikovanju demarkacionog sporazuma sa Crnom Gorom, da se nastave razgovori sa Srbijom i da se sprovede ono što je do sada dogovoreno… Samoopredeljenje bar do sada je bio okoreli protivnik svega toga. Da li će zaboraviti na data obećanja svojoj bazi, hoće li da se “pripitome“ ako uzmu vlast, vreme će pokazati, ali u svakom slučaju kosovsko vruće leto tek počinje.
Autor/ica 👤Husnija Bitić
